Kažnjavane firme, vlasnici, slavljenici i gosti: Raste broj slučajeva u Beogradu, brinu 3 grada

Konferencija za medije Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva Republike Srbije od zarazne bolesti COVID-19, održava se u Palati Srbija. Na konferenciji govore epidemiolog dr Predrag Kon i Direktorka Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” doktorka Verica Jovanović.

Oni su na početku saopštili da je u Srbiji u poslednja 24 sata u  korona virus potvrđen kod 92 osoba. U istom periodu, preminula je 1 osoba. Na respiratoru se nalazi 33 pacijenta.

- Raste broj obolelih u Beogradu. Imali smo ove nedelje blagi skok, 27 slučajeva dnevno. Onda opet 13, 9, pa ponovo 20 slučajeva. Ipak, broj ukupno zaraženih je 36 odsto u Beogradu u odnosu na celu Srbiju. Zabrinjavaju još i Kragujevac, Zaječar i Preševo - rekao je dr Predrag Kon.

On je dodao da i dalje sve od nas zavisi.

- Manji brojevi zaraze pokazuju nam da se zaštita polako sve manje koristi. Dolazi i do planiranja okupljanja koja ne bi trebalo da se održavaju. Ako se budemo pridržavali mera, ostaćemo na ovom stanju koje je prihvatljivo, ali nije dobro - dodao je on.

U ponedeljak će biti održana sednica Kriznog štaba.

- Više puta sam rekao da je otvorenost prema Crnoj Gori i BiH politička. Više od toga ne mogu ništa da kažem. Klasičnog karantina za one koji se vraćaju iz tih zemalja neće biti. Postoji nešto što je samoizolacija, što smo preporučili, naročito kad je reč o deci, i to se u nekim slučajevima poštuje - rekao je dr Kon na pitanja da li će za naše građane koji su trenutno u Crnoj Gori biti obavezan karantin po povratku u zemlju.

Kako je rekao, drugi PCR test je ukinut, jer ponovljeni testovi nemaju smisla kada neko nema nikakvih tegoba, a prošlo je više od 14 dana.

- Pozitivan nalaz ne znači mogućnost prenošenja. Ti ostaci virusa najčešće, koji se mogu naći, ne pokazuju živ virus. SZO je to ustanovila još 17. juna, mi smo čekali za svaki slučaj, to je kod nas uvedeno pre 10-ak dana. Ako posle tri dana neko nema tegobe, i ode na kontrolni pregled kod lekara, lekar može da ga isključi iz izolacije. Nije isto kada je neko izlečen i kada ima pozitivan tekst. PCR nije dokaz da je neko bolestan, a naročito da je neko zarazan. Ako kliničar dođe do zaključka da je pacijent nije zarazan, to je to.

Govoreći o statusu koji je danas objavio na Fejsbuku, dr Kon je rekao da nije bio dramatičan.

- To je samo pitanje da li želimo da imamo drugi talas, ili ne. Verujem da bismo mogli da imamo i neki sledeći pik ili talas. Ako može Kina, možemo i mi. Oni već četiri meseca nemaju nijedan smrtni slučaj, a tako mnogoljudna nacija. Mi nemamo tu kulturu nošenja maski, i to je problem. Ja sam samo naveo čega sve treba da se odreknemo da bismo štitili živote, a onda i bolnice od punjenja, da se jednostavno bolje osećamo. Sve što mogu da urade i pojedinci, i Vlada, pa čak i predsednik, jeste da samo pokazuju put šta treba da se uradi. Ali ako nema odziva...

Svako je upoznat da, ako dobije neke tegobe nakon mora i letovanja, treba prvo da pomisli na kovid. Nema druge alternative, kazao je dr Kon.

Kada je reč o kažnjavanju, dr Jovanović je rekla da nijedna kazna neće doprineti da se posledice zaborave.

- Bilo je pojedinačnih, ali i kažnjavanja firmi. Prekršajno i novčano kažnjavani su i vlasnici restorana, kafića, a onda su i pojedinci koji su organizovali svoja slavlja bili su kažnjeni, a onda i svaka osoba koja je tu bila prisutna. Na današnji dan, pre 6 meseci, SZO je proglasio pandemiju. Mi se borimo šest meseci sa pandemijom, da ne dođe do širenja kovida.

- Korona virus nije deo naše prošlosti, on je i dalje tu i mi ga prenosimo na sve načine, i povratkom sa letovanja, i organizovanjem slavlja. Ako želimo da ga prekinemo, onda treba da ga onemogućimo da se prenosi među ljudima.

Sajmovi i slavlja imaju ekonomski aspekt

O sajmovima će biti reči na Kriznom štabu, rekao je dr Kon.

- Tu je važan i ekonomski aspekt. Moramo da ga uvažimo. Posebno bih naglasio da postoji čitava jedna branša, muzičari i organizatori slavlja, svadbi, uskraćeni su za svoj redovan posao. Toga sam potpuno svestan. To je jedna ozbiljna klackalica šta sme i šta mora da se popusti, a šta u ovoj situaciji nikako ne bi smelo - dodao je dr Kon.

- Ja sam protiv bilo kakvog masovnog okupljanja sa pevanjem, igranjem. S druge strane, jasne su mere. Institucije kulture mogu da organizuju događaje sa do 500 ljudi i brojne mere. Ako je Grad organizator muzičkog događaja koji je najavljen za vikend, nadam se da će te mere biti ispoštovane. Ja nisam protiv veselja, baš suprotno, ali druga stvar je kada ste na ovoj poziciji i želite da sprečite širenje virusa.. Očigledno je to potreba mnogih ljudi, i ja ću sa tim morati da se pomirim, ali mogu da izrazim svoj lični stav da to nije dobro - kazao je dr Kon.

Sve u vezi sa vakcinom sada je pod lupom javnosti

Što se vakcina tiče, uobičajni postupci su sada pod ogromnom lupom i ono što se inače dešava kada je reč o ispitivanju vakcina sada se živo prati.

- Mene to ne ospokojava, naprotiv. Pokazuje se velika privrženost tome da se nađe bezbezdna vakcina. Što se kineske vakcine tiče, ja sam rekao da ne bi bilo loše da Krizni štab bude detaljnije upoznat sa tokom bilo kakvih razgovora, a naročito a Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja je tu najmerodavnija - kazao je dr Kon.

- Pre decembra je skoro nemoguće očekivati vakcinu. Nije nemoguće da se pojavi u nekoj maloj količini za testiranje, ali masovno korišćenje biće, mislim,  tek sledeće godine - dodao je on.

Dr Jovanović je dodala da prema kalsifikaciji SZO svake nedelje se objavljuje napredak u razvoju različitih vakcina koje se proizvode u ovo trenu.

- Sve su sada u eksperimentalnoj fazi. Da bi neka vakcina protiv kovida 19 počela da se primenjuje, ona mora da prođe nekoliko faza istraživanja, pre svega istraživanje bezbednosti, a onda kliničku studiju koja podrazumeva upotrebu na određenom uzorku i praćenje eventualnih posledica. Oksfordska vakcina ili Astrazenekina vakcina je najavljivala najveće količine, za globalne potrebe, i ona se takođe nalazi na toj SZO listi. Da li će i koliko proizvođač Astrazeneka moći da ispuni kvalitet te vakcine i te količine, ostaje da vidimo, ali osim nje postoje i neke druge koje su takođe u opticaju - više kineskih vakcina, ruska, francuska... U zavisnosti kvaliteta i kapaciteta kompanija da proizvedu te količine, sve su one u opticaju da bi mogle da nas zaštite od korone.

- Većina se tih vakcina pravi za uzrast od 18 do 60/65 godina i većina se predivđa za primanje u dve doze u razmaku od 14 do 21 dana. Radi se o vakcinama koje bi trebalo da razviju humoralni ili celualrni imunitet. To znači da organizam po primanju te vakcine nauči da prepozna antigen korona virusa i da razvije zaštitne mehanizme i ne dozvoli dalji razvoj kliničkih simptoma.

- Veoma je važno sada, kada ulazimo u vreme sezonskog gripa, vrlo je važno zaštiti se od tih bolesti.

Uskoro bi trebalo da vakcinisanje protiv sezonskog gripa bi, po najavi ministra Lonačara, trebalo da počne od 1. oktobra biti u Srbiji.

(Telegraf.rs)