Najteže je kad se utopi dete, to ostavi trag na nama: Komandir ronilaca o najdramatičnijim akcijama

Foto: Nikola Tomić

Od 3. septembra, za samo sedam dana, Ronilačka jedinica Žandarmerije izlazila je na teren u čak pet slučajeva. Jedno od njihovih zaduženja je potraga za nestalim ljudima, potraga u vodi. Među njima su bili bračni par Mirjana i Dragi M, koji su se utopili u Velikoj Moravi kod Saraoraca 28. avgusta, tridesetdvogodišnji muškarac koji je nestao u talasima Dunava kod Novog Sada. Jedna od poslednjih potraga bila je ona za sedmogodišnjom devojčicom koja se utopila u Tisi u Bačkom Petrovom Selu, posle bezazlene igre sa bratom.

Preporučujemo

Prema rečima Igora Grcića, komandira Ronilačke jedinice Žandarmerije, akcije u kojima se traže deca su ujedno i najteže.

- To nam svima najteže pada, jer svi smo mi roditelji. To su naše najdramatičnije akcije, to automatski kod svih izazove negativne emocije i ostavi traga na svima - kaže Grcić.

Ronioci Žandarmerije u potrage kreću u timovima od po petoro ljudi, četiri ronioca i nautičar, što opet nije uvek slučaj. Ako u vodu sleti vozilo u kom ima nekoliko ljudi, kreće brojnija ronilačka ekipa, jer oni tada imaju i ulogu spasilaca. Ronilac žandarmerije ne može da bude baš svako, reč je o ljudima koji se "regrutuju" na internom konkursu, ljudima koji su već pripadnici žandarmerije i koji su prošli obuku.

Najveća jedinica tog tipa u regionu

Ronilačka jedinica žandarmerije je najveća jedinica tog tipa u regionu i jedina te vrste u Srbiji. Njih zovu na zadatke u celoj zemlji i, kako kaže njihov komandir, nema vodenog toka na kom nisu bili. Samim tim, pada u vodu pitanje gde su imali najviše intervencija i da li postoji reka ili jezero koje se izdvaja kao najopasnije.

Prema rečima komandira Grcića, svako neuređeno kupalište i mesto koje nema spasilačku službu može da bude potencijalno opasno, pa je tokom našeg razgovora nekoliko puta ponovio apel svima koji će možda tek otići na kupanje. Ključne reči su odgovorno ponašanje.

- Svake godine apelujemo na kupače da se odgovorno ponašaju, da decu drže na oku, da ih ne ostavljaju bez nadzora, da ne idu na divlje plaže i na kupališta na kojima nema spasioca. Dovoljan je samo trenutak nepažnje da se desi tragedija - kaže komandir Grcić koji je zaposlen u MUP-u već 22 godine, a od toga pola radnog veka je u ronilačkoj jedinici. Prema njegovim rečima, cena prsluka za spasavanje je 1.000 dinara, što je mala cena za jedan život.

Osim potrage za nestalima, ova jedinica radi i obezbeđenje događaja kakvi su recimo brojne regate gde se nikad ne zna kada će neki malo "veseliji" među hiljadama učesnika da upadne u vodu, kao i manifestacije sličnog tipa. Krajem ovog meseca brinuće o učesnicima Evropskog prvenstva u veslanju za juniore u Beogradu. U saradnji sa kriminalističkom policijom, pripadnici ove jedinice tragaju za odbačenim predmetima koji su korišćeni tokom nekog krivičnog dela. Nisu svi utopljenici život izgubili nesrećnim slučajem, ponekad postoji sumnja i na zločin.

Iz svega rečenog jasno je da ovu jedinicu pozivaju u slučajevima kad preživelih nema i kada se traga za telom utopljenika. Dešavaju se "situacije sa srećnim krajem" kada vozilo upadne u reku, pa vozač preživi zahvaljujući vazdušnom džepu, ali one nisu toliko česte.

Ova godina je, zbog korona virusa, po mnogo čemu specifična. Iz ugla ronilačke jedinice tek poslednjih nekoliko meseci bila je veća frekvencija kupača i posetilaca na kupalištima, pa samim tim i potrebnih intervencija. Na godišnjem nivou imaju oko 50 odlazaka na teren zbog potrage za telima.

- Sve je opasno gde nema uređene plaže i spasilačke službe. Ljudi ne razmišljaju, kad si na moru ili u jezeru odeš malo dublje, ali kad uđeš u reku ne znaš šta je ispod. Ljudi identifikuju reku kao more, ali voda je na moru prozirna. Desi se banalna situacija, zakačite nogom travu i dođete u situaciju da se utopite. Kažu "nije izronio", ispostavi se dole ima potopljeno stablo  - kaže Grcić i napominje da se u najvećem broju situacija ronioci, zbog mutne vode, oslanjaju isključivo na čulo dodira, tokom potrage za telima.

U letnjem periodu ipak ima najviše utapanja kupača, dok se u zimskom periodu češće dešavaju sletanja automobila u vodu.

Kako nam je rekao komandir Grcić, njegova jedinica, koja se pre 17 godina izdvojila iz rečne policije, nije imala nijedan incident kada je u pitanju bezbednost ronilaca.

Od 30. aprila ove godine do 24. avgusta ova jedinica je bila angažovana u traganju i izvlačenju za telima 17 utopljenika.

(Telegraf.rs)