Saznali smo datum kada će alergični na ambroziju u Srbiji konačno moći da odahnu

Foto: Shutterstock

U kubnom metru vazduha i dalje su prekogranične vrednosti polenovog zrna ambrozije, koja mnogim građanima izaziva tegobe od kojih ne mogu da dišu. Oni bi trebalo da izdrže do 20. septembra, kada se očekuje da broj polenovih zrna krene da opada, kaže za Telegraf.rs Mirjana Mitrović, rukovodilac monitoringa alergenog polena iz Agencije za zaštitu životne sredine. 

Preporučujemo

Ona navodi da je broj polenovih zrna i prošle nedelje, a veruje da je i ove, iznad granične vrednosti od 30 u kubnom metru vazduha. I to ne 10 puta, već i do 30 puta i dalje. 

- Na primer, u Beogradu je 31. avgusta bilo 703 polenova zrna u kubnom metru vazduha.  Od 1. pa do 6. septembra bilo je 500 i nešto, zatim 340, pa 320, onda 360, 200, a 125 je bilo 6. septembra jer je bio pljusak. Krenulo je da pada, ali se ljudi osećaju loše jer su kumulativno dugo bili izloženi prekograničnim vrednostima. Pored ambrozije, ima i konoplje, pelina, štireva, trava, bokvice, koprive, i sve to kada se  izmeša, ljudima stvara tegobe - objašnjava Mitrovićeva za Telegraf.rs.

U Vojvodini je i dalje najgora situacija, pogotovo u Vrbasu, koji je tokom protekle nedelje, u jednom danu, tačnije 31. avgusta, imao čak 1.067 polenovih zrna u kubnom metru vazduha: 

- To su vrednosti i do 30 puta veće od graničnih. Sa druge strane, Zlatibor je povoljan, a i Vranje je. Mada, i oni su u nekim danima ušli u zonu varijantu znači prešli su 30 polenovih zrna.

Produžila sezonu prekograničnih vrednosti

Ambrozija je, inače, najagresivnija do 10. septembra, međutim, naša sagovornica je mišljenja da je ona ove godine malo produžila sezonu prekograničnih vrednosti.

- Videćemo do iduće nedelje kako će se ponašati, ali čini mi se da je ona malo produžila prekogranične vrednosti. Te vrednosti padaju polako u odnosu na prethodni period, da budemo iskreni, ali su i dalje u prekograničnim vrednostima - kaže ona i dodaje:

- Svi mi koji imamo tegobe, moći ćemo da odahnemo tek posle 20. oktobra. Desilo se da kiša trenutno obori ambroziju, bude zelena, ne sasuši se, pa ima manju produkciju polena, ali je duže prisutna. Tako da tek posle 20. septembra možemo da očekujemo da nema veće prekogranične vrednosti - objašnjava Mitrovićeva za naš portal.

Prema njenim rečima, par polenovih zrna u kubnom metru vazduha možemo da očekujemo polovinom oktobra.

Imuno vakcina protiv ambrozije 

Građani koji imaju problema sa alergijom zbog ambrozije u Srbiji mogu da "prime" imuno vakcinu. Naša sagovornica objašnjava da se ona daje pacijentima najmanje tri godine zaredom, u mesecima kada nema nikakvog polena, kako bi se oni spremili za narednu sezonu.

- Građanima lekar u domu zdravlja daje uput za Institut "Torlak", gde se rade alergološke probe. Ukoliko je osoba alergočna na ambroziju, 3 do 5 godina, kada nema polena, u decembru, januru i februaru, na kockici šećera stavljaju prvo jednu kap rastvora, zatim dve, 15... Postoje 3 rastvora, ali se oni određuju za svakog pacijenta ponaosob nakon imuno kožnih proba, i utvrdi do kog nivoa mogu da idu.

Foto: Shutterstock

- To je kao kada se stvara otpornost na zmijski otrov. Svaki dan se uzima doza koja se povećava, i na taj način se organizam, u stvari, bori protiv tog otrova. Takva je priča i sa polenom. Daje se rastvor polena u malim koncentracijama, koja se povećava svakog dana da bi se stvorila antitela a sve da bi se osoba sledeće sezone izborila sa polenom - kaže Mitrovićeva.

Maske i naočare štite i od ambrozije 

Priličan broj naših čitaoca napisao nam je u komentarima, što smo i objavili, da su ih ove godine od tegoba sa kakvima se, inače, muče godinama unazad zbog ambrozije, spasile maske.

Naša sagovornica kaže da je to istina, ali i upozorava da maske moraju da se menjaju na dva sata obavezno:

- Kao što naočare za sunce naprave fizičku barijeru da vam vetar direktno ne uduva polen, te mikroskopske čestice, u sluzokožu očiju, tako i maske štite, samo što ljudi treba da znaju da posle dva sata moraju da ih promene. Jer, ako se navlaže, onda će krenuti da udišu te čestice. Zato je bitno i prati kosu čim se vratite kući, skidati odeću u kojoj ste bili spolja, ne sušiti veš napolju...

(Telegraf.rs)