ISPRAVKA: Istina o tvrdnjama da su vlasnici mačaka u manjoj opasnosti da obole od korone

Foto: Youtube/Ras Televizija, Pixabay

Portal Telegraf je 9. septembra 2020. objavio intervju sa Dr Anom Gligić, u kojem je, između ostalog, govorila o životinjama kao navodnim prenosnicima korone...

Preporučujemo

U intervjuu, doktorica Gligić je spomenula da se u nekim člancima tvrdi da su osobe koje imaju mačku imune na novi koronavirus, te da to “treba istražiti, dokazati”.

Analiza portala Raskrinkavanje.ba pokazala je da ovo nije tačno.

Na osnovu ove analize u ovom tekstu su ispravljeni sporni delovi, kao i naslov članka. 

Naime, kako piše Raskrinkavanje, portal za proveru činjenica Lead Stories pisao je o ovim tvrdnjama 23.7.2020, dok je Faktograf analizu na ovu temu objavio 15.9.2020.

Lead Stories navodi da je poljski portal Glos Wielkopolski 25. aprila objavio intervju sa dr. Olex-Condor, u članku koji je naslovljen "Vlasnici pasa i mačaka su otporniji na koronavirus? Španska doktorica kaže da kućni ljubimci mogu ojačati imunitet kod ljudi". No, to nije bilo ono što je Olex-Condor stvarno rekla:

Doktorica je bila jasna oko toga da se radi o hipotezi i oko toga da priča samo o malom uzorku Covid-19 pacijenata/kinja, te je naglasila da bi sve to trebalo više istražiti. Naslov članka joj stavlja riječi u usta i najavljuje decidnu izjavu koju dr. Olex-Condor nije dala.

Kako navodi Lead Stories, zapažanja poljske doktorice Olex-Condor počela su se širiti na Facebooku prvo na poljskom a zatim na engleskom jeziku, a postepeno su im dodate i tvrdnje da i psi mogu pomoći u stvaranju otpornosti na Covid-19. Kako izgleda, te su se tvrdnje dalje širile putem - klikbejta:

Poljska liječnica ipak nije osobno odgovorna što su njezine riječi napuhane do tvrdnji da se radilo o ozbiljnom znanstvenom radu ili čak više njih. Olex-Condor je, naime, napravila anketu među stotinu oboljelih od Covida i uvidjela da većina pacijenata nema kućne ljubimce te proljetos ustvrdila:

“Poznato je da mačke imaju svoj mačji oblik koronavirusa koji ne zaražava ljude. Stoga je moguće da ljudi koji svakodnevno dolaze u blizak kontakt sa svojim mačkama mogu imati antitijela na mačji virus. A ta antitijela mogu uništiti i ljudski virus. To se naziva unakrsnom reakcijom i ona postoji u prirodi. Naravno, da bi se potvrdile moje pretpostavke, bila bi potrebna detaljna istraživanja i provedena statistika… ovo je samo moja pretpostavka, koja do sada nije potvrđena istraživanjima.”

Kako Faktograf navodi, pomenuta “unakrsna reakcija” - pojednostavljeno rečeno, izgradnja imuniteta na jedan virus putem kontakta sa njemu srodnim virusom - zapravo već jeste istraživana u slučaju mačijeg i novog koronavirusa. Serološko istraživanje mačaka u Wuhanu, provedeno između marta i maja 2020. godine, nije našlo dokaze za postojanje takve reakcije između SARS-CoV-2 i mačijeg koronavirusa. Štaviše, ispitivanje je pokazalo da su vlasnici tri mačke kod kojih je pronađeno najviše antitijela za neutralizaciju SARS-CoV-2, svi imali bolest Covid-19. U maju je rađeno još jedno istraživanje, vezano za imunitet vlasnika pasa, ali je i njegov zaključak bio da je potrebno “više istraživanja”.

Virolog i istraživač HIV-a Brian Thomas Foley koji se proljetos javio u raspravi na ResearchGateu o ovoj temi naveo je da su SARS-CoV-2 i mačji koronavirus naprosto previše različiti, iako pripadaju istoj porodici virusa

“Nema dokaza da drugi mačji koronavirusi, poput mačjeg koronavirusa UU21 ili mačjeg zaraznog peritonitisa, mogu zaraziti ljude ili izazvati bilo kakvu unakrsnu zaštitu protiv SARS-CoV-2. Svi su ti virusi u vrlo dalekom sredstvu, kao i četiri humana koronavirusa što izazivaju prehladu, pa ne bismo očekivali nikakvu unakrsnu zaštitu. Da je moguća takva vrsta širokog unakrsnog zaštitnog imuniteta, cjepivo protiv jednog soja gripe bi bilo dovoljno za sve druge, a stvaranje cjepiva protiv HIV-a bilo bi jednostavno”, naveo je.

Dakle, tvrdnja da “nijedna osoba koja ima mačku nije oboljela od Covid-19” nije tačna, niti postoji bilo kakav kredibilan izvor u kome se tako nešto tvrdilo."

Ispod je nastavak intervjua od septembra 2020:

Drugog talasa korone neće biti 

Još smo u prvom talasu korona virusa, ono što nam predstoji su povremeni pad i porast slučajeva. Biće više pikova, ali drugog talasa neće biti, kaže dr Gligić.

- Dugo će korona virus biti među nama i povremeno će nam davati probleme. Strahuje se od jesenjeg susreta gripa i korone jer oba virusa imaju afinitet za respiratorne – disajne puteve, pa bi pri istovremenoj infekciji, iste osobe sa oba virusa prognoza bila loša.

Što se tiče pojave sledećeg, drugog  talasa korone, mislim da ga neće biti, što sam već ranije izjavila, zato što sam znala da će ovaj prvi  talas trajati dugo.  Do drugog talasa doći će onda, kada duže vreme zaustavimo javljanje korone među ljudima, pa se ona ponovno pojavi u obliku grupnih oboljenja u epidemijskoj formi ili u pandemiji - to će biti drugi talas. To je zbog toga što se virusi poreklom od određenih divljih životinja i jedinog letećeg sisara (slepog miša) teško izučavaju, a još teže iskorenjuju.

Potrebni projekti koji će istražiti koronu u svemu što nas okružuje

Dr Gligić smatra da je razlog različite kliničke slike kod ljudi, različiti sojevi virusa tj. da sve zavisi koji je bio prvobitni prenosilac, koja vrsta životinje. Istraživanja koja to ispituju traju godinama, to je dugi proces koji traje dve, tri, četiri godine. Za dve godine, sve će detaljnije znati o ovom virusu, navodi ona.

- Ja sam očekivala da će se dobiti projekti koji bi istražili sve što nas okružuje. Treba da ispitamo sve te različite sojeve korone, šta su, i šta mogu kod ljudi da izazovu.  Ali to je dug proces koji traje godinama, i radi se po projektu. Ja sam vodila četiri međunarodna projekta sa laboratorijom iz Atlante, Američkom armijom i sa Korejom i ispitivali smo razne viruse. Mi smo dokazali da mišija groznica ima četiri soja a sve zavisi sa koje vrste miša je prešla na čoveka. Na primer, ako je sa poljskog miša - smrtnost čoveka je 16 odsto, a ako je sa pacova onda 1 odsto. To su razlike u kliničkoj slici, jer zavisi sa kog domaćina u prirodi je korona prešla. Sa slepog miša je prešlo na domaće životinje... čak se uništila cela jedna farma ćurki jer ih je korona napala.

Moguća alergena reakcija na vakcinu 

Rusi su proizveli prvu vakcinu, koja je dobila zvaničnu registraciju u Ministarstvu zdravlja Rusije, lek u EU može biti registrovan tek nakon opsežnih kliničkih ispitivanja.

- Za vakcinu porotiv korone , izabrani su oni koji ne mogu provereno čoveku da naštete. I onda su na njih dodali samo ono parčence korone koje utiče na imuni sistem čoveka da proizvodi antitela. Sve se to na  papiru izračuna i tačno se vidi šta vakcina daje. Takođe, vakcina se mora nečim razrediti, to može biti fiziološki rastvor sa dodatkom telećeg seruma. E sada, čovek može biti alergičan na taj sastojak koji se dodaje... I može dobiti temperaturu kao reakciju - ali ne koronu. Ali, vakcina se mora nečim razrediti - zaključuje dr Gligić.

(Telegraf.rs)