Prof. Tiodorović o najtežoj situaciji: Kada očekujemo treći pik, koliko će biti jak i od čega zavisi

Treći, pravi pik korona virusa Srbiju može da pogodi tek krajem ove, početkom sledeće, 2021. godine, ali on neće biti jak kao drugi koji je bio najteži, kaže u intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-a 19.

Danas je tačno 6 meseci kako je u našoj zemlji potvrđen prvi slučaj obolevanja od korona virusa, a osvrnuvši se unazad i gledajući kroz prethodnih pola godine, prof. Tidorović kaže da mi uopšte nismo tako loši. U razgovoru za naš portal, on je otkrio i koja mu je situacija u prethodnom periodu bila najteža, ali i od čega nam zavise naredni meseci, odnosno prvi naredni pik.

Što se tiče ovog i narednog meseca, ponavlja da situacija može blago da se pogorša zbog povratka naših sa letovanja, kao i studenata koji se polako useljavaju u studentske domove, a dolaze ne samo iz naše zemlje, već i iz regiona. Preporučuje svima koji dolaze iz zemalja gde je situacija mnogo gora nego kod nas, da budu u nekoj vrsti kućne izolacije.

- Skrećemo pažnju na studente, jer oni dolaze sa različitih teritorija gde je epidemiološka situacija značajno lošija nego kod nas, tako da je jako bitno da oni sprovode mere, inače, to može da dovede do problema.

• Danas je tačno šest meseci kako je korona stigla u Srbiju. Gde smo u odnosu na ostale?

- Kad pogledamo i uporedimo sa drugima oko nas, pa i sa Evropom, mi nismo tako loši. Može se reći da smo i u pogledu pozitivnih, i u pogledu bolesnih, i preminulih, solidni, s tim što bi želeli da budemo na idealni, da imamo 10 novih obolelih na 100.000 stanovnika, što je takozvana zelena zona, a sada smo na 32 i taj broj se održava. Istina, imamo na dnevnom nivou dvocifren broj novih obolelih, i to je jako dobra vest.

Vesti sa naslovne
• Za ovih šest meseci koja vas je situacija najviše uplašila, koja vam je bila najteža?

- Od početka smo bili vrlo oprezni. Prvo zato što je nepoznat agens, drugo zato što nisu mere sprovođene kod svih jer ih nisu svi prihvatali. Nisu bili svesni opasnosti. Možda sada dolazi ponovo do jednog opuštanja. Ali, najgori mi je, svakako, bio slučaj sa staračkim domom u Nišu. On je bio strahovit. Tih dana sam tim slučajem bio zaokupljen i danju i noću. Iako smo mi sve učinili da se na najbolji način reši ta situacija, to je, ipak, bila jedna velika tragedija, i to me je poprilično uplašilo kako će se odraziti na stare ljude i u ostalim domovim, i uopšte među starijim stanovništvom. Srećna okolnost je što se, ipak, taj deo naše populacije ponašao vrlo odgovorno.

- Uz sve mere koje smo preduzimali, i njihova lična odgovornost je doprinela da nismo imali tako tešku situaciju kao mnoge zemlje oko nas, a da ne govorimo o Italiji, Španiji... Ali, za mene su ta 4 dana bila najteža, kada je te jadne ljude trebalo prebaciti u Klinički centar u Nišu, i to u toku noći, a bilo ih je oko 150. Klinički centar ima više mesta, ali kada se odjednom primi toliko teških bolesnika, od kojih je najveći broj nepokretan, zatim hronični bolesnici i tako reći pred smrt... To je bila najteža situacija. Ništa se ne može uporediti sa njom. Sve ostalo smo rešavali. Najteže je kada se desi nešto što sigurno znate da se može sprečiti, i sigurno znate da može doći do strahovitih posledica, a ipak se desi zbog ljudske neodgovornosti i olakog shvatanja.

• Koji mesec može da nam bude kritičan u narednom periodu?

- Može da bude kritično ako se povrati ovaj virus sa južne polulopte. A to znači kraj godine, ali pre će biti početak naredne, za šta postoji mala mogućnost ali treba misliti na nju. Mislim da se mi, ipak, pripremamo sa te strane. Mislim da imamo iskustvo i u državnom mehanizmu, i u zdravstvenom sistemu, čak i kod samog stanovništva. Uvek je najteži prvi susret sa tako teškim situacijama. Sada smo svi stekli određeno iskustvo, i znamo kako se može sprečiti. Znamo koje su mere, šta sve treba da uradimo, i sa te strane gledajući, ja ne očekujem da ćemo imati ni približno tešku situaciju koju smo imali u prvom piku a pogotovo u drugom, koji je bio mnogo teži. Tada smo imali više obolelih i preminulih.

- Jedino na šta treba da mislimo jeste da što pre počnemo sa vakcinacijom protiv gripa. Ozbiljan problem može biti ako nam se ukrste ili miksuju te dve bolesti, što bi opet na iste kategorije stanovništva bio najveći udar. To su stariji od 65 godina, hronični bolesnici bez obzira na uzrast. Svi oni koji imaju oslabljen imunitet. Zato bi bilo dobro da vakcinacija protiv gripa bude sveobuhvatnija, i da na taj način eliminišemo dobrim delom jedan od efekata mogućeg teškog stanja, i izbegnemo miksovanje ta dva virusa.

• Kada će početi vakcinacija protiv gripa?

- Sada je velika navala i na tu vakcinu. Nismo samo mi razmišljali u tom pravcu. Razmišljali su i drugi pogotovo one zemlje koje imaju proizvođače, oni prvo sebe zbrinjavaju. Tako će i sa kovid vakcinom da bude. Prvo će svoje stanovništvo da štite pa onda da prodaju vakcinu drugima. Ali, sa vakcinacijom protiv virusa gripa trebalo bi krenuti makar polovinom oktobra, odnosno što ranije to bolje.

• A, kada će nam korona postati kao sezonski grip?

- Moguće je vrlo i sada, do kraja godine, odnosno, tačnije, ono što sam rekao, ako se pojavi tamo negde početkom sledeće godine, može biti negde, na tom nivou  Sada posmatramo ovo što se dešava u SAD, Brazilu, i Australiji... Od toga koliko će oni uspeti da se izbore i da smanje mogućnost prenošenja, moći će da se proceni da li će nam doći kao neki oslabljeni, mnogo manje opasan virus nego što je to bilo do sada kod nas. Međutim, u Brazilu je dosta velika stopa obolevanja, pa i umiranje. To važi i za SAD. Ali, ja posmatram pre svega južnu poluloptu, taj obrnuti proces kao kod gripa.

- Kod gripa mi posmatramo šta se dešava tamo, pa dođe kod nas. A u slučaju korone sa naše strane, sa severne je prešlo na južnu poluloptu. Imamo Argentinu koja se nešto mnogo ne pojavljuje u podacima. Australija se dobro bori, imaju organizovan sistem. Oni su čak zatvorili ceo Melburn. Višemilionski grad je bio u karantinu, a zatvorili su i neke svoje pokrajine. E, ako to bude urađeno kako valja, i na taj način se smanji mogućnost prenošenja, onda možemo da dobijemo jedan oslabljeni virus, manji udar koji možemo uvek kontrolisati.

• Ali, kao što ste rekli krajem ove, početkom sledeće godine?

- Da. S tim da će tu ulogu igrati i to kada ćemo dobiti vakcinu. U najboljem slučaju, ako je dobijemo do kraja godine, prvi efekat te vakcinacije može se videti tek tamo za 2, 3 meseca.

• U kom momentu će korona moći da se konstatuje pacijentu sa sigurnošću ali bez testa?

- To je teško pitanje. Lično smatram da mi imamo sada u toku jedan prirodni proces prokužavanja. To ne znači da mi puštamo takozvani švedski model. Radimo testiranje, i to sveobuhvatno. U samom evropskom vrhu se nalazimo po broju testiranih, a da ne pričamo o regionu, bolji smo čak i od Hrvatske i Slovenije. S te strane mi imamo odličan obuhvat. E, sad, da li za nekoga može da se tvrdi da ima koronu, bez testa, teško je zbog asimptomatskih slučajeva, koji su veliki problem. Nije opravdano ni uvesti testiranje svih. Testiraju se oni koji imaju tegobe.

- Važno je da ljudi budu svesni da ako su bili u kontaktu sa osobom koja je bolesna, za koju znaju da je pozitivna, da bi trebalo da provere svoj status. Ako nemaju nikakvih tegoba, makar da budu oprezni, da koriste sve mere - masku, fizičko rastojanje, dezinfekciju... To je rizik. A taj rizik će postojati i nadalje. Taj rizik nikada nećemo moći da eliminišemo. Biće sastavni deo života.  I, takođe, onaj koji je bio u kontaktu, došao sa mora gde ima dosta obolelih poput Hrvatske, Crne Gore, Grčke, trebalo bi da razmišlja malo drugačije, prvo o sebi, a onda i o ostalima. 

• To znači da bi trebalo da budu u samoizolaciji?

- Tako je, da budu u nekoj vrsti kućne izolacije, ali danas je to teško, jer ljudi smatraju da je to prevaziđeno, što je veliki problem.

(Telegraf.rs)