Posle 47 dana u bolnici: Najmlađi pacijent na respiratoru pušten kući, Peđa sada misli na budućnost

Foto: Klinika za anesteziju i intenzivnu terapiju

Dvadesetogodišnji Predrag Nikolić iz okoline Leskovca, juče je napustio niški Klinički centar nakon 47 dana lečenja, od kojih je 18 bio na respiratoru. On je bio najmlađi pacijent priključen na mehaničku ventilaciju u niškoj bolnici od početka epidemije Kovida 19, za čiji se život, po rečima lekara, vodila “epska borba”.

Preporučujemo

Peđa priznaje da ga saznanje da je oboleo, nije uplašilo jer se uzdao u mladost, te da ni slutio nije da ga čeka možda najteža životna borba.

- Sve se odvijalo toliko brzo, da nisam imao vremena ni da se zabrinem. Polegli su me u krevet, i više ništa nisam znao…. Ni slutio nisam koliko je vremena prošlo kad sam se probudio, mislio sam da sam spavao dan, dva…. Svoj život dugujem tim ljudima i Bogu… jer, na osnovu onoga što sam kasnije saznao, mogao sam i da se ne probudim. Ovo iskustvo me je promenilo, sada mnogo više cenim život… ne želim da uzaludno izgubim nijedan dan. Imam ambiciozne planove, da okončam studije Ekonomskog fakulteta, da budem uspešan u poslu i srećan u životu – priča mladić.

Njegova majka Suzana kaže da joj je dan kada je izašao iz bolnice, bio najsrećniji u životu.

- To je neopisiv osećaj, kada nas je doktor Radmilo Janković ispratio do kola, osećala sam se kao mi se sin opet rodio. Dani koje je Predrag proveo u bolnici, bili su nam najteži u životu. Po prirodi sam pričljiva osoba, a u to vreme u našoj porodici je bio muk, koji je prekidao samo pitanje : - Koliko je sati ? Brojali smo minute do poziva iz bolnice sa vestimo o Peđinom stanju. Doktor Janković je bio potpuno iskren, govorio je i kada je dobro i kada nije – priča Suzana.

Iako im se sa Peđinim povratkom kući, u dušu vratio mir, priznaje da će proći mnogo vremena da se zaborave ti teški dani.

- Svakog dana smo išli u Niš i stajali ispred bolnice, a zatim odlazili do Pantelejske crkve da se pomolimo. Dan bi nekako prošao, ali su večeri i noći bile mnogo teške. Tešila nas je nada da nikome ništa loše nismo učinili da bi nam se zlo vratilo. Još veća uteha nam je bila saznanje da se osoblje predvođeno doktorom Jankovićem prema našem sinu odnosilo kao da je njihovo dete – kaže zahvalna majka.

Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju prof. dr Radmilo Janković objašnjava da je Predrag imao veoma tešku kliničku sliku.

Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju prof. dr Radmilo Janković / Foto: Privatna arhiva

- Bitka za njegov život počela je 18. jula kada je sa ugroženom srčanom funkcijom, a pod sumnjom na Kovid 19, hitno prebačen kod nas. Niški anesteziolozi od tog trenutka preuzimaju ogromnu odgovornost da pobede u bici za koji su mnogi mislili da je unapred izgubljena. Jedna za drugom otkazivala su mu pluća, jetra, bubrezi i koagulacioni sistem. Sa kolegama nefrolozima, kardiolozima i grudnim hirurzima, strpljivo i istrajno borili smo se za Peđin život i na kraju tu bitku dobili – rekao je Janković.

Priznaje da je Peđin odlazak iz bolnice bio dirljiv momenat za sve one koji su se za njega borili.

- Ispraćen je osmesima, zagrljajima, suzama i radosnom grajom… Palo je i obećanje da se svi okupimo u njegovom selu Grabovnica kad sve ovo prođe… a onda grč u svakome od nas i pitanje: - Hoće li proći uskoro ? Ipak, ova pobeda je velika satisfakcija za sve nas, u ovo teško vreme na nama anesteziolozima je velika odgovornost jer smo mi poslednja odstupnica za najteže pacijente. Mnogo izgubljenih života, ličnih iskušenja, porodičnih tragedija slilo se u ovu priču… Priču o Peđinoj i našoj borbi koju smo zajedno dobili – zaključuje Janković.

(Telegraf.rs)