Mihajlo je poginuo na Solunskom frontu, njegov brat je podigao spomen-česmu: Sada dobija novo ruho

 
  • 2
Mihajlo T Đulizibarić, spomen česma, selo Miljkovac Foto: Miroslav Đorđević iz udruženja "Kajmakčalan"

Mihajlo T. Đulizibarić, iz velike patrijahalne trgovačke porodice, jedne od najpoznatijih starih niških porodica, diplomirani pravnik Beogradskog univerziteta, jedan od 1.300 kaplara, potporučnik-vodnik mitraljeskog odeljenja 2. bataljona XVI pešadijskog puka Moravske divizije 1. poziva poginuo je 13. novembra 1916. na "Tepavačkim čukama" na Solunskom frontu.

Mihajlo je rođen u Nišu, 31. jula 1887. godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

U Prvi balkanski rat je krenuo kao rezervni narednik u “niškom” XVI pešadijskom puku gde se istakao u bitkama sa Turcima, bio odlikovan medaljon za hrabrost i unapređen u čin rezernog potporučnika.

U Drugom balkanskom ratu je posle velikih gubitaka koje je pretrpeo XVI pešadijski puk komandovao četom u borbama na zloglasnim Grlenskim visovima. Posle rata je, kao inteligentan i pronicljiv starešina, upućen na kurs za komandire mitraljeskih odeljenja.

U Prvi svetski rat ulazi kao komandir mitraljeskog odeljenja u XVI pešadijskom puku, bori se na Ceru, na Drini i na Kolubari. Krajem 1915. godine se sa svojim pukom u sklopu Moravske divizije bori na srpsko-bugarskoj granici, zadržavajući napad bugarske vojske kako bi ostale srpske divizije mogle da se nesmetano povlače prema Albaniji.

Mihajlo T Đulizibarić, spomen česma, selo Miljkovac Foto: Miroslav Đorđević iz udruženja "Kajmakčalan"

Mlad i zdrav uspeo je da prebrodi sve tegobe povlačenja preko Albanije, čak je uspeo da svoje iznemogle vojnike ubedi da na leđima, preko Albanije, prenesu rasklopljene mitraljeze.

Posle oporavka na Krfu učestvovao je u bitkama kod Gorničeva, Trapezaste kose, u okuci Crne reke i na Čukama. Poginuo je u danu kada je njegov puk posle višednevnih borbi osvojio dominantni položaj. U danu kada je iz XVI pešadijskog puka izbačeno iz stroja 12 oficira, 28 podoficira i 127 kaplara i vojnika. Puk se od gubitaka iz tih borbi nikad nije oporavio i vrlo brzo je u reformi vojske ugašen a ljudstvo iz puka prebačeno u druge pukove Moravske divizije.

Nikola Đulizibarić, Mihajlov brat je za večnu uspomenu 1924. godine u selu Miljkovac, neposredno pored seoske crkve podigao spomen-česmu za sećanje na brata, DIV-junaka sa Solunskog fronta.

Spomen-česma je do skoro bila potpuno nepoznata stručnoj i naučnoj javnosti, članovima porodice ... Inicijativom profesora novosadskog univerziteta dr Slobodana Blagojevića, rođenog miljkovčanina, česma je stavljena na listu kulturnih dobara grada Niša sa željom da se obnovi tj. dovede u stanje u kakvo treba da budu svi naši spomenici podignuti u čast naših slavnih predaka.

Mihajlo T Đulizibarić, spomen česma, selo Miljkovac Foto: Miroslav Đorđević iz udruženja "Kajmakčalan"

U petak, 4. septembra 2020. godine u 10.00 u selu Miljkovac okupiće se sledeća grupa ljudi

⦁ prof. dr Slobodan Blagojević - čovek koji je pokrenuo priču o rekonstrukciji spomen- česme, univerzitetski profesor u penziji, rođen u Miljkovcu pre 75 godina, dolazi iz Novog Sada

⦁ Đorđe Stošić sa saradnikom - Zavod za zaštitu spomenika iz Niša, koji će uraditi snimanje za izradu 3D modela česme - da se sačuva ovo stanje za svaki slučaj ako dođe do daljeg propadanja.

⦁ pop iz Miljkovačke crkve - daće blagoslov za čišćenje oko česme i održaće pomen

⦁ Slavica Dinić, LJiljana, Mira, Kaća - članice Kola srpskih sestara koje podržava slične akcije doneće malo posluženje

⦁ Slavicin prijatelj iz Miljkovca - čovek koji će trimerom očistiti prostor oko česme od trave i drugog rastinja

Svetlana Petrović - Ceca sa ekipom snimatelja iz regionalne televizije Belle Amie koji prave kompletnu priču o česmi da animiraju javnost sa idejom da se česma rekonstruiše

Dr Milan Đorđević - profesor na fakultetu, doktor kartografije, koji radi na izradi digitalne karte srpskih spomenika Velikog rata

Miroslav Đorđević - član udruženja Kajmakčalan, uradiće foto dokumentaciju ovog dešavanja

Miroslav Veličković - član udruženja Kajmakčalan koji je 2 godine tražio i našao potomke Mihajla T. Đulizibarića, organizator događaja

Mihajlo T Đulizibarić, spomen česma, selo Miljkovac Foto: Miroslav Đorđević iz udruženja "Kajmakčalan"

Od članova porodice Mihajla T. Đulizibarića učestvovaće sledeći potomci njegovog brata Nikole Đulizibarića

⦁ Filip Đulizibarić, sin Borivoja, unuku Nikole Đulizibarića

Miodrag Jovanović, sin Veroslave, unuk Nikole Đulizibarića

Aleksandar Jovanović, unuk Veroslave i praunuk Nikole Đulizibarića

Ljupka Trifunović, unuka Veroslave i praunuka Nikole Đulizibarića

Mia Trifunović, praunuka Veroslave i čukununuka Nikole Đulizibarića

Mihajlo T Đulizibarić, spomen česma, selo Miljkovac Foto: Miroslav Đorđević iz udruženja "Kajmakčalan"

Članovi udruženja za negovanje u čuvanje srpske baštine “KAJMAKČALAN” već 12 godina uređuju grobove i groblja srpskih vojnika na Solunskom frontu i tragaju za potomcima srpskih vojnika koji su sahranjeni na Srpskim vojničkim grobljima u Makedoniji i Grčkoj.

Osnovna ideja je da se uredi prostor oko česme, da radnici Zavoda za zaštitu spomenika naprave 3D model česme, da se zabeleže koordinate za buduću kartu spomenika i da sve to zabeleži novinarska ekipa, da se napravi jedna emisija prvenstveno da bi zainteresovala javnost i lokalna vlast da se česmica rekonstruiše.

(Telegraf.rs)

Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Snezana Bogdanovic

    2. septembar 2020 | 22:19

    Slava mome dedi-stricu. Vecnaja pamjat. Hvala svima koji su pronasli njegov grob i cesmu. Veliki pozdrav iz daleke Amerike

  • DDF

    2. septembar 2020 | 21:29

    Bitno da se komunisticki i ruski spomenici,glancaju svake godine po vise puta...😶😶😶

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA