Jedino tako sam mogla da sačuvam čast: Milica (18) skočila sa 11. sprata kule da je ne bi silovali

Foto: milicakostic.rs

Devojačka sahrana, davno je rečeno, je poput svadbene povorke. Tako je bilo i '74. godine u potkopaoničkom selu Strojinci u opštini Brus, 5. septembra, kada je sahranjivana tinejdžerka Milica Kostić (18), koja je skočila sa 11. sprata Rubin kule u Kruševcu, žrtvujući život da ne bi bila silovana. Pre tačno 46 godina, na današnji dan, Milica je svesno rešila da ne dopusti da petorica mladića urade ono što su naumila.

Preporučujemo

U strogom centru Kruševca dizao se neboder koji je nadvisivao grad. U njegovoj Kuli B, u stanu na 11. spratu, često se okupljala nekolicina mladih besposličara koji su zagorčavali život stanarima zgrade. Stanarima je već dugo bilo jasno da je ova grupa problematična i rizična, ali, kako su se kasnije izgovarali, „nisu videli kome bi mogli da skrenu pažnju na njeno ponašanje“. Dva-tri meseca ranije komšije su čule da je iz tog stana dopro "ženski vrisak".

Kako je Milica postala žrtva?

U ponedeljak 2. septembra, Milica se pozdravila sa roditeljima i krenula u Kruševac. Stigla je oko 7.15 ujutru, svratila u stan, a potom otišla u školu. Pošto je u školu stigla mnogo ranije, imala je vremena da malo prošeta, što je i učinila. U Kruševcu je bila gužva, od mnoštva đaka koji su išli na upis prvog školskog dana. Nekoliko mladića je izašlo u grad sa namerom da u stan dovedu neku od učenica. U međusobnom razgovoru, oni su učenice koje dolaze u Kruševac u jesen, radi škole, potcenjivački zvali jesenčići, navodi se na internet stranici posvećenoj stradaloj Milici.

Mladići su se obreli u glavnoj ulici. Pažnju im je privukla lepa devojka, tamnokestenjaste kose, koja je naišla sama, razgledajući izloge. Kretala se istom ulicom. Bila je to Milica. Oni je do tada nisu poznavali. Posle kraćeg domunđavanja, pala je odluka da joj priđu. Jedan od njih ju je sustigao i zaustavio. Zamolio ju je da mu učini uslugu i iz određenog stana pozove njegovu devojku Draganu, koju on sam navodno nije mogao da pozove jer su njeni roditelji strogi. O sebi je ostavio utisak bezazlenog i dobronamernog mladića.

Dok je prvi mladić pošao sa Milicom prema zgradi, drugi koji je prethodno sve ovo pratio, zaključio je da je Milica pristala i da prevara uspeva. Zato je požurio da pripremi klopku. Pojavivši se žurno pred zgradom, sreo je maloletnog druga , koga su ostavili da ih sačeka, govoreći da ide njihov prijatelj i „vodi devojku“. Istraga je kasnije dokazala da je maloletnik bio saglasan sa planom.

Da li tu stanuje Dragana?

Čim su žurno ušli u stan, stariji je isključio zvonce na ulaznim vratima i objasnio maloletnom kako će postupiti kada devojka zakuca na vrata. Odmah zatim je ušao u kuhinju i glasno pustio muziku na gramofonu kako bi postigao buku. Za to vreme njihov drug je doveo Milicu pred vrata stana i rekao joj da pokuca. Kad je ona to učinila, maloletnik joj je otvorio vrata i na njeno pitanje da li tu stanuje Dragana, odgovorio potvrdno i dodao da se ona nalazi u prvoj sobi desno i da može da uđe i pozove je. To je rekao uverljivo i odmah posle toga je pošao prema kuhinji smatrajući da se dobro snašao. Kad je Milica zakoračila u hodnik, za njom je toga trenutka utrčao i njen pratilac, koji je do tada bio iza njenih leđa i pratio događaj. Posle ovoga je za nju nastao pakao.

Foto: milicakostic.rs

Kada su zatvorena spoljna vrata, Milica je shvatila da je prevarena, pa je pokušala da izađe iz stana. Pokušala je da se vrati, da pobegne, ali je u tome sprečena jer joj pratilac to nije dozvolio već ju je, uhvativši je oko pasa, iz hodnika, silom ugurao u spavaću sobu. Sve ovo je učinjeno i pored toga što je ona vikala da je puste i otimala se.

"Nevina je, neću da je diram!"

U zaključanoj sobi mladić koji je Milicu silom uvukao saopštio joj šta hoće i zbog čega je dovedena. Zahtevao je od nje da se sa tim saglasi, da se skine, jer nema drugog izlaza. Potom su naizmenično ulazili u sobu pokušavajući da slome njen otpor. Prvi nasrtljivac se pokolebao rekavši ostalima u jednom trenutku "Nevina je, neću da je diram"! Ipak, nijedan od njih nije odustajao, na njene molbe i suze ostali su tvrda srca. U jednom trenutku, devojka je ostala sama u sobi. Vrata su se zbog promaje, zalupila, a kvake na njima nije bilo. Milica je to iskoristila skočivši sa prozora stana na 11. spratu.

Ispod zgrade, na trotoaru, nalazio se lokal sa letnjom baštom i nadstrešnicom prekrivenom šatorskim krilom. Njen pad bio je dug četrdeset metara. Prvo je pala na ciradu i probila je, a zatim na plastičnu stolicu restorana. Tokom pada telom je zakačila metalnu cev nadstrešnice. Kako je u letnjoj bašti bilo gostiju, najprisebniji su joj pritekli u pomoć i odmah je preneli u bolnicu.

"Ja sam sama skočila kroz prozor"

Milica je bez svesti prevezena u bolnicu. Posle dvadesetak minuta mladi inspektor Dobrivoje Stefanović je stigao ispred zgrade. Videvši probijenu nadstrešnicu, polomljenu stolicu i jednu Miličinu sandalu, nije se tu zadržavao već je, na poziv hirirga Petra Mašića, žurno otišao u bolnicu.

Devojka je, kako je svedočio Dobrivoje, "imala pege po licu. Ležala je na leđima i u toku razgovora povremeno otvarala oči i gubila svest. Na licu se tada nisu primećivali otoci ni povrede. Doktor mi je rekao da ima unutrašnje povrede i da neće dugo. Imala je pomućen pogled u prazno. Govor joj je bio isprekidan – jedva je izgovarala i sa prekidima. Imala je glas plašljiv – kao srna. Od bola nije imala snage da plače. Odavalo je utisak zadnjeg uzdisaja".

Inspektoru je Milica uspela da da izjavu. Njihov razgovor je ovako tekao:

Pitao je: "Gde si bila?"

Milica je rekla: "Bila sam u školi. Sa drugaricama... Trebalo je da imaju nešto – kao pismeni. Posle ovoga je izgubila svest. Zatim se opet probudila i rekla: "Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku."

Inspektor: "A što si ti išla?"

"Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem."

Tada je opet zaspala. Posle par minuta se probudila i rekla: "Bili smo na jedanaestom spratu".

"Kako znaš?" - pitao je inspektor. Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.

"Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?"

Rekla je: "Ja sam sama skočila kroz prozor."

Pitao je: "Zašto?"

Rekla je: "Nisam više mogla da izdržim... Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast."

Potom je pala u duboku komu.

Sahrana

Za odlazak na Miličin ispraćaj vladalo je veliko interesovanje. Mnogi, i oni koji je nisu poznavali, došli su na malo seosko groblje. Meštani su pričali da u vreme sahrane nisu mogli da izbroje autobuse. Bilo je nekoliko hiljada ljudi iz Kruševca, Brusa i okoline. Među njima i 400 učenica Medicinske škole u Kruševcu.

Politika ekspres je prenela tada da zbog tragedije u Kruševcu „ljudi već četvrti dan hodaju ulicama pognutih glava stideći se i tugujući zbog jedne prerano ugašene mladosti. Ugašene na veoma okrutan način“.

Gnev građana

Politika je tada objavila kako je "ogorčenje protiv siledžija koji su naveli mladu devojku u smrt" postajalo „sve jače“. U sredu, 5. septembra, „pre podne milicioneri su jedva spasli siledžije od linčovanja“.

Foto: milicakostic.rs

Mladići koji su pokušali da je siluju su Miroslav Mađarac, Tomislav Ž. Nikolić, Zvonko Ivanović, Slavoljub Trifunović i u to vreme maloletni S. V, u čijem se stanu sve odigralo. Osuđeni su na kazne zatvora, ali javnost ni danas nema informacije o tome koliko su vremena proveli na robiji. Jedina informacija koja je u medijima objavljena jeste da je jedan od njih, Tomislav Ž. Nikolić, osuđen na 13 godina zatvora, a da je na robiji proveo 9 i po.

Ovaj teški potres je Kruševljane malo mobilisao da porazmisle šta će da učine sa porastom nasilja u gradu. Pokrenuli su se da u gradu iskorene zlo.

Miličina smrt pobudila je ogromno interesovanje u celoj zemlji. Redakcija kruševačke Pobede je i mesec dana posle događaja svakodnevno dobijala pisma od građana i organizacija povodom njene smrti. Gnev građana je bio veliki.

Učenici kruševačkih srednjih škola su sutradan po Miličinoj smrti, 5. septembra popodne, priredili u gradu neme demonstracije protiv siledžijstva. Više hiljada devojaka i mladića prošlo je gradom bez reči, dok je na čelu povorke nošena velika Miličina fotografija.

Činjenica je da je, posle Miličine smrti, milicija mnogo više pažnje posvetila tome da se slična krivična dela unapred spreče. Radnici SUP-a u Kruševcu su usmeravani da pojačaju aktivnost u školama, koje su češće obilažene. Pojačana je njihova aktivnost u ugostiteljskim objektima, na mestima okupljanja, na sportskim manifestacijama, kulturnim priredbama... Pored ovog, posebna pažnja je posvećivana tome da radnici SUP-a u noćnim časovima adekvatno paze na kriminogena lica (a tada su se, stručno, tako zvali ljudi pod pojačanim nadziranjem i lokalnom kontrolom).

Sahranjena u belom

Telo Milice Kostić je izneto iz rodne kuće, te posle pravoslavnog opela položeno u grob u četvrtak, 5. septembra. Kroz staklo na unutrašnjem kovčegu videlo se njeno lice. Sahranjena je u beloj haljini.

(Telegraf.rs)