Ambrozija divlja, ljudi se muče: Najgore do 5. septembra, vrednosti već veće za 10, pa i 30 puta

Osobe alergične na ambroziju do 5. septembra samo kiša može da spasi, jer su vrednosti polenovog zrna ove biljke u kubnom metru vazduga trenutno daleko više iznad graničnih, čak i 10, 12 puta a u Vojvodini i 33.

S tim u vezi, nije ni čudo što osobe koje imaju problema zbog ove korovske biljke jutros nisu mogle da dišu. Najgore je u Vojvodini, tačnije u Vrbasu i na Novom Beogradu. Već ka jugu, lakše se diše, a najbolja situacija je na Zlatiboru.

Rukovodilac monitoringa alergenog polena iz Agencije za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović kaže za Telegraf.rs da je praksa pokazala u poslednjih 15, 16 godina, koliko se ona bavi ovim poslom, da su najveće koncentracije u periodu od 27. avgusta do 10. septembra, a da je najčešće najgora situacija od 1. do 5. septembra.

-  Ako nam sada padne neka kiša, za koju kažu meteorolozi da će biti ove nedelje, mogla bi da nas spasi. U suprotnom, biće teško - kaže Mitrović za Telegraf.rs, koja i sama spada u ciljnu grupu stanovništva koja muku muči zbog ambrozije:

- Bez obzira na to što je noćas bilo prijatno, ja sam morala da budem pod klimom. Nisam mogla da dišem i pored antihistaminika i sprejeva. Tako da verujem svakom ko ima problema.

Ona navodi da je koncentracija polenovih zrna ambrozije tokom cele prošle nedelje u Beogradu bila visoka, a kako kaže, Vojvodini ne sme ni da pominje.

- U Vojvodina je katastrofa. Vrbas je imao prošle nedelje 1.360 polenovih zrna u toku jednog dana po metru kubnog vazduha. U Vojvodini je tri, pa i četiri puta gora situacija nego u Beogradu. A, u Beogradu je tokom cele nedelje bilo više od 300 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. U ponedeljak  je bilo 326, u utorak 291, u sredu 357, u četvrtak, 27.avgusta čak 485. U petak je bilo 242, u subotu 250 a u nedelju 371. A, granična vrednost je 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha - podseća naša sagovornica:

- Juče je bila ekstremno visoka temperatura, pa ne verujem da je bilo preko 400, ali za nas koji smo alregični svejedno je. Ja, na primer, reagujem već na 10 polenovih zrna.

Na jugu mnogo bolja situacija, Zlatibor spasava rosna kiša  

Pored Vojvodine, najviše je ugrožen Beograd, tačnije Novi Beograd, a ka jugu je je sve manja dominacija ove korovske biljke.

- Zlatibor je super. Ima rosnu kišu, koja obara koncentraciju. Prošle nedelje je imao 1, 2, 3 polenova zrna u toku dana. Dobro se držala i Sokobanja, ali je u žutoj zoni. Vranje, dole jug, isto se mogu porediti sa Zlatiborom. Zašto? Jer se ova invazivna korovska biljka nije toliko raširila, što ne znači da neće jer se u zemlji ništa ne preduzima. Zato ja kažem da to ne treba da bude lokalnog karaktera, već nacionalnog.

- Beograd će sve da pokosi, ali šta je sa Obrenovcem, Lazarevcem, odakle nam sve to vetrom doleti jer se naravno ove biljke oprašuju vetrom.

Prsten oko Beograda 

Prema njenim rečima, pored Novog Beograda, u prestonici je još ugrožen i Surčin, kao i Obrenovac.

- Taj prsten oko Beograda nas najviše ugrožava a znamo da polen leti više od 100 kilometara od mesta izvora. Jedan uređaj pokriva radijus od 50 kilometara, ne mogu sada kažem da je na Vračaru toliko a na Zvezdari toliko. Ali, Novi Beograd i priobalje Save i Dunava su prepuni - kaže Mirjana Mitrović. 

Rekord u Beogradu oboren prošle godine 

Ona navodi da je prošle godine u Beogradu jednog dana bilo 930 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, kada je oboren rekord u glavnom gradu.

- A, sada 27. avgusta je  bilo 485. Jedino što može da nas spasi, ako su meterolozi pogodili, jesu pljuskovi, koji speru sve iz vazduha, pa i polen. Međutim, kada bude pljusak od pola sata, već posle 3, 4 sata osuše se sve komponente cveta i ona krene ponovo da emituje polen, ali ne u tolikoj meri. Budu znatno manje vrednosti. Šta je isto jako bitno? Alergičnim osoba ne može odmah da bude bolje kada padne kiša, zato što smo mi tu česticu polena u našem organizmu prepoznali kao otrov i razvili IgE antitela. Ne možemo da ih izbacimo iz organizma odmah. Treba dosta dana da se očistimo od svega toga. Isto tako, nije svejedno da li smo prekograničnim vrednostima bili izloženi pet ili 20 dana - objašnjava naša sagovornica i dodaje da nauka još nije dokazala zašto mnoge osobe ovu prirodnu česticu prepoznaju kao agens, kao otrov:

- Antihistaminici i sprejevi su od pomoći da ne zaribamo totalno, i da budemo radno sposobni ali to nas ne leči, jer smo iduće godine opet alergični.

Kako se meri broj polenovih zrna? 

Mirjana Mitrović objašnjava da svaki grad u Srbiji ima po jednu klopku za polen, dok su u Beogradu dve - jedna na Novom Beogradu, a druga na Zvezdari, na Zelenom brdu.

- To je jedna manuelna metoda. Nije analizator, pa se automatski učitavaju podaci. Mora da se skine uzorak polena, koji se boji, i puno sati gleda pod mikroskopom da bi se došlo do podatka koja vrsta polena je prisutna i u kojoj koncetraciji. Uređaj usisava do 10 litara u minuti vazduha, to je naš prosečan udisaj. Kada pogledamo koliko smo videli polenovih zrna specijalnom matematikom, mi izračunamo koliko smo mi u kubnom metru vazduha izloženi a kubni metar je mali prostor - objašnjava Mirjana Mitrović.

Najbolji način za uništavanje amrozije

Grad Beograd je izradio strategiju za suzbijanje ambrozije za period od 2021. do 2029. godine. Naša sagovornica kaže da se nada da će Beograd uspeti u tome, ali i napominje da rezultate ne možemo odmah da očekujemo, već za par godina.

- Ambrozija mora da se suzbija pre nego što počne da cveta. Kad cveta ona brzo donese i seme, koje ostavi u zemljistu, kao banku semena za iduću godinu. Mi moramo da iniciramo iduće sezone da se ona seče pre cvetanja, da tako oslabimo njen biološki potencijal, i samim tim njenu banku semena.

- U Evropi su davali svojim sugrađanima i nagrade za suzbijanje. Orban je stavio na nacionalni nivo suzbijanje ambrozije, svuda su upozorenja kolike su koncentracije. Nadam se da će Beograd uspeti. Dobro je što je napravljena staregija i dobro je što povećana površina suzbijanja, jer se ona raširila. Videćemo, ne možemo očekivati posle jednog košenja rezultate, ne možemo očekivati ni posle 3 godine. Tek posle par godina moći ćemo da kažemo da smo stavili ovu biljku pod kontrolu - kaže ona.

Alergični se ne raduju suncu, šta da rade

Osobe koje su alergične na ambroziju, najviše problema imaju u jutarnjim satima, kako sunce izađe. Tada ova biljka otvara cvet i kreće da emituje polen.

- Već u pet sati mora da se klimatizujete, kako počinje da sviće... Nikako ne treba otvarati prozore. Osoba koja je alergična može da otvori prozore ili izađe napolje tek 15 minuta nakon pljuska. Ako nema kiše, tek posle podne, kada kreće da pada temperatura, može da izađe napolje. Sa sumrakom i biljka zatvara svoje elemente cveta u izvesnoj meri. Juče je bila ekstrmeno visoka temperatura, ona isto, pametna je, naravno, zatvori svoje fuknciije, da ne bi došlo do njenog isušivanja. To znači da kada je temperatura iznad 33 stepena, ona ne emituje burno polen.

- Znači treba boraviti u klimatizovanom prostoru, menjati garderobu kada se dođe iz spoljašne sredine, oprati kosu... Veš ne treba sušiti suši napolju, jer mokar veš sakuplja polenova zrna. Takođe, treba uzimati antihistaminike - posavetovala je Mirjana Mitrović sve koji se pate sa svrabom i curenjem nosa zbog ove korovske biljke.

(Telegraf.rs)