Iz prve ruke kako izgledaju radovi oko manastira Visoki Dečani: Strepnja ostaje

Radovi na izgradnji magistralnog puta Dečani-Plav, u neposrednoj blizini zaštićene zone, jedne od četiri svetinje na Kosovu i Metohiji koje su pod zaštitom Unesko, obustavljeni su, sve građevinske mašine su povučene, a arhimandrit i iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić kaže da se u manastirskom kompleksu ponovo mogu da osete mir i tišina i atmosfera koja treba da vlada oko takvih svetinja.

Na deonici lokalnog puta nadomak manastirskog imanja, gde je do pre nekoliko dana rađeno na proširenju, nema radnika ni građevinskih mašina, ali sumnju da radovi mogu da se nastave izaziva to što nisu uklonjeni saobraćajni znaci i upozorenja vozačima o tome da su radovi u toku.

Takođe, nije uklonjena ni tabla sa informacijama o projektu magistralnog, tranzitnog puta koji se finansira sredstvima kosovskog ministarstva infrastrukture, a koji počinje neposredno po izlasku iz zaštićene zone manastira koji obezbeđuju pripadnici KFOR-a.

Radovi su, kako je ranije objavljeno, obustavljeni na zahtev vlade u Prištini do pronalaska konačnog rešenja, a iguman Janjić za Tanjug, čija je ekipa sa stručnim timom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije posetila zadužbinu Stefana Dečanskog i cara Dušana, kaže da se rešenje može naći jedino u okviru zakona i ponavlja da je to je čvrst stav ne samo Srpske pravoslavne crkve, već i predstavnika međunarodne zajednice.

Institucije tzv. Kosova narušavaju sopstvene zakone

Janjić, stoga, očekuje da vlada u Prištini postupi u skladu sa zakonom koji, podseća, ne dozvoljava da se u okviru zaštićene zone gradi magistralni tranzitni put, a od međunarodnih predstavnika da, kako kaže, podsete kosovske institucije da se u suprotnom ne može razgovarati ni o čemu niti donositi rešenja.

- U toj zoni može da postoji samo lokalni put sa ograničenom brzinom kretanja. Pre toga treba da se završi zaobilazni put koji je započet po odluci kosovske vlade 2014.godine za teški i transportni saobraćaj, pošto je reč o međunarodnom putu do Crne Gore - navodi Janjić.

Upitan da li je bio u komunikaciji sa predstavnicima vlasti u opštini Dečani ili Prištini oko radova na deonici koja bi u dužini od pet kilometara povezivala Dečane i Plav, Janjić kaže da manastir nije u poziciji da išta odlučuje, ali da postoji zakon koji zabranjuje određene aktivnosti kao što je izgradnja magistralnih, tranzitnih puteva i industrijskih objekata u zaštićenim zonama.

- To su stvari koje su po zakonu zabranjene. Činjenica da dižemo glas u odbranu zakona je apsurdna jer kosovske institucije, koje postoje da bi štitile zakone, narušvaju te iste zakone - navodi Janjić.

Na kritike lokalne vlasti da samo uzbunjuje javnost i da se protivi ekonomskom razvoju opštine, iguman Visokih Dečana odgovara da manastir nema ništa protiv da se vlada u Prištini vrati projektu iz 2014. godine i gradnji obilaznog puta koji bi, smatra Janjić, bio višestruko koristan za opštinu.

Iguman napominje da se manastir suočava i sa drugim problemima i ukazuje na neispunjavanje odluke Vrhovnog i Ustavnog suda Kosova i da još uvek nisu registrovana 24 hektara manastirske zemlje, koja su dodeljena posle 16 godina sudskog procesa i priznata kao manastirsko vasništvo.

- Aktivno radimo na tome i nadamo se da će to biti urađeno jer je to obaveza lokalnih institucija - kaže Janjić.

Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika upozoravaju da bi izgradnja magistralnog puta u zaštićenoj zoni višestruko ugrozila svetinju iz 14. veka i promenila karakter čitavog prostora, a prolazak teških vozila u blizini manastira proizvodio bi vibracije koje dugoročno mogu da oštete statiku manastira.

Andrić: Očekujemo da će Unesko do kraja meseca izaći sa mišljenjem

Direktorka Zavoda Mirjana Andrić ističe da je ta ustanova još 20. juna poslala pismo generalnoj direktorki Uneska Odri Azule uz posredstvo naše ambasadorke pri Unesku Tamare Sijamašvili, te da se očekuje da će Unesko do kraja meseca izaći sa mišljenjem povodom slučaja sa Visokim Dečanima.

Radovi još uvek nisu u zaštićenoj zoni, ali to može da se desi svakog dan. To što su odloženi radovi ne znači da neće biti nastavljeni posle 10 dana", kaže Andrić.

Ona pozdravlja inicijativu za formiranje posebnog tima za zaštitu srpske baštine na prostorima na kojima živi srpski narod uz ocenu da tim treba da čine ljudi iz različitih struka i diplomate.

- Bitno je da to bude što manji tim i samim tim što efikasniji. Ima mnogo naših spomenika koji su ugroženi, a zato jedan od prvih zadataka te radne grupe trebali da bude lista ugroženih spomenika po prioritetima i da se u skladu sa tim donose određene odluke’ - smatra Andrić.

Srpske svetinje na KiM su godinama na meti pokušaja da se prisvoje i predstave kao kosovsko nasleđe, a Janjić podseća tzv. kosovski ustav priznaje SPC kao vlasnika crkava i svetinja, ali da joj one ne pripadaju samo po nečijoj odluci, već da o tome svedoče brojni istorijski dokumenti i svedočanstva.

- Tako da je apsolutno apsurdno to dokazivati. Veoma je loše što se negira istorija i karakter ovih svetinja jer mi ne negiramo istoriju Albanaca niti uzimamo nešto što je njihovo - kaže Janjić

Kako kaže, pokušaji da se izbriše istorija dodatno delegitimizuju one koji zastupaju takve ideje i pokazuju da sprovode proces koji vodi etničkom i kulturnom čišćenju koji je neprihvatljiv za Evropu 21. veka.

Istice da je važno da se objavljuje što više autentičnih dokumenata, ističući da Visoki Dečani imaju ogromnu arhivu, kao i da se dokumenta o tom manastiru čuvaju i u Beogradu, Veneciji, Dubrovniku...

Dečani - spomenik i svetinja

Arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika Snežana Jejić, posle obilaska manastirskog kompleksa, kazala je da bi prolazak magistralnog puta kraj Visokih Dečana imao samo negativne posledice po manastir koji, kako kaže, nije samo spomenik kulture već i svetinja koja ima posebne duhovne vrednosti.

- Način života i funkcionisanje ove svetinje bili bi izuzetno ugroženi bukom, prometom, vibracijama... Sve to bi se odrazilo na arhitekturu i na duhovni život monaštva - navodi Jejić.

U narednom period trebalo obnoviti krov na Miloševom konaku koji je u 19. veku izgradio knez Miloš Obrenović.

‘- Krovna konstrukcija napravljena od građe kestena je očuvana, ali treba zameniti crep.

(Telegraf.rs)