Komarci zaraženi Zapadnim Nilom pronađeni u još jednom mestu u Srbiji: Do sada ih ovde nije bilo

Foto: Pixabay

Ni u toku prošle nedelje u Srbiji, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", nije registrovana groznica Zapadnog Nila među građanima, ali su zato pored Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, još dve institucije detektovale ovaj virus kod komaraca, i to u mestu u kojem ovih zaraženih insekata nije bilo. 

Preporučujemo

Kako se navodi u najnovijem izveštaju Instituta "Batut", koji važi za 33. ovogodišnju nedelju, od 9 do 15. avgusta, kod kućnih komaraca, koji su sakupljeni u Temerinu, groznicu Zapadnog Nila otkrili su Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad” i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

- U okviru naučnoistraživačkih aktivnosti na kojima sarađuju Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad” i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, od 13 do 17. jula 2020. godine  izvršeno je sakupljanje komaraca na 65 lokaliteta u svim okruzima Vojvodine. Virus Zapadnog Nila detektovan je u samo jednom pulu kućnih komarca sakupljenih u Temerinu - navodi se u izveštaju "Batuta".

Prethodno je Zavod za biocide zaražene krvopije otkrio u 11 mesta u Srbiji. 

-  Na osnovu izveštaja Zavoda, od početka sezone do 4. avgusta prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila otkriveno je u domaćim komarcima kuleks pipiens sa različitih lokacija na teritoriji Subotice, Sombora, Paraćina, Zrenjanina,Pančeva, Кraljeva, Palića, Apatina, Novog Sada, Požarevca i Beograda - navode iz "Batuta".

U ovom Institutu navode da iako se zaraženi ljudi  registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj tokom avgusta, do 14. avgusta u Srbiji nije registrovan potvrđeni slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila.

Sa druge strane, u zemljama Evropske unije prijavljeno je 12 slučajeva obolevanja, i to u Grčkoj 10, a u Rumuniji 2.

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji od 2012. godine 

Infekcija virusom Zapadnog Nila je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Groznica Zapadnog Nila je, inače, virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Кod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto,  simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Međutim, kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost),  dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Ovaj  prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na svetu, a rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke.

Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.

Simtpomi:

Blaga klinička slika: 

- groznica,

- glavobolja,

- mučnina,

- povraćanje

Teška klinička slika:  

- upala moždanih ovojnica

- upala mozga

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca: 

- upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

- nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

- izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

- upotrebu zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta

- redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru

- po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen

- izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja

- najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki

- ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

- u slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije

- u slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.

(Telegraf.rs)