Pre 8 godina Rade je ubio svoju ćerku i njenu maćehu. Majka je još živa i suze joj ne staju

Foto: Telegraf

Biljana Ristić Stojanović iz Popovca, i današnji dan kao i skoro svaki za proteklih osam godina, provešće na groblju. Danas će joj biti teže, jer će obeležiti osmu godišnjicu otkako je ostala bez šesnaestogodišnje ćerke koju je usmrtio njen bivši suprug Rade Stojev (44). Za svoj zločin nije odgovarao jer je nakon svirepog ubistva pucao sebi u usta.

Preporučujemo

Ali mala Aleksandra, nije bila njegova jedina žrtva, sa sobom je u smrt poveo i njenu maćehu Aleksandru Nedeljković (33), sa kojom je bio u braku samo četiri dana. Zločin bez presedana i dan-danas predstavlja misteriju, jer niko ne zna šta se dešavalo u Radetovoj glavi da bi se odlučio na ovako užasan čin.

Taj 16. avgust 2012. godine nikada neće zaboraviti ni jedan meštanin Kamenice koji je kraj izletišta Dabilo ugledao "zastavu 128" i u njoj zatekao muškarca na mestu vozača i dve žene na zadnjem sedištu. Kasnije je ustanovljeno da je Rade svoje žrtve ustrelio sa po tri metka u obližnjem šumarku, a zatim njihova tela dovukao do kola gde je i sebi presudio. Tek nakon njegove smrti, ustanovljeno je da je vodio najblaže rečeno, komplikovan život.

U džepu mu je nađena lažna novinarska legitimacija lokalnog niškog lista, saznalo se da je predstavljajući se kao službenik BIA isprosio devojku od čijeg je oca i uzeo pištolj kojim je izvršio ubistvo, te da je imao i druge brojne lažne identitete. Međutim, ništa od toga nije nagoveštavalo na mogućnost da je spreman da učini najgore.

Tako nešto slutila je samo njegova prva supruga Biljana Ristić Stojanović koja se njim razvela zbog porodičnog nasilja. Iako joj je ćerka sudski pripala, on je na prevaru odveo i majci zabranio da je viđa. Nije znala ni da joj je ćerka mrtva, tu strašnu vest saopštio joj je potpisnik ovih redova. Zahvaljujući tome, uspela je da uz sudsko rešenje i asistenciju policije, uzme ćerkino telo, jer je Radetova porodica imala nameru da je sahrani pored oca koji je ubio.

- Kako onda, tako i danas, živim na sedativima… Crninu ne skidam, niti ću je skinuti dok sam živa. Aleksandru stalno sanjam, dane provodim na groblju čekajući trenutak kada ću zauvek leći pored nje - pričala je na jednoj od prethodnih godišnjica novinaru Telegrafa ožalošćena žena.

Danas, nije imala snage da govori o zločinu koji joj je obeležio život. Umesto nje, njena sestričina nam je kazala: "Njoj je sve to isto, kao da se juče desilo, i više ne može ništa da kaže, osim da bol ne prolazi".

(D. K.)