Vozač Hitne pomoći posle posete Ostrogu došao do male šume i tu sagradio prelepu crkvu

 
  • 3

U selu Berevce u opštini Štrpce - najjužnijoj srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji, oko koje su severno opštine Uroševac i Suva Reka, na istoku Prizren, zapadu Kačanik, a na jugu Severna Makedonija, u šumi je izgrađena i osvećena mala crkva posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom.

Do izgradnje crkve pre devet godina došlo je na inicijativu i ideju radnika Doma zdravlja Štrpce, vozača Hitne pomoći, Zorana Kotorčevića.

Do crkve se može doći samo peške i to uzanim, strmim, vijugavim putem kroz šumu, za šta je od crkve Svete Petke, koja datira iz 12. veka, a do koje se može doći automobilom, potrebno petnaestak minuta hoda.

U drvetom ograđenoj porti nalazi se, pored glavne prostorije u obliku natkrovljenog letnjikovca u kojem su ikone i mala isposnica, još jedan objekat u kojem posetioci mogu da sede, odmore i uživaju u pogledu na celo Štrpce, Šar planinu i prekrasnu prirodu tog kraja.

Kao da čovek prirodu nije uopšte menjao

Glavni objekat je izgrađen oko debelog stabla bora, a i svi drugi objekti su pravljeni od prirodnog materijala - drveta i kamena koji je pronađen u blizini, pa je sve stopljeno u prirodno okruženje i deluje kao da čovek prirodu nije uopšte menjao.

Kako je za Tanjug ispričao Kotorčević, crkva je u potpunosti izgrađena od materijala koji je u blizini, jer je iznošenje bilo kakvog materijala tim putem bilo gotovo nezamislivo.

Ideju da izgradi crkvu na tom mestu, Kotorčević je dobio kada je išao na izlet na obližnji vidikovac, a priroda ga je podsetila na okruženje manastira Ostrog.

Osvećenje crkvice baš na dan Svetog Vasilija Ostroškog

Blagoslov je dobio od paroha u Štrpcu, a desilo se da osvećenje bude 12. maja, kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog.

- Kada sam se vratio iz posete manastiru Ostrog, nešto me je vuklo da dođem baš na ovo mesto i zamislio sam crkvu. Privukla me je priroda, vidikovac, tražio sam blagoslov i tako je počela izgradnja - ispričao je Kotorčević i dodao da je u izgradnju krenuo sam, ali da su mu se vrlo brzo pridružili i ostali meštani.

Već devet godina, 12. maja, dolazi pop da preseče kolač, a meštani se okupljaju kako bi proslavili slavu crkve.

Ne samo na dan slave, meštani i vernici, crkvu posećuju i drugim danima, pogotovu kada je lepo vreme, a najčešće je posećuju deca.

Ono što je interesantno jeste i da se po lošem vremenu, kiši i grmljavini, na tom mestu oseća mir i spokoj.

- Kada dođete ovde oseća se blagoslov, mir, tišina - priča Kotorčević.

Rođen i odrastao u Štrpcu

On već 37 godina radi u Domu zdravlja u Štrpcu, a selo u kojem je rođen napuštao je na period od četiri godine koje je proveo u Kragujevcu.

U rodni kraj se vratio 1985. godine, gde se posle nekoliko godina i oženio i dobio tri ćerke, a za vreme svih nedaća koje su zadesile Srbe na tim prostorima, nijednom nije ni pomislio da ode, kao ni njegova porodica i drugi Srbi koji žive na teritoriji opštine Štrpce.

- Ostali smo gde smo, gde da idemo, zašto da idemo. Bog nam je pomogao da ovde ostanemo i 1999. i 2004. i opstanemo i do danas. I Prizren je krenuo, ali mi smo ostali i dan danas smo tu - kazao je Kotorčević.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dux

    15. avgust 2020 | 19:58

    Bog ti dao zdravlja.

  • Robert

    15. avgust 2020 | 20:39

    Slava i milost sv Vasiliju Ostroškom !!!

  • Zorica

    15. avgust 2020 | 21:11

    Iz Prizrena su morali da beze ne samo Srbi vec i Turci. Pesice mozete od Prizrena do Vrbnice a tu je Albanska granica. Tu su najvise bili nemiri ,Prizren,Suva Reka i okolina. Dok vi u Sredackoj zupi niste toliko uznemiravani od Albanaca. Sveti Vasilije Ostroski nek donese mir i slogu narodu

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA