Majka mladića (20) koji je danima bio na respiratoru: Krv mu je išla iz nosa i usta, sve je otkazalo

Foto: Tanjug/AP

P. N. (20) iz Leskovca, stasiti sportista, zdrav i prav, zbog korone je bio na ivici života i smrti, ali majka, otac i sestra ipak su dočekali, posle 17 dana borbe, da opet čuju glas svog mezimca.

Preporučujemo

- Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. Čula sam se sa njim poslednji put oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: „Ja nisam za ovde! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovde umiru!“ U ponoć je već bio na respiratoru. Moj sin, u oktobru treba da napuni tek 21. godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta - priča za Kurir Suzana Nikolić iz okoline Leskovca, čiji je sin za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.

Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo - i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gde god da ga pipneš... mezimac je cele Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, gde je smešten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio.

Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vreme je za vežbe - jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Još slabo priča. Ali uspeva da razgovara i telefonom s porodicom.

Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Mladić je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana pre nego pošto ga je kovid oborio bio je i u teretani.

- Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama uopšte nije delovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu - da njegovo srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje.... Odmah je usledio i respirator - seća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, posle 17 dana agonije.

- Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dete! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspeo je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: „Izvucite me odavde.“ Žao mi ga je. Razumem ga, video je i kako je čovek pored njega umro. Ali on je u najboljim rukama i ostaće tamo dok lekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro - priča Suzana.

Koliko je stanje bilo dramatično opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

- Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi lekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati pre toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan - feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najpre smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gde god da ga pipneš, iz usta, nosa... - ističe prof. Janković.

On dodaje da je mladić bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.

- Vodu iz pluća smo drenirali. Pluća su imala infiltrate slične radiološkoj slici koju pravi kovid pneumonija. Stanje se još komplikovalo narednih dana. Već sutradan su počeli da skaču parametri koji pokazuju bubrežnu funkciju - kreatinin i do 700, urea i do 50. Bubrezi otkazuju, sledi dijaliza. Konstatujemo i miokarditis. Bili smo uporni, pa smo ga skinuli s dobutamina, te su srce i pritisak bili bolji. Imao je i insuficijenciju jetre, i to smo uspeli da saniramo. Nekoliko dana smo se borili da ga iščupamo iz bubrežne insuficijencije, i onda je laboratorija krenula da se stabilizuje. Potom smo ga polako odvajali od respiratora i posle 17 dana smo uspeli u tome. Sad je bez mašine i bez kiseonika. Diše svojim plućima. Ali je i dalje ozbiljan pacijent, ostaje u jedinici intenzivne nege. Ipak, smatramo da dobijamo bitku za njegov život. Vraćen je iz mrtvih - zaključuje Janković.

Majka ističe da duguje neizmernu zahvalnost lekarima:

- Zahvalni smo prvo dr Spasiću, čini mi se da je tako pisalo ime na skafanderu, koji je našeg sina iz bolnice u Leskovcu hitno prebacio u Niš, shvatajući koliko je stanje ozbiljno. Neizmerno smo zahvalni celom Kliničkom centru Niš, svim lekarima, sestrama, tehničarima, osoblju, svima s prof. dr Radmilom Jankovićem na čelu. Taj čovek je divan. Nekako sam došla do njegovog broja telefona, napisala mu poruku da sam očajna majka i odmah je odgovorio. I sve vreme je uz nas. I nijednog momenta nam nije dao lažnu nadu, sve vreme je bio realan i oprezan. Tek neki dan je rekao da može da kaže da je optimista, ali da će oporavak biti duži.

Mladić je na prijemu u KC Niš imao i IgG antitela, što znači da je već preležao koronu, i IgM, što znači da je trenutno ima.

- Iako zvuči čudno da je imao obe vrste antitela na prijemu, moguće je da osoba bude pozitivna nekoliko dana i na jedna i na druga. Recimo, osam-devet dana od početka bolesti, prvo se stvaraju IgM antitela, pa potom IgG, da bi se posle toga IgM izgubila - objašnjava prof. Janković.

Analize u KC Niš su pokazale da je još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.

- Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki virus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napada jetru - kaže prof. Janković, dok majka Suzana dodaje:

- Neko vreme se žalio na glavobolje, a mi smo to vezivali za njegove česte izlaske, žurke i dobar provod, posle kog je ustajao rano da radi. A sad pomišljam da je to možda bilo i od tog koksakija. Inače, mi smo privatnici, imamo dosta radnika i, za divno čudo, niko od njih, kao ni suprug, ja, ćerka i bliska rodbina, nije zaražen.

(Telegraf.rs)