Objava Vukove mame zašto ne voli Ulicu Narodnog fronta je tužna i najlepša koju ćete videti danas
Nasmejani plavi dečak na ljuljašci. I potresna objava njegove mame o tome zašto ne voli Ulicu narodnog fronta i koliko znači zagrljaj nepoznate osobe.
Vuk ima Daunov sindrom, a živi sa mamom.
"Uvidela sam da nije važno što ću živeti sama s njim i da je samo važno da bude dobro... Privilegovana sam što će mi moje dete pružiti osmeh i zagrljaj", napisala je ova hrabra mama. Ovo je jedna od onih objava koje morate da pročitate.
"Ne volim ulicu Narodnog fronta, zaobilazim je, od Vukovog rođenja nikada više tuda nisam prošla i to namerno. To je ulica u kojoj se nalazi porodilište, tu je Vuk rođen a ja je ne volim. Na tu ulicu sam izletela sa konzilijuma, na toj ulici su svi gledali jednu ženu kako kuka na sav glas, gledali su moju tugu i slušali je, ta ulica me ugušila, ta ulica u meni budi loš osećaj... Znate li za taj osećaj kada vas nešto asocira samo na tugu?
Danas sedim u parku klinike za dečiju neurologiju i psihijatriju, klinike gde smo ležali dva meseca, na mestu gde sam tonu suza isplakala, gde smo izgurali najteži period života. Sedim, gledam je i nemam taj loš osećaj u sebi. Zašto?
Dođu sa osmehom, odu sa suzama
Na toj klinici sam videla da se roditelji nose sa mnogo težim dijagnozama.
Videla sam roditelje jake kao stene.
Videla sam očeve koji dolaze sa osmehom u posetu a izlaze sa skrivenim suzama .
Videla sam kako mame pokazuju neverovatnu snagu ispred tih istih očeva kako bi im olakšali.
Videla Vuka kako se smeje posle četiri paklena meseca.
Uvidela sam da nije važno što ću živeti sama sa njim i da je samo važno da bude dobro.
Uvidela sam sindrom down na najbolji mogući način i da sam privilegovana što će mi moje dete pružiti osmeh i zagrljaj.
Uvidela sam koliko zagrljaj pomaže nepoznatoj osobi u vešeraju gde se krije u toku svoje "krize".
Uvidela sam da je život dao šansu mom detetu i da ćemo je iskoristiti na najbolji mogući način.
Ta klinika je izlečila i mene
Danas sedim i gledam iz parka tu sobu sa rešetkama na prozoru, još je bambi zalepljen, gledam i pogledam njega, ljulja se, ljulja se i smeje, raduje se... Ta soba nas je spojila još više, ta soba nas je probudila, ta klinika nas je izlečila i ne samo njega, izlečila je i mene.
Prošetaću uskoro ulicom Narodnog fronta, prošetaću sa Vukom i na mestu gde sam plakala zastaću i grliću ga da svi vide jednu ženu i njenu sreću."
Video: Sara Prelević, majka devojčica sa Daunovim sindromom otvorila dušu
(Telegraf.rs)
Video: Dačić se sastao sa potpredsednikom Vlade Republike Kazahstan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sm
U komšiluku dečko 24 god isti slučaj, mnogo teško za roditelja a dete? Znaju oni da su drugačiji, sve je na roditelju i okolini, u zavisnosti od stepena bolesti moguće je ostvariti komunikaciju i njihova škola dosta im pomaže, ali mogu samo reći da svi roditelji koji imaju takvu decu su hrabri ljudi mnogo bolji roditelji nego oni što imaju zdravu i normalnu decu ali imaju dijagnozu hiper-aktivno (to se pre zvalo nevaspitano i bezobrazno dete), i ponose se sa tim a ne znaju da je to donekle njihova nespodobnost da vaspitaju dete. Majci da poručim samo hrabro jer tugom i nervozom ne pomaže ni sebi ni detetu.
Podelite komentar
Mima
Draga moja vama i Vuku zelim svu srecu ovoga sveta , jel vi to zasluzujete
Podelite komentar
Daca
Majke su kraljice!!!
Podelite komentar