Beograđaninu se vikend u sopstvenom raju pretvorio u pakao: Otrovna stonoga, pauk vuk, velika zmija

Kada je jedan Beograđanin otišao u svoju vikendicu na Kosmaju, imao je šta da zatekne - čitavo životinjsko carstvo okupiralo je njegovo imanje, a njemu nije bilo nimalo prijatno kada se susreo sa golemom zmijom koja se presavija, stonogama čije noge i telo su ekstremno dugački i, na kraju, gigantskim paucima koji vršljaju po dvorištu.

Preporučujemo

Ne deluje prijatno ni kada se ove životinje bliže opišu, a što su za "Telegraf" uradili stručnjaci Biološkog fakulteta, jer reč je o zmiji smukulji koja ima zube i liči na šarku, stonogi koja se hrani drugim insektima, a plen ubija otrovom i napada ga kandžama, kao i o i pauku "vuku" koji može poprilično da naraste i svoj plen napada "u trku".

Kuća za odmor pretvorila se u pravi horor za ovog vlasnika, ali on ne treba da brine. Ne samo što ovi stvorovi za njega nisu opasni, već su i korisni - dok on nije bio u kući smukulja je lovila glodare, a pauk "vuk" i otrovna stonoga tamanili su štetne insekte.

Jeste, sve tri vrste mogu da ugrizu i čoveka, ako bi se baš potrudio da ih dovoljno uznemiri, ali - radije će od njega pobeći. Ako se ujed insekta i desi, nije opasan, sem ako niste kojim slučajem alergični baš na otrov tog insekta. Što se tiče smukulje - bezotrovna je.

Stonoga koja raste i do 10 centimetara

Iako je otrovna, ova stonoga teško svojim kandžama može da probije kožu čoveka, a ako se to i desi, nema opasnosti. No, slika i prilika definitivno nije prijatna. Taman kad se opustite, na zidu ugledate stvorenje koje može (sa antenama) da izraste čak i do 10 centimetara - ima ružne i dugačke, gusto poređane noge i na sve to, još i antene. Ako je i ubijete, što je pravi poduhvat s obzirom na njenu brzinu, ostaće velika fleka na zidu. Moramo se pomiriti sa tim da su i one "ukućani", a zahvaljujući njima manje ima buba.

Foto: Telegraf

- Vrsta stonoge je Scutigera coleopterata (Linnaeus, 1758). Pripada klasi hilopodnih stonoga (Chilopoda). Narodni naziv je kućna stonoga. Dužina tela uključujući i antene moze biti do 100 milimetara. Predator je i hrani se drugim zglavkarima. Živi na tamnim i vlažnim mestima, često naseljava, kuće i stanove - objasnio je profesor dr Slobodan Makarov.

Ono što možda izaziva dodatni strah je da u svetu zaista postoje i za čoveka opasne stonoge. Ali, to nije slučaj sa ovom našom, kućnom.

- Poseduje otrovne žlezde koje koristi da usmrti plen. Za razliku od nekih drugih hilopodnih stonoga, nije potencijalno opasna za čoveka. Registrovani ubodi čoveka su retki, kandže (forcipule) ove vrste nisu toliko snažne da lako mogu probiti kožu čoveka. Suživot sa čovekom, odnosno prisustvo ove vrste u kućama i stanovima, može se alternativno posmatrati u kontekstu kontrole populacija štetnih insekata - dodao je profesor.

Gigant pauk koji ne plete mrežu

Pauci su stvorenja na koja je retko ko ravnodušan. Neko voli da ih posmatra na mreži, ali ih sigurno ne bi rado uzeo u ruke, a neko ih se iskonski plaši. Ali pauk "vuk" možda je, na izgled, i najstrašniji kod nas.

Kao prvo, on ne plete mrežu, a veoma je velik - njegovo telo naraste i do tri centimetara, a sa nogama izgleda kao da bi i u šaku mogao da stane. On ne plete mrežu, pa se ne zatiče u stanju mirovanja dok čeka plen, već trčkara po tlu, jer je reč o lovcu, koji plen direktno napada.

Foto: Telegraf

- Na slici je pauk vuk iz porodice Lycosidae koja obuhvata vrste koje su lovci, ne prave mreže i hrane se insektima (od kojih značajan deo zauzimaju insekti štetočine). Imaju odličan vid i neupadljive su boje tako da ih predatori ne uočavaju lako iako su veoma aktivni zemljišni pauci. Na Kosmaju ih ima veliki broj - objašnjava prof. dr Vladimir Tomić.

Kako kaže prof. dr Tomić, baš ovih dana se mogu videti i ženke koje na vrhu trbuha nose beli veliki kokon u vidu loptice sa jajima iz kojih se izležu mladi pauci.

Mladunci leže na mami dok ne porastu dovoljno

- Samo kod ove porodice pauka mladi se po izleganju iz ovog kokona penju na gornji deo trbuha majke i tu ostaju nekoliko nedelja dok ne postanu samostalni. Telo većine vrsta ne prelazi tri centimetara, ali zbog relativno dugačkih nogu izgledaju mnogo veći. Kao i ostale vrste paukova koje se nalaze kod nas ne napadaju ljude. Ukoliko do ujeda uopšte i dođe, manifestuje se prolaznom iritacijom kože. Ujedi paukova mogu biti opasni samo u slučajevima izrazite alergije, što je inače veoma retko - kazao je profesor.

Ali, ima još velikih paukova na Kosmaju i to iz porodice Araneide, naročito krstaši i tigrasti (ili osoliki) pauci koji pletu mreže i veoma su krupni.

Smukulja - velika zmija koju ljudi je mešaju je sa šarkom

Dok palaca jezikom i previja svoje dugačko telo, znajte da ste možda vi više iznenadili smukulju, nego što je ona vas. Ako na nju dignete ruku, možete i da platite, ali ne ujedom, već prijavom za uništavanje zaštićene životinjske vrste.

- Najverovatnije se radi o neotrovnoj vrsti koja pripada porodici smukova i njihovih srodnika (Colubridae). Stručno ime u srpskom jeziku je smukulja, a latinski naziv je Coronella austriaca. U našoj zemlji je široko rasprostranjena vrsta, i javlja se od nizijskih do visokoplaninskih predela. Vrlo često se može javiti u ruralnim, pa čak i u okolini gradskih naselja - kazala je prof. dr Ljiljana Tomović.

Printskrin: Telegraf

Ova zmija specifična je i po načinu razmnožavanja, a iako liči na otrovnicu, potpuno je bezopasna i njeno ubijanje je kažnjivo.

- Odlikuje je viviparna reprodukcija, tj. ženke rađaju žive mladunce. Iako poseduje zube i može veoma retko da ujede, potpuno je bezopasna vrsta zmija. Međutim, obzirom da na dorzalnoj strani glave i prednjeg dela trupa poseduje mrlje i pruge tamnije boje, ljudi je često mešaju sa šarkom (Vipera berus) koja je otrovna, i nažalost ubijaju je iz straha. Inače, smukulja je strogo zaštićena vrsta u Srbiji prema Zakonu o zaštiti prirode, i ubijanje jedinki ove vrste je kažnjivo - zaključuje Tomovićeva.

(Telegraf.rs)