Ovako bi trebalo da funkcioniše aplikacija za praćenje kontakata zaraženih koronom u Srbiji

Foto: Pexels/ Karolina Grabowska

Aplikacija za praćenje kontakata zaraženih osoba korona virusom, koja bi prema najavama nadležnih uskoro trebalo da zaživi i u Srbiji, biće dobrovoljna i neće koristiti nikakve podatke o ličnosti.

Preporučujemo

To znači da će građani sami odlučivati da li će je instalirati na svoje telefone i tako dobijati obaveštenja da li su u prethodnom periodu bili u kontaktu sa zaraženima, dok će jedini podatak koji će aplikacija upotrebljavati biti korisnički ID.

Kako je za Danas ispričao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, sredinom jula održan je sastanak predstavnika njegove kancelarije i vladine kancelarije za informacione tehnologije, tokom koga je razgovarano o ideji da ovakva aplikacija, koju koristi sve veći broj zemalja sveta, zaživi i u Srbiji.

- Kako je objašnjeno, jedini podatak koji će se koristiti biće korisnički ID, koji će svaki građanin pojedinačno najverovatnije moći da dobije od lekara. Upotrebom svog jedinstvenog ID, građanin će moći da aktivira aplikaciju, koja će ga potom obaveštavati da li je u nekom prethodnom periodu bio u kontaktu sa zaraženim osobama - objašnjava Marinović.

Aplikacije za praćenje kontakata zaraženih koronom koriste se širom sveta, međutim, među njima postoje velike razlike, pre svega u prirodi podataka koje prikupljaju i načinu njihovog čuvanja, pa samim tim i potencijalnom ugrožavanju privatnosti građana, njihovih ličnih podataka i prostoru za zloupotrebu.

Oslanjaju se na blutut tehnologiju

Andrej Petrovski, tehnički direktor Šer fondacije, objašnjava za "Danas" da se u Evropi aplikacije za praćenje kontakata oslanjaju na blutut tehnologiju, što bi inače prema trenutnim planovima trebalo da bude slučaj i u Srbiji.

- Aplikacije na osnovu blututa traži druge uređaje kojima je takođe uključen blutut u okolini. Na osnovu jačine blutut signala procenjuje se koliko su dve osobe međusobno udaljene. Pri tome podaci o blizini dva uređaja, odnosno vašim kontaktima, mogu biti sačuvani samo u vašem telefonu (što je decentralizovan pristup) a mogu biti sačuvani i u jednoj većoj bazi kojom rukovodi na primer Ministarstvo zdravlja (što je centralizovan pristup) - kaže Petrovski.

On ističe da centralizovan pristup otvara prostor za zloupotrebe jer "sve vreme pratite ljude koji su instalirali ovu aplikaciju i znate u bilo kom trenutku sa kim su bili u kontaktu".

- U nekim slučajevima prikupljaju se i GPS podaci, što ne bi trebalo jer nije važno na kojoj lokaciji ste bili u blizini osobe koja je mogla da vas zarazi već je sama informacija da ste imali rizičan kontakt važna - kaže.

Da li će Srbija odabrati centralizovan ili decentralizovan pristup, još uvek se ne zna.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Kako kaže poverenik Marinović, o tome nije bilo reči na sastanku. On, međutim, napominje da srpska aplikacija ne bi trebalo da prikuplja podatke o lokaciji na kojoj se korisnici nalaze. Sve ovo posebno je važno ako se imaju u vidu propusti koji su pratili izradu informacionog sistema kovid-19.

Andrej Petrovski ističe da s obzirom na prethodno iskustvo ovoga puta oni koji rade na aplikaciji moraju da budu dodatno oprezni. Analiza Centra za evropske studije o aplikacijama koje se koriste napominje da blutut model nije "bez mane, posebno u pogledu efikasnosti i tačnosti blutut tehnologije, kao i problema slabog interesovanja korisnika i uopšte nedostatka poverenja javnosti u vladine mere."

Amnesti internešenal nedavno je upozorio da 11 zemalja u svetu koristi aplikacije za praćenje kontakata koje ozbiljno narušavaju privatnost građana pošto se oslanjaju na GPS podatke. Nakon ovog izveštaja AI, Norveška je povukla svoju aplikaciju.

(Telegraf.rs)