Nišlija je godinama skupljao stvari, a kada je preminuo za smeće iz stana nije bio dovoljan 1 kamion

COVEK JE BIO ,MESI,A TAKVIH IMA NA ZAPADU MNOGO I SIROM SVETA - STARI I UGLAVNOM SAMI KAD OSTANU SKUPLJAJU SVE IZ STRAHA DA NECE IMATI STA DA JEDU !! MNOGO BIVSIH LOGORASA PATI OD TOG PSIHICKOG STANJA!!! MNOGI I UMRU SAMI U TOM SMECU !!!

Moja baba, inace vredna i pedantna zena, bila je i veliki sakupljac svega i svacega: praznih bocica parfema, omota od razlicitih vrsta kafe, kartonskih kutija za bombonjere itd. Svu deciju garderobu koju zbog dotrajalosti nismo mogli pokloniti komsijama i rodjacima i koja je bila za bacanje, ona bi skupljala, prala, usivala, peglala i cuvala u svojoj sobi, jer "moze da zatreba." Kada je slomila nogu i 2,5 meseca lezala u drugoj sobi, mama i ja smo, dok smo je na smenu negovale, sredjivale i krecile njena dva odeljenja u zajednickoj kuci, sobu i kuhinju, u kojima inace nije dozvoljavala da se ista pipne, a kamoli nesto iz njih iznese i baci. Napunile smo punu manju traktorsku prikolicu i angazovale rodjaka da odnese na otpad svu tu praznu ambalazu i staru garderobu, jer u prostorijama nije bilo mesta da se sedne, posto su i kauci, osim onog na kome je spavala, kao i fotelje, bili zatrpani rkama. Medju raznim komadicima platna za krpljenje, otislo je i 100 € koje je cuvala. Kad se baba pridigla, htela je da nas ubije, ne zbog 100 €, vec zbog njene "robe". Pozivela je jos 7 godina i nastavila po starom. Verujem da, u njenom slucaju, ova deformacija ima veze sa njenim boravkom u Austriji, gde je radila 7 godina i odakle je stalno dovlacila, kad podje na odmor u Srbiju, pune kofere zavesa, damasta, stolnjaka, prekrivaca, garderobe za nas itd., svega cega je sama bila zeljna u mladosti. I danas, 42 godine od njenog povratka sa rada u Austriji i mi i nasi rodjaci i prijatelji sirom Srbije jos koristimo njene zavese i posteljinu, a dosta toga je jos uvek nepotegnuto. Moj deda, koji je zajedno sa njom radio u inostranstvu, imao je obicaj da kaze da je novac za 10 hektara zemlje i kucu u Sapcu bacila na krpe. Nije da joj nismo zahvalni, ali se cesto toga setimo, dok pomazemo bratu da otplati kredit u CHF za krov nad glavom u Sapcu.