Otišao još jedan doktor: Preminuo Vladimir Žugić

Dr Vladimir Žugić / foto: pixabay.com; printscreen/youtube/RTS Ordinacija - Zvanični kanal

Načelnik Polikliničke službe Klinike za pulmologiju KCS, pulmolog doc. dr Vladimir Žugić iznenada je preminuo.

Preporučujemo

Prema rečima lekara, Žugić je umro od posledica srčanog udara, ali zvaničan uzrok smrti nije utvrđen.

Navodno je testiran na koronavirus i bio je negativan.

Ostaće upamćen kao kredibilan lekar i pulmolog, specijalista za asmatične bolesti.

Dr Žugić neposredno pred smrt govorio je često o koronavirusu, naročito o teškoj kliničkoj slici kod mlađih ljudi.

- Poznato nam je i da mladi mogu razviti teške kliničke slike, ali se ne slažem da su posebno rizična grupa. Nemamo takve podatke ni iz jedne ozbiljne kliničke studije. U pitanju su samo pojedinačni slučajevi. Nama je prosek umrlih preko 50 godina. To što, nažalost, viđamo mlade ljude u teškom stanju koji završe i letalno, je zato što postoje ljudi koji su jednostavno skloni teškim formama, najverovatnije to ima veze sa velikom rasprostranjenošću ACE2 receptora, ali ni to nije sasvim jasno zašto je tako. Velika većina mladih ozdravi - istakao je pre nepunih mesec dana.

Test na korona virus / Foto: Tanjug/AP

Takođe je pričao o tome kakvi moraju da budu kriterijumi da bi neko bio priključen za respirator.

- To je u trenutku kada virus pravi težak akutni respiratorni distres pluća, koji se ne viđa samo kod kovida, odnosno kada pluća jednostavno ne mogu više da funkcionišu samostalno - da unesu dovoljno kiseonika, a izbace dovoljno ugljen-dioksida. Prvo pokušavamo neinvazivne metode, a ako to ne urodi plodom, pacijent mora na respirator - govorio je on.

Podsetimo, proteklih nekoliko meseci načelnik Polikliničke službe Klinike za pulmologiju KCS bio je jedan od glasova koje su ljudi pomno slušali.

- Dosadašnje statistike naširoko pokazuju da astmatičari nisu mnogo ugroženi. Imaju rizik kao i svaka druga populacija, ali ako uzimaju lekove, odnosno inhalacijske kortikosteroide rizik je kao i kod drugih zdravih ljudi.

- Kardiovaskularni bolesnici, dijabetičari, bubrežne i plućne bolesti i dalje ostaju rizične grupe. A ako je sve to udruženo kod jednog pacijenta onda značajno raste rizik od teže kliničke slike.

Onima koji su hronični bolesnici pak, savetovao je samo jedno.

- Da redovno uzimaju terapiju i prate preporuke kriznog štaba. Ne treba reskirati nepotrebnim ponašanjem, infekcija je očigledno kao lutrija bez obzira na to što je neko u dobrom zdravstvenom stanju – upozorio je.

(Telegraf.rs)