Na ovih 7 srpskih planina ljudi se najčešće gube i povrede: Zbog instagrama i avanture prave greške

Srpske planine pravi su hit ovog leta - otvorite li instagram, eto selfija, osmeha i poziranja, a iza prelepi vrhovi, vodopadi, nestvarni pejzaži, litice od kojih zastaje srce.

Planinarenje, stara ljubav mnogih koji su korak po korak osvajali vrhove, probijali se kroz šipražje i prelazili grebene, uz dodatak mobilnih telefona, akcionih kamerica, digitalnih aparata i skupocenih objektiva postalo je pravi spektakl.

I to je dobro, jer, kako za "Telegraf" kaže Iso Planić, predsednik Planinarskog saveza Srbije, treba samo na vreme ustati i krenuti - to je "bezazlena aktivnost koja može da doprinese imunitetu, zdravom telu i duhu".

Ali, ovaj "hajking bum" napravio je, ipak, mnogo posla Gorskoj službi spasavanja, koja je za samo mesec dana imala intervencija kolko cele prošle godine.

Loša obuća, precenjene mogućnosti, nepažnja, neiskustvo i... eto izvrtanja skočnog zgloba, najčešće povrede kod planinara i rekreativaca. Povrede su najčešći razlog za intervenciju GSS, ali ove nedelje imali smo čak dve grupe koje su se izgubile u prirodi - dvoje ljudi kod Magliča i osam na Kablaru.

Srećom, u ovakvim situacijama obično sve prođe dobro, uz malo adrenalina i uzbuđenja. A stazu je lako promašiti - dovoljno je da zastanete malo za grupom i tu je kraj. A onda, padne mrak i potpuno ste dezorijentisani.

- Gubljenja se kod nas vrlo retko završavaju bilo čime osim neprijatnošću. Naše područje ipak nije takvo da posle određenog vremena nećete izaći na neki seoski put. Povrede su češće. Najčešća je povreda skočnog zgloba. Često su planinari u poodmakloj životnoj dobi i ukoliko su u sebi sačuvali mladalački duh, precene mogućnosti - objašnjava nam Planić.

Dakle, pre odlaska na put, treba dobro oceniti svoje mogućnosti, istražiti stazu i pretražiti mape na sajtu Planinarskog saveza Srbije. Za mnoge staze postoje i "trekovi", pa uz neki program na mobilnom telefonu možete da pratite i GPS navigaciju.

- Na sajtu PSS postoje karte sa planinarskim domovima i spisak staza, a mnogo njih je sa trekovima. Uskoro ćemo imati i spisak vrhova. U Srbiji ima 156 planina i 7.000 kilometara staza - ističe Planić.

Međutim, kada se spominje Planinarski savez, podrazumeva se i članstvo u ovoj organizaciji. A to znači da ste član nekog od klubova koji su uključeni u ovaj granski savez, bilo kao sportista ili rekreativac, čime ste i formalno u statusu planinara. Naravno, to nije preduslov da se šetate šumama i gorama, međutim, može biti korisno.

Najpre, služba spasavanja namenjena je prvenstveno planinarima, premda GSS kao volonterska organizacija pomaže svima po pozivu i prioritetu.

Članstvom u nekom klubu prolazite i obaveznu obuku, čime se osposobljavate za bezbednu šetnju po prirodi.

Postoji oko 300 licenciranih vodiča, koji vode grupe planinara, ali je problem nastao jer se zbog pandemije korona virusa i ograničenjima u broju ljudi koji se mogu naći u nekoj grupi njihova aktivnost smanjila, pa su mnogi pohrlili sami u prirodu, što nije pogrešno, jer se podrazumeva da je 19.500 članova PSS prošlo osnovnu obuku.

- Moram da kažem, najveći deo tih slučaja koji se spominju u medijima (povrede, gubljenja), nije rezultat delovanja planinara. Naši vodiči sada ne vode velike grupe, ali oni su angažovani. Svaki član mora da prođe osnovnu planinarsku obuku i da svoje aktivnosti sprovodi u skladu sa sposobnostima. Članovi tako mogu da se kreću i bez vodiča - kazao je Planić.

Prisustvo vodiča donosi brojne pogodnosti - on bira stazu prema vremenskim uslovima, karakteristikama grupe, sposobnostima, sposoban je da pruži prvu pomoć, poznaje teren...

Planine bukirane do 2021

Koliko je boravak u prirodi postao popularan ove godine, na TV Prva otkrila Jelena Đoković iz GSS, koja je i iznela podatak da je su cele prošle godine imali toliko akcija, koliko su ove imali za samo jedan mesec.

- Posećenost planina je toliko velika da do 2021. nema mesta na određenim planinama. Samim tim dolazi do dosta gubljenja i dosta povreda i samim tim mi imamo veliki broj poziva u pomoć. Javljaju nam se zbog gubljenja, izvrtanje zglobova i toplotni udari. Ljudi kreću nepripremljeni, sa nedovoljno predznanja, potcenjuju planinu, precenjuju sebe i iz tog razloga dolazi do tih nezgoda - ispričala je.

Potrebna je, naravno, adekvatna obuća, a to su pre svega planinarske cipele. Važna je i zaštita od sunca - šeširi, zaštitne kreme, i mnogo vode. Voda je bitnija čak i od hrane.

- Ne treba nositi tešku hranu. Bilo kakve energetske čokoladice su dovoljne da vas pokriju ukoliko se izgubite i treba da prenoćite negde. Važno je da znaju i da je planina uveče znatno hladnija nego preko dana i da uvek imaju jedan sloj koji će da ih greje - dodala je Đokovićeva.

Intervencije su česte na Fruškoj Gori, Tari, Kablaru, Rtnju, Beljanici, Staroj planini, Suvoj planini...

Planinar sa Kablara zbunjuje šetače slovima P. P.

Još jedna grupa turista prošlog vikenda se izgubila na planini Kablar, što je peti ovakav slučaj u proteklih godinu dana.

Nakon poslednjeg slučaja, iskusni planinari utvrdili su razloge češćeg lutanja planinama u Ovčarsko-kablarskoj klisuri pre svega - neiskustvo, ali i pogrešne markacije, koje na svoju ruku postavlja čovek i tako zbunjuje turiste, pišu "Novosti".

- Imamo problem i sa oznakama koje je čovek na svoju ruku postavljao. To su markacije sa njegovim inicijalima P. P. Protiv tog čoveka smo podnosili krivične prijave za izazivanje opšte opasnosti, ali su one bivale odbačene uz obrazloženje da nema elemenata za krivično gonjenje - rekao je Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak.

Turistima - planinarima koji žele da obilaze Kablar, Nikolić savetuje da im je najbezbednije da se obrate info-centru Turističke organizacije u Ovčar banji i da zatraže pomoć vodiča.

Kao gorući problem u planinama Aleksandar Barać, predsednik Planinarskog društva "Kablar" ipak vidi u neovlašćenom markiranju staza zbog čega će podneti prijavu nadležnim organima protiv N. N. lica i zahtevati sprovođenje detaljne istrage.

- Već pet godina jedan iskusni planinar na pogrešan način i ne koristeći standardne markacije obeležava staze. Na taj način često dovodi ljude u zabludu i nezgodnu situaciju jer, na primer, obeleži stazu dopola pred ambisom ili liticom i onda ljudi ne znaju kuda dalje. Sve to negativno utiče na turističku ponudu i zato se tome mora stati na put - kaže Barać.

(Mateja Beljan)