Kako su Romi u Nišu nadmudrili naciste: Prešli u islam, pa javili za grobove Srbima i Jevrejima

Osman Balić; Foto: Marko Todorović

Phabol lampa, phabol lampa, ko niško logori, phabol lampa daje mori, ko niško logori  - Gori lampa, gori lampa ali mi ne svetli, pali je moja majka, ali mi ne svetli – u rečima ove pesme koju je jedan  logoraš napisao na pakli cigareta, opisana je patnja niških Roma koji su tokom Drugog svetskog rata bili zatočeni u zloglasnom koncentracionom logoru na Crvenom Krstu.

Preporučujemo

U čast oko 1.200.000 Roma, koliko se procenjuje da ih je širom Evrope stradalo od ruke nacista, ustanovljen je Međunarodni dan sećanja na romske žrve. On se obeležava 2. avgusta u spomen na 2.897 Roma koji su tog dana 1944. godine ubijeni u zloglasnom koncentracionom logoru Aušvic – Birkenau.

Progona i ubijanja nije bila pošteđena ni veoma brojna romska zajednica u Nišu ali su zahvaljujući njihovoj domišljatosti i prijateljstvu sa većinskim srpskim stanovništvom, izbegnute mnogo veće žrtve.

Kako za Telegraf.rs svedoči Nišlija Osman Balić, jedan od lidera romske zajednice u Srbiji, zahvaljujući prijateljstvu njegovog pradede i predsednika vlade do sloma Jugoslavije Dragiše Cvetkovića, koji mu je dao lukav savet, spaseno je mnogo niških Roma.

- Moj pradeda Osman Balić prijateljevao je sa Cvetkovićem, koji nam je bio i komšija jer su moji imali kuću u Ulici Jovana Ristića a on je stanovao u Kozaračkoj.  Takođe, u Vladi Dragiše Cvetkovića dva Roma su bili poslanici a moj pradeda je bio njegov lobista. Videvši šta nam se sprema, pradeda je otišao kod njega i molio ga da pokuša da zaštiti Rome od Nemaca.  Cvetković ga je posavetovao da se obrati Džematskoj zajednici te da niški Romi pređu u islam, jer su Nemci bili prijateljski raspoloženi prema pripadnicima ove veroispovesti. To su i uradili, pradeda je otišao u komandu grada, razgovarao sa Nemcima i objasnio je da su niški Romi muslimani i tako su se spasili, pa u Nišu nije bilo tako velikog pogroma – priča Balić.

Kako ističe, to ne znači da su Romi prošli bez žrtava, naprotiv, mnogi su završili u logoru a zatim na stratištu na brdu Bubanj.

- Atentat na nemačke oficire u hotelu „Park“ 2. avgusta 1941. godine, kada je Aleksandar Vojinović bacio bombu na nemačke oficire,  doveo je do stravične odmazde.  Po principu 100 za jednog, pohapšeni su i Srbi i Romi, i odvedeni u Specijalnu policiju a odatle u logor pa na streljanje – kaže Balić.

Vešanje Roma Foto: Narodni muzej

Ističe da su Srbi pokušavali da spasu svoje komšije romske nacionalnosti, te da je jedan lekar pribegao lukavstvu što je jedno vreme Nemce zaista držalo podalje od romske mahale.

- Taj doktor je na ulazu u naselje Stočni Trg stavio tablu sa natpisom "tifus“. Nemci su se plašili zaraze i dugo su zaobilazili mahalu - priča naš sagovornik.

Nebojša Ozimić, viši kustos i istoričar u Narodnom muzeju u Nišu kaže da su Romi zaslužni za spas stotinu ljudi koji su 12. februara 1942. pobegli iz logora na „Crveni Krst“.

- Romi su sa Srbima i Jevrejima lepo živeli, okupator im je bio zajednički neprijatelj, niko nije bio siguran da će preživeti. U prvim danima rata, mnogi Romi su bili streljani ili vešani. Kada su prešli u islam, na neki način su ih amnestirali, ali su im poverili da rade najteže poslove, uključujući i kopanje raka na Bubnju za ljude koji će biti streljani.  Početkom 1942. godine, kada im je naređeno da iskopaju veliki broj grobova, shvatili su da se sprema masovno streljanje pa su o tome obavestili logoraše što je dovelo do proboja logora i spasa mnogih osuđenih na smrt – objašnjava Ozimić.

Osmanov pradeda, Osman Balić Foto: Privatna arhiva

Kaže da su Romi aktivno učestvovali i pružanju otpora Nemcima.

- Veliki broj Roma se pridružio što partizanima, što pripadnicima jugoslovenske vojske u otadžbini i borio se protiv Nemaca – dodaje Ozimić.

Koliko je zaista Roma stradalo u zloglasnom logoru do danas se tačno ne zna,  jer su Nemci prilikom povlačenja spalili arhivu, što su radili svuda kako bi prikrili svoje zločine. Na osnovu rekonstrukcije dokumenata i događaja tokom ovog strašnog perioda, Narodni muzej je došao do podatka da je za vreme okupacije oko 500 Roma prošlo kroz kroz kapije logora, dok je streljano i umrlo njih 160 a još 30 stradalo u internaciji. 

(D. K.)