Biljana je sud i štikle zamenila kamionom i patikama: "U dva kvadrata stane i kancelarija i kuhinja"

Biljana Bicok (48) iz Crvenke žena je koja je sud zamenila kamionom, a njena životna priča razlog je da poverujete da ništa nije nemoguće. Čak ni to da sa 44 godine naučite da vozite kamion i iza sebe počnete da ostavljate na stotine i hiljade kilometara puta.

Biljana, inače samohrana majka dvoje dece, bila je do pre 4 godine zaposlena u sudu kao državni službenik. Teške životne okolnosti i stambeni kredit u švajcarcima nisu joj ostavili puno izbora - osim da hitro reaguje i prihvati se nimalo lakog i i te kako izazovnog posla, kao što je vožnja kamiona.

Kada vas život dovede do određene granice, kada više nemate izbora, ukoliko ste poput Biljane, nećete sedeti skrštenih ruku i žaliti nad svojom sudbinom.

- Tražila sam drugi posao i rekla: "Hajde da budem spremačica". Poznanik mi je tad rekao da bih mogla da počnem da radim ako položim za kamion. Tog istog dana sam upisala školu za vožnju za E kategoriju - priseća se naša sagovornica prvih susreta sa svojom budućom profesijom koja je, kako kaže, potpuno druga dimenzija života.

Traume vezane za kamion

Iako se, priča, zaljubila u kamion, ta odluka za Biljanu nije bila nimalo laka jer je upravo za to vozilo vezuju traumatične stvari.

- Pre 32 godine, kada sam imala 16, moju majku je udario kamion. Posle toga je ostala nepokretna, a ja posle toliko godina počinjem da vozim kamion koji sam, iskreno mrzela zbog svoje majke - priča naša sagovornica.

Ipak, smogla je snage da štikle i kancelariju zamenila patikama i kabinom kamiona. A u kamionu se, priča, odvija život za sebe.

- U dva kvadrata je sve. Suvozačevo mesto vam dođe kao dnevni boravak, kuhinja... a onda imate i krevet, to vam je spavaća soba. A vaše sedište za volanom - to vam je kancelarija. Vozite 15 sati u koju morate da uklopite vožnju od 9 časova. Imate pauzu od 45 minuta, a posle toga još jednu koja traje 9 sati. Kada samo pogledate u retrovizor, to je, verujte mi, sila - priča Biljana kojoj u njenoj pokretnoj "kancelariji" ništa ne fali, pa ni šminka.

Biti žensko u svetu muškaraca nije lako, ali Biljani ni to nije predstavljalo problem.

- Kolega ispeče meso, spremi salatu, kažu mi: "Ti koleginice samo odmaraj", veoma me poštuju - kaže Biljana i dodaje da kroz razgovore sa kolegama uzajamno razmenjuje savete.

Njeni točkovi obišli su dosad skoro celu Evropu, kaže da jedino još nije vozila do Skandinavije i Engleske.

- EU sam celu obišla, trenutno vozim Rusiju, malo preko EU malo preko UA - objašnjava naša sagovornica koja upravo posete velikom broju zemalja smatra lepom stranom svog posla.

A bilo je, priča, i onih ružnih.

- Vozila sam kada mi je majka umirala. Nije me sačekala, da dođem, da se rastanemo. Samo zato što sam u tim trenucima radila svoj posao - kaže Biljana.

Život u kamionu 28 dana

Dešava se, dodaje, da dugo ne bude kod kuće, pa nedeljama ne vidi sina i ćerku.

- Najduže sam bila odsutna 28 dana. Celih 28 dana živela sam u kamionu. Kupate se na pumpama koje su bolje opremljene i imaju tuš kabine, idete tamo i u toalet i to se sve plaća. Naravno da se dešava da se ne istuširate jedan dan, to je sastavni deo našeg posla koji zaista morate da volite da biste ga radili - priča i dodaje da je bilo i situacija kada je po dva i po dana bila na granici, u kamionu.

Kao jedno od najizazovnijih trenutaka, pamti vožnju kamionom teškim više od 30 tona kroz Kanjon Morače. Na pitanje da li se tada plašila, naša sagovornica odgovara:

- Strah i trema su uvek prisutni u kabini kamiona. I oni iskusniji vozači, koji su vozili čitav životni vek, kažu da osete tremu kad uđu u vozilo. Ko kaže da je nema - laže - priča Biljana koja poručuje da su snaga i volja preko potrebne da biste u životu uspeli i nada se da će njen primer biti motivacija drugima da se otisnu u nešto izazovno, poput vožnje kamiona.

(D. Simić)