Ekskluzivno! Priča iza fotke iz 2008, na kojoj je i srpski stručnjak: Rekli su stiže 30 novih virusa

Život prof. dr Branislava Tiodorovića, epidemiologa i člana Kriznog štaba za borbu protiv korona, koji se, ispostavilo se, daje najbolje prognoze u vezi sa ponašanjem ovog virusa, deli se na period pre i posle boravka u Institutu Paster u Parizu, gde je, bio na specijaliziji, a i na čije naučne skupove, kongrese i konferencije je redovan član.

Poslednji takav skup, kojem je prisustvovao jedan od naših najboljih epidemiologa, bio je u maju 2008. godine, i upravo sa te naučne Konferencije o zaraznim bolestima u svetu, stručnjaci su nagovestili  opasnost od epidemija i pandemija od virusa i bakterija u svetu, kakva je ova koju sada živimo zbog COVID-a 19.

Ova gore fotografija, potiče upravo sa te konferencije, iz Instituta koji nosi ime po svom osnivaču Luj Pasteru, koji je istraživao i otkrio vakcine protiv kolere, difterije, kuge, besnila, žute groznice, tuberkuloze i antraksa.

Na fotografiji je, rame u rame naš prof. Tiodorović sa velikanima virusologije i epidemijeologije - Lik Montanjeom, Robertom Galom i Antoniom Faučijem.

Lik Montanje je francuski virusolog, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 2008. godine, a koji je 1983. godine izolovao HIV virus. Robert Galo je njegov rival. Naime, ovaj Amerikanac je HIV virus otkrio i o njemu rad objavio samo godinu dana kasnije, pa i danas postoje sporenja oko toga ko je izolovao ovaj virus.

A, Fauči... Glavni je američki epidemiolog i direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti u SAD. Ovih dana od njega i te kako dolaze izjave u vezi sa koronom, a ona koja uliva nadu, i koja je najznačajnija a tiče se borbe protiv ove pošasti, jeste da bi vakcina protiv COVID-a 19, koju razvija ovaj institut, u novembru trebalo da dobije dozvolu.

U društvu ovih imena, u maju pre dvanaest godina, bio je prof. Tiodorović. Ranije je u Institutu Paster bio na usavršavanju od 1986. do 1988. godine, a u narednim godinama i na studijskim boravcima do nedavno.

-  Slika je sa naučne Konferencije o zaraznim bolestima u svetu, koja je održana u maju 2008. godine u Institutu Paster u Parizu. Na njoj su Lik Montanje, Robert Galo i Entoni Fauči. Moja malenkost je iza njih levo. Taj veliki skup je nagovestio nadolazeću opasnost epidemija i pandemija u svetu, među kojima posebno onih koje su uzrokovane virusima. Učesnici su bili sa svih kontinenata - počinje razgovora za Telegraf.rs prof. dr Branislav Tiodorović:

- Tamo sam radio i na disertaciji. Moram da kažem da se ceo moj naučni i stručni život deli na period usavršavanja u Pasteru i posle. Tretirali su me izuzetno. Smatrali su da sam ja njihov stažer od prvog boravka, pa sam svake godine dobijao po nekoliko puta pozive za takozvane stručne boravke, ali i za kongrese i konferencije koje su držali. To mi je davalo davalo direktan uvid u sve ono što je tog trenutka najaktuelnije u oblasti zaraznih bolesti, u dijagnostici, pa čak i u terapiji,  ali pre svega u dijagnostici.

Dragoceno iskustvo i škola iz Pastera, dovelo je do toga da naš sagovornik organizuje u Srbiji prvi edukativni skup i kontinuiranu edukaciju za bolničke, odnsno intrahospitalne infekcije.

-  Kada sam završio u Parizu, u Pasterovom instututu eduakciju, počeo sam da primenujem kod nas sve vezano za bolničke infekcije. Taj prvi veliki skup o njima organizovao sam na Medicinskom fakultetu u Nišu. Bili su učesnici stručnjaci za tu oblast sa VMA, medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu  i veliki broj epdiemiologa i mikrobiologa u Srbiji. Kasnije sam po pozivu bio angažovan na edukaciji na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, i u Kliničkom centru Srbije - priča prof. dr Tiodorović.

Pretnja HIV 3

Vratimo se na maj 2008. godine. Ustručavam se da ga pitam koliko mu je boravak u Pasteru značio, ali nam on odgovara i na to, a i otkriva nam sve "pikanterije" koje se na stručnim skupovima u Parizu mogu čuti od imena svetske epidemiologije i virusologije.

- Na svakom od tih skupova koji su organizovali, a bilo je to svake godine, pravili su presek šta nam preti i od bakterija i od virusnih infekcija. Neprocenjiva je vrednost biti na takvom skupu, dobiti dokumentaciju u vezi sa svim tim, učestvovovati u diskusiji i dobiti vrhunske informacije važne za taj trenutak. Jer, na njima uvek učestvuje Centar za zarazne bolesni iz Atlante, stručnjaci iz centra u Nemačkoj, Australiji, Japanu, Kini, cele Evrope, i što je bitno i iz Azije i Afrike.

- Dobije se pregled mogućih rizika. Na primer, čujete da postoji HIV 3. Mi znamo za HiV 1 i HiV 2. Onda se zapanjite, jer niko HiV 3 nije ni u radovima pomenuo, a na skupu to čujete od direktora Pastera u Senegalu. On je uočio da postoji kao mogućnost prenošenja od čovekolikih majmuna, šimpanze i gorile, na ljude. Sve su to egzotične ali fenomenalne stvari. Ovo sada pričam sa istorijske distance.

- A, ovaj skup 2008. godine je značaj jer je tada najavljeno da možemo očekuvati niz virusa, i tu se prvi put pominje 30 virusa, koji imaju potencijal da izazovu epidemiju. Neki pre, neki kasnije, kada se sklopi mozaik uslova rizika da mogu da izazovu pandemiju. Ta konferencija je bila posebno važna ne samo zbog Montanjea. Nego, bio je i njegov glavni konkurent - Robert Galo, koji j jurio sidu, ali je zakasnio. Montanje je to prvi objavio u naučnom časopisu, a računa se uvek da je prvi onaj ko je prvi objavio i prošao recenziju - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Fauči ozbiljan čovek i ekspert

Entoni Fauči, kao što gore pomenusmo, najavio da bi vakcina njihovog Instituta protiv korone, u novembru mogla da dobije dozvolu za upotrebu.  Naš sagovornik kaže da nema razloga za sumnju u njegove reči.

- To je ozbiljan čovek, ozbiljan ekpert. On je lepo rekao kada bude vakcina gotova, moći će se aplikuje, ali nikako nije rekao da će široko da se primenjuje, sve dok ne prođe sve nivoe.  Amerika ima najstrožiju Agenciju za lekove, i kada ona nešto registruje, znajte da počiva na naučnim i stručnim dokazima. Kada je oni registruju, možete biti sigurni da je ta vakcina okej, i da se može primenjivati. Ta organizacija bez obzira na to što je državna, ne sluša ni predsednika. Njima niko nikada nije našao neku rupu u odluci, čak ni antuvakcinalisti.  Zato je i sam Fauči rekao da mora kompletno da prođe sve i da se registruje, pa tek onda da se proba - objašnjava on.

Dodaje da bi bilo lepo da vakcinu protiv kovida i mi imamo u novemrbu, međutim, najrealnije je da se to dogodi sledeće godine. S tim u vezi, osvrnuo se i na druge koji tragaju za njom.

- Niko ne pominje Ruse. Oni su već probali vakcinu na dobrovoljcima. Kinezi su već na nekim svojim dobrovoljcima probali. Znamo i da je naučnica sa Oksforda, koja radi na vakcini, probala na sebi i svojoj ćerki. To je u nauci poznato da se naučnici žrtvuju da nešto probaju na sebi, da im ne bi pričali a zašto nisu - kaže prof. dr Tiodrović.

Naš sagovornik sledećeg meseca puni 71 godinu. Bio je direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu.  Redovni je profesor Medicinkog fakulteta u Nišu od 2001. godine, a bio je i šef Кatedre Infektologije i epidemiologije u toj ustanovi.  Po pozivu je profesor predavač na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu.

Teško izbrojati broj epidemija 

Napamet zna koliko je radova i knjiga objavio, gde se sve usavršavao, u kojim je radnim grupama i komisijama učestvovao, ali nikako ne i broj epidemija u kojima se borio za ljudske živote. Jer, kako kaže, mnogo ih je: 

-  Taj broj je stvarno veliki. Najznačajnije su, sigurno, ove dve pandemije - virusa gripa i ova u kojoj sada učestvujem preko Kriznog štaba i direktno na terenu. Da vam kažem, ja direktno boravim na terenu. Bio sam prethodno u Vranju, pa u Toplici, pa u Zaječaru pre par dana, ići ću i u Bujanovac. Smatram da onaj ko prati stručno u naučno problematiku, mora i na terenu da  vidi situaciju.

- Među većim epidemijema, svakako se mogu svrstati velika epidemiju zarazne žutice u Nišu, gde je bilo 1.200 zvanično potvrđenih. Svaku od epidemija sezonskog gripa sam propratio, a posebnu onu 1978. godine... Zatim, bio sam uključen i u Radnoj grupi povodom pretnje ptičjeg gripa,  i uradili smo nešto što je malo zemalja u Evropi uradilo. Ja sam tada iskoristio boravak u Pasterovom institutu  da evropskom komesaru za zdravstvo, inače Holanđaninu, predam naš program kako treba da se suprostavimo kao Srbija eventualnoj pojavi ptičjeg gripa. Bio je iznenađen i on, a i Francuzi. Srbija ima program. U tom trenutku jedva da ga je imalo  5 zemalja Evropske unije. 

- Ne mogu svih epidemija da se setim, ali bilo je različitih epidemija trovanja hranom, onda epidemija  hemofilus influencom B kod dece u vrtić u Nišu posle koje je uvedena obavezna vakcinacija dece protiv ove bolesti, zatim epidemija enterokolitisa u Dimitrovgradu, epidemije parotitisa i morbila... Mnogo je veliki spisak da bi nabrajali...

Kao i profesorova biografija. Gore pomenutim zaposlenjima treba dodati i da je bio i u radnim grupama za pandemijski grip i za ebolu, bio je član Кomisije za bolničke infekcije Ministarstva zdravlja, kao i ekspert za spoljni nadzor zdravstvenog sistema u Republici.

Bio je i predsednik Savezne komisije za zarazne bolesti,  predsednik Кomisije za izradu novog Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti Srbije, direktor Кliničkog centra Niš, prodekan Medicinskog fakulteta u Nišu,  predsednik Udruženja epidemiologa Srbije...

Osim u Pasteru, usavršavao se i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, na Medicinskom fakultetu u Nici i na Medicinskom fakultetu u Pragu. Objavio je više od 200 naučnih radova, što domaćih što stranih, autor je 7 monografija koliko i udžebnika.

Učestvovao je u mnogim naučnim projektima,  član je u 7 profesionalnih udruženja, i vlasnik više sertifikata.

Sada je vlasnik penzionog čeka, ali je, ako što Srbija zna, veoma aktivan u borbi protiv korone. 

(Lj. Račič - lj.racic@telegraf.rs)