Profesor Kočović koji računa kraj epidemije objašnjava zašto se on pomera: Jedan podatak je ključan

Printskrin: Youtube/RTS

Prema dnevnim izveštajima, broj zaraženih korona virusom u našoj zemlji opada, a ti podaci i te kako utiču na to kada će se epidemija završiti, posebno ukoliko verujete matematici i takozvanoj Gausovoj krivi pomoću koje upravo sam kraj epidemije predviđaju profesor Petar Kočović i njegov tim.

Preporučujemo

Reč je o jedinstvenom matematičkom modelu u svetu za praćenje pandemije korona virusa. Kako profesor Kočović objašnjava za Telegraf.rs, on ima 5 modela za praćenje epidemije, ali je Gausova kriva najpoznatija.

- Za Gausovu krivu su potrebni samo podaci o zaraženim pacijentima na dnevnom nivou. Koristim podatke koje objavljuju Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje "Batut". Ova tehnologija prilično pouzdano računa - upotrebiću pojam predviđa, kraj ciklusa, kao i vrhove... I ne samo za Srbiju, već i za sve zemlje - navodi naš saogovornik.

Kako ističe, on i njegov tim prate 216 zemalja - dakle sve članice Svetske zdravstvene asocijacije.

- Upravo sa sajta SZO uzimamo podatke na dnevnom nivou za sve države - sem za Srbiju. Razlike su minimalne, a uglavnom su, za neke zemlje, proizvod kašnjenja od jednog dana. Uslov da se predaju podaci je da budu obrađeni do 15 časova. Ko ne preda - upisuju mu se podaci narednog dana (uključujući i prethodni dan), ali to mnogo ne menja tok epidemije - objašnjava profesor.

Od čega zavisi datum kraja epidemije

Što se predviđanja kraja epidemije, odnosno u ovom slučaju, završetka drugog talasa, kako je ovaj period epidemije korona virusa nazvao prof. Kočović, datum za to često se pomera, a naš sagovornik objašnjava od čega to zavisi.

- Naravno da se kraj epidemije pomera. To zavisi od toga koliko ima dnevno novozaraženih... Ali, što više dana jednog ciklusa imamo u obračunu - to je kraj epidemije preciznije izražen. Nije strašno ni ako se "promaši" neki dan - vrlo brzo će sve da se stabilizuje i moguće vraćanje je izvesno. Recimo, u prethodnih nekoliko dana smo za Srbiju imali 9., pa 15. pa 27., 26., 21. septembar. Posmatrano sa početka jula - to nije ništa strašno - objašnjava Kočović.

Međutim, iskren je profesor, imaju i anomalije.

- Recimo Makedonija, Iran i Rumunija... Oni su do početka maja 2020 "gurali" dobro, a onda se stvar otela kontroli. To znači da je nedisciplina uzela maha - ističe naš sagovornik i dodaje:

- I mi smo bili nedisciplinovani, pa će ovaj talas da bude oko 20 dana duži od prvog i biće mnogo više zaraženih i umrlih nego u prvom talasu.

I za sam kraj, kaže nam profesor, kraj talasa ne znači da će biti na kraju nula zaraženih.

- To znači da će da padne na mali broj, recimo 10 do 30 - zaključuje profesor Petar Kočović.

Podsetimo, jučerašnje prognoze profesora Kočovića i njegovog tima nisu bile toliko optimistične - pokazivale su da bi ovaj udar virusa trebalo da bude gotov 19. septembra. Međutim, prema poslednjim predviđanjima, na osnovu poslednjih podataka o broju zaraženih u Srbiji, kraj bismo mogli da očekujemo malo ranije - 17. septembra.

(D. Simić)