Kad čovek postane roba: U tamnici robovlasnika mogu da se nađu svi, a najugroženije su devojčice
Kada zakoni ponude i potražnje nemilosrdno zagospodare sudbinom pojedinaca, a "gazde" na papir stavljaju koliko im treba muškaraca za rad u fabrici, koliko devojaka za prostituciju, koliko im treba ljudskih organa i žena za prinudne brakove dobije se prava, dobije se surova slika crnog tržišta ljudskim telima.
Bukvalno, tela postaju roba, tržište i određuje cenu, a jedini trošak koji kriminalci imaju predstavljaju zamke kojima se hvata "roba" - to su one slatkorečive laži, manipulacije, a kada treba i primena gole sile. Resursi su besplatni, jer - to smo mi, žrtve možemo biti svi, a najtužnije je što su to često i deca.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima 30. jul, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, novembra 2013. godine.
Od tada, konstantno se radi na podizanju svesti o trgovini ljudima i merama prevencije u cilju suzbijanja koje moramo implementirati.
- Trgovina ljudima podrazumeva brojne načine da se ljudi eksploatišu, počevši od seksualne eksploatacije, radne, prinudnih brakova, prosjačenja, pa sve do trgovine organima i delovima tela. Svake godine na stotine hiljada žena, dece i muškaraca postanu deo lanca trgovine ljudima. Eksploatacija kao kriminalna negativna društvena pojava, donosi enormne profite kriminalnim organizacijama, gde pored trgovine oružjem i narkoticima, zauzima uporedno mesto kao jedna destruktivna industrija - navode u Birou za borbu protiv trgovine ljudima (IBSSA).
Statistika za ovu godinu je razočaravajuća - samo u prvom kvartalu ove godine imamo 34 identifikovane žrtve trgovine ljudima. Poređenja radi, u 2019. godini, identifikovano je 39 žrtava trgovine ljudima.
- Na globalnom nivou pored seksualne eksploatacije koja je dominantna, ne zaostaje radna eksploatacija, koja se meri na više od deset milliona radno eksploatisanih osoba, širom sveta - kažu u IBSSA.
Najviše žrtava u Srbiji ima među devojčicama i migrantima
- Više od 50 posto identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji su uglavnom deca i maloletne devojčice starosti između 11 i 17 godina. Kriminalne grupe i pojedinci koji korist pribavljaju kroz eksploataciju bilo koje vrste, jako su vešti u manipulisanju, obmanama, kontrolisanju kroz brojne lažne emocije, lažnu psihološku podršku, pretnje i primenu nasilja. Koristeći društvene mreže, lažne oglase i ponude za posao sa velikim zaradama, kao jedan od načina vrbovanja žrtve - navode u IBSSA.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CŽTLJ) i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS saopštili su da je u Srbiji od 2012. godine do kraja juna 2020. godine identifikovano 599 žrtava trgovine ljudima, od kojih 39 odsto čine deca.
U vremenu mešovitih migracija, izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjivu društvenu grupu koja je u pojačanom riziku, te je među njima prepoznato 125 pretpostavljenih žrtava, dok je 11 osoba identifikovano kao žrtva. Dodatnom riziku izložena su deca izbeglice/migranti bez pratnje roditelja ili staratelja, ukazuje se u saopstenju.
Krivične prijave protiv 22 osobe tokom 2020. godine
Ministar policije Srbije Neboša Stefanović istakao je da su pripadnici MUP-a tokom ove godine podneli krivične prijave protiv 22 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima na štetu 21 osobe. Među žrtvama je 15 punoletnih i 6 maloletnih osoba, dok je 12 osoba ženskog pola. U najvećem broju reč je o žrtvama seksualne eksploatacije.
- Srbija je u prethodnim godinama, u saradnji sa međunarodnim partnerima i predstavnicima civilnog sektora, preduzela brojne aktivnosti kako bi unapredila svoje institucionalne kapacitete u borbi protiv trgovine ljudima. Kao neke od najznačajnijih izdvojio bih formiranje udarnih timova u kriminalističkoj policiji i otvaranje Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, koje je dostupno 24 sata - rekao je Stefanović, koji je ujedno i predsednik Saveta za borbu protiv trgovine ljudima Vlade Republike Srbije.
Tag podrške
Podizanje svesti o problem trgovine ljudima, osnov je u prevenciji, koja kroz informisanost, edukaciju i raspoložive primere, vodi ka suzbijanju. Jedna reč više, jedna žrtva manje! (#jednarecvisejednazrtvamanjeIBSSAAHTB
Đorđević povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima: Moramo zaštiti svakog pojedinca
- Republika Srbija učinila je velike napore kako bi stala na put trgovini ljudima, pojavi sa kojom se danas suočava celi svet. U narednom periodu neophodano je nastaviti sa zajedničkim radom države, društva i pojedinca, na podizanju svesti o ovoj veoma važnoj temi kako bi zaštitili sve one koji su izloženi riziku ali i pomogli žrtvama - povodom 30. jula, Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, poručio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
On je istakao da je u prethodnom periodu uz podršku ambasade SAD-a, osnovano Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima ali i da je veliki napredak uočen kada je u pitanju identifikacija i koordinacija u obezbeđivanju podrške žrtvama.
- Otvaranje Prihvatilišta je bila naša međunarodna obaveza ali i predstavlja rezultat odgovorne politike koju sprovodi ova Vlada. Srbija aktivno radi na unapređenju uslova života naših građana i obezbeđivanju sigurnosti, u skladu sa tim moramo zaštiti svakog pojedinca, i stati na put trgovini ljudima. Ministarstvo na čijem sam čelu aktivno radi na podizanju svesti građana kada je ova tema u pitanju. Moramo zaštiti sve članove društva ali i pomoći onima koji su nažalost bili žrtve trgovine. Kao što je to rekao naš predsednika Aleksandar Vučić, u Srbiji nema mesta za nasilje i svi zajedno moramo nastaviti da radimo na tome - rekao je Đorđević.
Video: Ovi ljudi su bili robovi u Vojvodini
(M.B.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pravednik
Svi smo mi robovi, samo nas oči ne služe da to vidimo, a i mozak zatupljen ne bi li to shvatili...
Podelite komentar