Kad čovek postane roba: U tamnici robovlasnika mogu da se nađu svi, a najugroženije su devojčice
Kada zakoni ponude i potražnje nemilosrdno zagospodare sudbinom pojedinaca, a "gazde" na papir stavljaju koliko im treba muškaraca za rad u fabrici, koliko devojaka za prostituciju, koliko im treba ljudskih organa i žena za prinudne brakove dobije se prava, dobije se surova slika crnog tržišta ljudskim telima.
Bukvalno, tela postaju roba, tržište i određuje cenu, a jedini trošak koji kriminalci imaju predstavljaju zamke kojima se hvata "roba" - to su one slatkorečive laži, manipulacije, a kada treba i primena gole sile. Resursi su besplatni, jer - to smo mi, žrtve možemo biti svi, a najtužnije je što su to često i deca.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima 30. jul, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, novembra 2013. godine.
Od tada, konstantno se radi na podizanju svesti o trgovini ljudima i merama prevencije u cilju suzbijanja koje moramo implementirati.
- Trgovina ljudima podrazumeva brojne načine da se ljudi eksploatišu, počevši od seksualne eksploatacije, radne, prinudnih brakova, prosjačenja, pa sve do trgovine organima i delovima tela. Svake godine na stotine hiljada žena, dece i muškaraca postanu deo lanca trgovine ljudima. Eksploatacija kao kriminalna negativna društvena pojava, donosi enormne profite kriminalnim organizacijama, gde pored trgovine oružjem i narkoticima, zauzima uporedno mesto kao jedna destruktivna industrija - navode u Birou za borbu protiv trgovine ljudima (IBSSA).
Statistika za ovu godinu je razočaravajuća - samo u prvom kvartalu ove godine imamo 34 identifikovane žrtve trgovine ljudima. Poređenja radi, u 2019. godini, identifikovano je 39 žrtava trgovine ljudima.
- Na globalnom nivou pored seksualne eksploatacije koja je dominantna, ne zaostaje radna eksploatacija, koja se meri na više od deset milliona radno eksploatisanih osoba, širom sveta - kažu u IBSSA.
Najviše žrtava u Srbiji ima među devojčicama i migrantima
- Više od 50 posto identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji su uglavnom deca i maloletne devojčice starosti između 11 i 17 godina. Kriminalne grupe i pojedinci koji korist pribavljaju kroz eksploataciju bilo koje vrste, jako su vešti u manipulisanju, obmanama, kontrolisanju kroz brojne lažne emocije, lažnu psihološku podršku, pretnje i primenu nasilja. Koristeći društvene mreže, lažne oglase i ponude za posao sa velikim zaradama, kao jedan od načina vrbovanja žrtve - navode u IBSSA.
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CŽTLJ) i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS saopštili su da je u Srbiji od 2012. godine do kraja juna 2020. godine identifikovano 599 žrtava trgovine ljudima, od kojih 39 odsto čine deca.
U vremenu mešovitih migracija, izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjivu društvenu grupu koja je u pojačanom riziku, te je među njima prepoznato 125 pretpostavljenih žrtava, dok je 11 osoba identifikovano kao žrtva. Dodatnom riziku izložena su deca izbeglice/migranti bez pratnje roditelja ili staratelja, ukazuje se u saopstenju.
Krivične prijave protiv 22 osobe tokom 2020. godine
Ministar policije Srbije Neboša Stefanović istakao je da su pripadnici MUP-a tokom ove godine podneli krivične prijave protiv 22 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima na štetu 21 osobe. Među žrtvama je 15 punoletnih i 6 maloletnih osoba, dok je 12 osoba ženskog pola. U najvećem broju reč je o žrtvama seksualne eksploatacije.
- Srbija je u prethodnim godinama, u saradnji sa međunarodnim partnerima i predstavnicima civilnog sektora, preduzela brojne aktivnosti kako bi unapredila svoje institucionalne kapacitete u borbi protiv trgovine ljudima. Kao neke od najznačajnijih izdvojio bih formiranje udarnih timova u kriminalističkoj policiji i otvaranje Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, koje je dostupno 24 sata - rekao je Stefanović, koji je ujedno i predsednik Saveta za borbu protiv trgovine ljudima Vlade Republike Srbije.
Tag podrške
Podizanje svesti o problem trgovine ljudima, osnov je u prevenciji, koja kroz informisanost, edukaciju i raspoložive primere, vodi ka suzbijanju. Jedna reč više, jedna žrtva manje! (#jednarecvisejednazrtvamanjeIBSSAAHTB
Đorđević povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima: Moramo zaštiti svakog pojedinca
- Republika Srbija učinila je velike napore kako bi stala na put trgovini ljudima, pojavi sa kojom se danas suočava celi svet. U narednom periodu neophodano je nastaviti sa zajedničkim radom države, društva i pojedinca, na podizanju svesti o ovoj veoma važnoj temi kako bi zaštitili sve one koji su izloženi riziku ali i pomogli žrtvama - povodom 30. jula, Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, poručio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
On je istakao da je u prethodnom periodu uz podršku ambasade SAD-a, osnovano Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima ali i da je veliki napredak uočen kada je u pitanju identifikacija i koordinacija u obezbeđivanju podrške žrtvama.
- Otvaranje Prihvatilišta je bila naša međunarodna obaveza ali i predstavlja rezultat odgovorne politike koju sprovodi ova Vlada. Srbija aktivno radi na unapređenju uslova života naših građana i obezbeđivanju sigurnosti, u skladu sa tim moramo zaštiti svakog pojedinca, i stati na put trgovini ljudima. Ministarstvo na čijem sam čelu aktivno radi na podizanju svesti građana kada je ova tema u pitanju. Moramo zaštiti sve članove društva ali i pomoći onima koji su nažalost bili žrtve trgovine. Kao što je to rekao naš predsednika Aleksandar Vučić, u Srbiji nema mesta za nasilje i svi zajedno moramo nastaviti da radimo na tome - rekao je Đorđević.
Video: Ovi ljudi su bili robovi u Vojvodini
(M.B.)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pravednik
Svi smo mi robovi, samo nas oči ne služe da to vidimo, a i mozak zatupljen ne bi li to shvatili...
Podelite komentar