Etnolog kaže da u korenu novog razbuktavanja epidemije u Srba nije tradicija koliko "genetski kod"

Foto: Tanjug/Lazar Lazarević, Youtube/RTV Pink/Dobro Jutro - Jovana & Srđan

Prof. dr Vesna Marjanović u razgovoru za Telegraf.rs govorila je o epidemiji korona virusa u Srbiji iz perspektive etnologa. Ocenila je da je bila greška što niko od njenih kolega nije bio angažovan pri Kriznom štabu koji je rukovodio epidemiološkom situacijom u zemlji; opomenula je da je zdravlje preče od obeležavanja slave, venčanja, rođendana, i navela da se to može nadomestiti. Kazala nam je i da se vašari uprkos zabrani okupljanja, prema njenom mišljenju održavaju pre svega zbog zarade, zatim da se  čovečanstvo već suočavalo sa bolestima, te da ih je nadživelo, kao i da su naši preci živeli u značajno nepovoljnijim vremenima, ali da se breme ovog vremena čini težim, jer je to vreme u kojem mi živimo.

Preporučujemo

- Ja sam od početka komentarisala da kad se pravi jedna ekipa koja brine o naciji, etnologija i antropologija i te kako imaju jako važnu ulogu. Etnolog i antropolog su sveobuhvatni, oni se bave čovekom, ali se bave i društvom - kazala je dodajući da u zemlji ima vrsnih stručnjaka.

Novi Pazar / Foto: Tanjug/Irfan LIčina

Marjanović nam je kazala i da je čovečanstvo za sobom već ostavilo kugu i špansku groznicu, te da su se ranije sami organizovali. Danas misli da je ljudima potrebna pomoć.

- Ljudi su se sami zatvarali da im "bolest ne uđe" - kaže dodajući da su zatvarali sela, zajednice i da su sami sebi podizali svest: - Očigledno je da mi u savremenom svetu moramo da pomognemo, da se prizovemo u neko arhetipsko stanje, da štitimo svoje najbliže. Tu ima mesta i antropologiji i etnologiji.

Uprkos ocenama zvaničnika da su Srbi poput Italijana i Španaca srčani, te da im je svojstveno prisno pozdravljanje pri susretu, što se kosi sa preporučenim merama socijalnog distanciranja, ocenjuje da u korenu produžene borbe sa korona virusom, te novog razbuktavanja epidemije nije tradicija koliko "genetski kod".

etnolog Vesna Marjanović / Printskrin: Youtube/RTV Pink/Dobro Jutro - Jovana & Srđan

Neposlušnost u genima

- U vrsti ponašanja stoje inat i prkos. Stvaranje nepoverenja, svako danas, a pogotovo danas, misli da može sam da odlučuje da se usprotivi. To je negde pohranjeno u našim genima, da smo neposlušni - navela je etnolog dodjući da veliku ulogu u životu Srba igraju preci, te da je trebalo ići na tu kartu: - Činjenica je da mi i danas, bar nesvesno, komuniciramo u toj vertikali ovozemaljskoj i onostranoj, a to onostrano bi bili ne samo svetitelji, već i naši preci. Trebalo je usmeravati narod na to da su se i preci čuvali.

Kazala je i da su ti preci prošli kroz teška vremena, te da ovo ne bi bila prva godina u našoj istoriji u kojoj na primer nije obeležena slava.

Napominje da postoje dva ugla gledanja na slavu, te da je to i društveni i religijski običaj, ali da se može proslaviti u najužem krugu ljudi, u koje se ima poverenja, čije su kretnje inače poznate.

Foto: Shutterstock

- Uvek je bilo tih vremena kada to nije moglo, u ratu, na primer. Naši preci su i te kako prolazili kroz neka strašnija vremena. Umesi se kolač, napravi žito, čak su i domaćini bili u ulozi sveštenika... primenjivalo se ono što se moglo - rekla je dodajući da ne proslaviti slavu u epidemiji korona virusa ne znači izgubiti identitet: - Mi smo prošli i gore godine, tako da ne mislim da se nešto mora odraditi.

Na pitanja o vašarima koji se kao deo tradicije nekog kraja održavaju uprkos zabranama okupljanja, odgovara ističući ekonomski motiv.

- Inat i prkos - ponavlja i navodi šta bi moglo biti u glavi pojedinca koji ga organizuje ili se pojavi za tezgom: - Ako to ne uradim, propašću.

Proslava kraja školske godine, Beograd / Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

Misli da se ne bi desio nenadomestiv propust ni kada bi se građani ove godine odrekli proslava venčanja, rođendana i matura.

- To je nova moda. Kad se ukinula proslava odlaska u vojsku onda su uveli obeležavanje 18. rođendana. Neće ništa biti tom detetu ako ove godine ne obeleži 18 godina. Ili maturu. Postoje neke druge godišnjice. Za pet ili deset godina će se okupiti isto ta generacija, koliko ih ima, pa će proslaviti i evocirati ovo što se sad dešavalo. Mislim da treba ići na to da je zaista izlišno se okupljati - kazala je etnolog Vesna Mrajanović.

(B. P. - b.petrovic@telegraf.rs)