Virusolog Ana naučno pobila navode Nestorovića: "Korona nije slična HIV-u, neće nestati tek tako"

Virusolog Ana Banko kazala je danas postoje brojne zablude koje se tiču korona virusa, a neke od njih su sličnosti sa HIV-om, kao i teorija o kolektivnom imunitetu.

- One su brojne i o njima možemo da pričamo svaki dan. Prva zabluda je da asimptomatski pacijenti ne postoje. Druga je pretpostavka da virus gubi virulenciju i sposobnost za oštećivanje naših ćelija, međutim to ni u jednoj studiji do sada nije pokazano.

Jedna je od zabluda je da će virus nestati: ovaj virus je pokazao jednu izuzetnu adaptilnu sposobnost na čoveka, tako da mi danas pričamo o “humanom virusu” - istakla je ona gostujući na "Beogradskoj hronici".

- On ne može tek tako da nestane. Takođe, priča da će virus nestati kada se povećaju temperature i UV zračenje. Činjenica je da su virusi nedovoljno otporni na spoljašnje temperature, ali su virusi su “obavezni intraćelijski organizmi”.

Oni mogu da prežive u našim ćelijama, a tu nemaju uticaj ni Sunčevi zraci, ni UV zračenje. Vidimo da virus cirkuliše i na južnoj kao i na severnoj hemisferi - dodala je ona.

Na pitanje da je onda istina to što je na početku koronavirus upoređivan sa virusom HIV-a, kao što je to nedavno rekao dr Branimir Nestorović, Banko je kratko odgovorila:

- Ne, nije.

Banko je istakla da su ove zablude deo optimizma i nadanja, kao što je priča o sticanju kolektivnog imuniteta.

- Nažalost, da kolektivni imunitet traje dugo se ispostavilo skoro kao jedna od velikih zabluda - objasnila je ona.

Ana Banko se osvrnula i na asimptomatske prenosioce virusa, ističiću da oni mogu da prenesu i blaže i teže oblike infekcije.

- Studije koje su merile koncentraciju virusa u respiratornom traktu kod asimptomatskih i simptomatskih nosioca različitih uzrasta, pokazale su da je ta koncentracija skoro pa podjednaka bilo da su u pitanju deca, odrasli, asimptomatski ili simptomantski nosioci.

U tom smilu nema razlike, oni su podjenako opasni za svoju okolinu kao i oni koji simptome imaju. Možda su čak i opasniji, jer nisu svesni da su inficirani - navodi Banko.

Ona se dotakla i prvobitne pretpostavke da deca nisu nosioci virusa.

- To je posledica prethodnih iskustva prethodnih koronavirusa koji su izazivali epidemije.

Neophodno je da se sprovedu ozbiljne studije da bismo mogli da poredimo posledice po različitim starosnim grupama, jer je ovde sve stvar brojeva: što imate više inficirani imate naravno više onih sa težom kliničkom slikom - objansila je ona.

Znamo za koje se receptore virus veže. Ono što se incijalno pretpostavljalo da se virus vezuje samo u našim respiratornim ćelijama, vrlo brzo je opovrgnuto.

Naime, na osnovu receptora za koje se virus vezuje, znamo sada da virus dolazi u kontakt sa mnogim ćelijama ne samo na respiratornom traktu. Danas smo svedoci komplikovanijih kliničkih slika koje prevazilaze okvire respiratornog trakta - kazala je ona.

- Prema najnovijim studijama, virus pokazuje i neuro invazivnost, odnosno komplikacije na nervnom sistemu - dodala je ona.

Ona je objasnila da nova istraživanja ne predstavljaju obeshrabrujući momenat kada je reč o borbi sa korona virusom.

- Naš uvek plaši ono što je nepoznato, , ali ječinjenica da kako vreme odmiče sve smo bliži vakicini- objasnila je Banko.

Stari-novi virus

Ovaj virusolog istakao je da je korona virus sa kojim se susrećemo isti onaj s početka pandemije.

- Taj virus, kao i svi ostali organizmi pokazuje tendenciju promene. Te promene su prirodna pojava kada virus prelazi sa jednog na drugog domaćina, a svedoci smo da su domaćini brojniji.

Taj virus se menja, ali te promene do sada nisu pokazale da je stepen mutacije ovog virusa zabrinjavajući. On je manji nego stepen mutacije koji viđamo kod gripa. Tu ne leži bojazan bar na osnovu poslednjih saznanja - kaže Banko.

Pouzdanost testova

Banko je gostujući na RTS-u istakla da su testovi za koronavirus “dovoljno pouzdani”.

- Oni su sintetisani u vrlo kratkom vremenskom periodu s obzirom da su bili neophodni u stanju pandemije. U međuvremenu većina njih je validirani i verifikovani, te je njihova senzitivnost u međuvremenu pobošljana.

Naravno, svaki test ima svoja ograničenja i sam rezultat testa zavisi od načina uzimanja uzorka, trenutka uzimanja i transporta uzorka. Taokđe, tumačenje i reakcija stručne osobe sa ekspertizom u situaciji kada rezultat može delovati nejasan je ključna - objasnila je ona.

Zaštita od korone

Banko je istakla da se štiti tako što nosi masku u zatvorenom prostoru kada je distanca između mene i sagovornika ili osobe koju ne poznaje manja od dva metra.

- Međutim, moram da kažem da u zatvorenom prostoru, čak i kada sam na većim distancama, a u prostorima tada ima više ljudi, takođe obavezno nosim masku, perem ruke i izbegam okupljanja kao što su proslave - kazala je ona.

Komentarišući korišćenje klime, ona je istakla da usmereno kretarenje i reciruklacija vazduha pospešuje širenje virusa.

- SZO je prošle nedelje prihvatila predlog naučnika da se virus nažalost ne prenosi samo u okviru velikih kapljica u ljudskom sekretu. Opasnot je ta da se u sitnim česticama koje isparavaju i koje nemaju gravitaciju virus zadržava u vazduhu što su poka.

Klima može da usmeri vazduh sa inficirane osobe na neifinicranu.

(Telegraf.rs)