Šokantan sajt sa mapama o zločinima na prostoru Srbije: Logori, masovne grobnice, teror...

printscreen/ratusrbiji.rs

Istorija je na ovim prostorima oduvek bila predmet sporenja. Teme poput Drugog svetskog rata, zločina na prostoru bivše Jugoslavije i učešće vojnih snaga u ratnim sukobima često se tumače na dva, pa i više načina.

Preporučujemo

Obično se kaže koliko učesnika u sukobu toliko i interpretacija, odnosno istina. Zbog toga je, posebno za nas sa ovih prostora, ponekad teško da sagledamo pravu sliku.

Baš zbog toga je nastao i sajt ratusrbiji.rs, koji u našoj zemlji nije mnogo poznat. I dok će mnogi reći da je sadržaj ovog sajta skandalozan, zvanično se na njemu navodi da ima za cilj da informiše i obrazuje o postojanju ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava u periodu od 1991. do 2001. godine na teritoriji Srbije.

- Dekonstrukcijom zvaničnog narativa da država Srbija nije umešana u ratni raspad SFR Jugoslavije, kao i da se zločini nisu događali u Srbiji, želimo da podsetimo na odgovornost države Srbije, ali i na žrtve niza zločina koje su danas nepriznate i nepoznate srpskom društvu - navodi se na samom početku ovog sajta, registrovanog u srbiji, sa srpskim domenom.

Sajt "Rat u Srbiji" neobičan je za naš prostor, ali i jedinstven, jer bez obzira na to što su se zločini događali na prostoru čitave bivše Jugoslavije, sličnih sadržaja na drugim podnebljima nema.

Šta se može pročitati na sajtu

Sajt je podeljen na tri dela. Prvi čini interaktivna mapa Srbije, uz izuzeće Kosova i Metohije, kojom se daje uvid u "rasprostranjeno i sistematsko činjenje zločina na teritoriji Srbije".

Na mapi se nalazi više desetina plavih tačkica koje označavaju mesta na kojima se nešto dogodilo, a njih je moguće "filtrirati", te odabrati da budu prikazana samo određena mesta (masovne grobnice, mesta spaljivanja tela, logori, mesta terora, mesta nestanka, mesta ubistava, mesta progona, mesta torture, mesta otmice, mesta prisilnog nestanka, memorijali, ostalo).

Ukoliko štikliramo "logore", na mapi ostaje tačno 14 tačkica i one predstavljaju Sombor, Novi Sad, Šid, Sremsku Mitrovicu, Begejce, Stajićevo, dva logora u Beogradu i jedan u Bubanj Potoku, Šljivovicu, Mitrovo Polje, Aleksinac, Niš i Breznice.

Na primer, iako zvaničnih podataka nema, kao jedan od logora, onosno mesta gde su smešteni zatvorenici iz Hrvatske tokom devedesetih godina navodi se hala SPENS u Novom Sadu.

printscreen/ratusrbiji.rs

Kao "mesta spaljivanja tela" navode se Bor i Mačkatica.

- Svedoci navode rudarsko topioničarski basen u Boru kao jedno od mesta na kom su tokom rata 1999. godine spaljivana tela kosovskih Albanaca... Pretpostavlja se da je kao mesto spaljivanja tela albanskih civila tokom 1999. korišćen aluminijumski kompleks Mačkatica kod Surdulice - navodi se u okviru ove interaktivne mape.

Pored mape postoji i kategorija pod nazivom "baza znanja". Kako se navodi, ona se sastoji od analiza koje se oslanjaju na niz dokumenata, sudski utvrđenih činjenica, članaka i publikacija koje ukazuju na oblike nasilja i zločina, kao i forme otpora nasilju i ratu na teritoji Srbije.

U okviru nje moguće je naći analize koje se tiču sledećih tema: tajnih masovnih grobnica, logora, prisilnih mobilizacija, pravojnih jedinica, terora i proterivanja manjina, pobuna na jugu Srbije i antiratnog pokreta u Srbiji.

Na primer, u okviru teksta o paravnojnim jedinicama moguće je pročitati više o aktivnostima Srpske dobrovoljačke garde, Škorpiona. Svaki od ovih tekstova povezan je i sa svedočenjima civila, a uz to je moguće naći podatke i da li postoje sudski epilozi.

printscreen/ratusrbiji.rs

Sajt podržala Nemačka

Kako se navodi na samom sajtu, rezultat oružanih sukoba na području bivše SFR Jugoslavije u periodu od 1991. do 2001. godine je nasilna smrt 130.000 ljudi, dok se više od 10.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo.

- Zvaničnici i institucije Republike Srbije od početka ratnih sukoba do danas, uz retke izuzetke, negiraju učešće oružanih snaga SRJ i Srbije u ratnim sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i postojanje ratnih zločina na teritoriji Srbije koji su usko povezani sa ovim oružanim sukobima - navodi se na sajtu koji je nastao uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

Dodaje se, međutim, da sadržaj i stavovi izneti na sajtu predstavljaju stavive Inicijative mladih za ljudska prava i ne izražavaju nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

U odgovoru koji je Telegraf.rs dobio iz Ambasade Nemačke u Beogradu potvrđuje se da je MSP dao podršku za nastanak ovog sajta i navodi se da je suočavanje sa svim aspektima istorije izuzetno važno.

- Imajući u vidu nezapamćene, stravične zločine koje su Nemci počinili za vreme Drugog svetskog rada, i ovde u Srbiji, smatramo kao Ambasada Nemačke da je upravo suočavanje sa svim aspektima istorije izuzetno važno.

- Iskreno, pa često i kontroverzno suočavanje sa vlastitom istorijom je temelj na kojem počiva pomirenje i na kojem se izgradi bolja budućnost. To za zemlje bivše Jugoslavije posebno važi za period ratnih sukoba posle raspada Jugoslavije devedesetih godina. Pri tom se, po našem dubokom uverenju, ne radi o jednoj jedinoj istini, već je neophodno da shvatimo i da prihvatimo da postoje više različitih subjektivnih sećanja i "istina" u vezi sa istim istorijskim događajem. Samo ako smo spremni da dozvolimo da se čuju različiti glasovi, možemo se približiti "objektivnoj" istini - navode iz Ambasade.

Berlin / Foto: Pexels

Stoga, kako se dodaje, nadaju se da će nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je uz podršku Ambasade, kreirala portal ratusrbiji.rs, "dati doprinos toj važnoj debati o odnosu prema ratovima na tlu bivše Jugoslavije".

- Ambasada Nemačke kao donator podržava realizaciju raznih projekata i u tom kontekstu sarađuje sa različitim partnerima, među kojima su državne institucije, međunarodne organizacije i nevladine organizacije u Srbiji u koje spada i Inicijativa mladih za ljudska prava. Naš cilj jeste da pratimo Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji, pružajući podršku jačanju civilnog sektora, unapređenju demokratije i vladavine prava, slobodi medija i govora, regionalnoj saradnji i pomirenju među narodima na ovim prostorima. Sve ove oblasti igraju veliku ulogu i u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji - naveli su iz Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.

Iako je Telegraf.rs kontaktirao i Inicijativu mladih za ljudska prava, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odogovor.

(Telegraf.rs)