Korona protiv statistike: Postoji mogućnost odlaganja popisa stanovništva u Srbiji

Foto: Shutterstock

Najveće i najsveobuhvatnije statističko istraživanje - popis, koji je planiran za narednu godinu, mogao bi da bude odložen zbog korona virusa. S obzirom na to da se ovo istraživanje radi na svakih 10 godina, zbog poređenja podataka odlaganje bi zadalo muke svima koji prate decenijska kretanja u Srbiji.

Preporučujemo

- Svakodnevno pratimo epidemiološku situaciju i analiziramo sve potencijalne rizike vezane za sprovođenje Popisa 2021. U toku su i konsultacije sa drugim zemljama koje takođe planiraju da sprovedu popis naredne godine. Razmatramo različite strategije, polazeći pre svega od bezbednosti građana, ali i imperativa da kvalitet popisa ne sme biti ugrožen. Pravovremeno ćemo doneti odluku u vezi sa eventualnom promenom termina sprovođenja popisa, o čemu će javnost svakako biti obaveštena - kazali su za Telegraf u Republičkom zavodu za statistiku.

Premda se čini da je 2021. godina daleko, popis je aktivnost koja zahteva veliku organizaciju, jer potrebno je da popisivači obiđu svako domaćinstvo u Srbiji.

Aktivnosti vezane za popis stanovništva već su uveliko u toku, prošle godine održan je tzv. probni popis.

Ukoliko dođe do odlaganja popisa, promene u broju stanovništva, etničkoj strukturi, imovini i druge, ispratićemo ne u desetogodišnjem, već jedanaestogodišnjem periodu.

Foto: Shutterstock

Popisi se, inače, obavljaju na svakih 10 godina, u skladu sa preporukama UN, pa smo tako imali popise 1961, 1971, 1981, 1991... godine. Međutim, ne bi bilo prvi put da se popis odlaže. Tako smo umesto 2001. godine, zbog situacije u zemlji, imali popis 2002. godine. Ipak, naredni popis sproveden je 2011, a ne 2012. godine, kako bi se nastavilo uobičajeno praćenje populacije.

Odlaganja je bilo i pre 1961. godine. Taman kada se posle Prvog svetskog rata ustalila praksa popisivanja stanovništva na 10 godina, i kada su održani popisi 1921. i 1931. godine, usledio je Drugi svetski rat.

Kako navodi Zavod za statistiku, 1948. godine izvršen je tzv. "skraćeni" popis, zbog potrebe da se u što kraćem roku prikupe podaci o štetama nastalim usled ratnih razaranja, kako bi podnošenje jugoslovenskih zahteva međunarodnim forumima za naknadu ratne štete počivalo na objektivnoj statističkoj dokumentaciji.

Već 1953. sproveden je kompletan posleratni popis stanovništva.

Zašto se radi popis

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je statističko istraživanje koje se sprovodi u desetogodišnjoj periodici s ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socioekonomskim, etno-kulturalnim i drugim karakteristikama svih osnovnih jedinica popisa (lica, domaćinstava i stanova) do najnižeg teritorijalnog nivoa, objašnjavaju u Zavodu za statistiku.

Popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i međunarodno uporedive statističke podatke, koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja.

(Mateja Beljan)