"Često pokisnem, ali ne zato što grešim" Meteorolog Đorđe Đurić o olujama, poplavama i paklenom letu

Foto: Facebook

U periodu kada nam se smenjuju tropski talasi i "monsunske" kiše, život meteorologa buran je baš kao letnja prognoza. Čim krenu da se navlače oblaci, meteorolog Đorđe Đurić zna da će mu telefon zvoniti. Novinari, prijatelji, poznanici svi pitaju jedno - hoće li toga dana pokisnuti.

Preporučujemo

A Đorđe je pokisao nebrojeno puta - i to ne zato što je omašio prognozu. Za njega je nevreme, zapravo "lepo vreme", prilika da golim okom osmotri kako se razvija oluja u atmosferi i kakav nam "kumulonimbus" preti.

Naš poznati meteorolog za "Telegraf" govorio je o svom pozivu, (ne)normalnim kišama i vrućinama, klimatskim promenama i nepogodama, koje nas ove godine nisu zaobišle. Da li nam se klima sveti i kakvo nas vreme čeka tokom leta, pročitajte u intervjuu sa Đorđem Đurićem.

• Da li smo mogli da predvidimo koje će reke postajati bujice i da li je mogla da se izbegne tragedija kod Kraljeva, gde se utopio bračni par?

- Postojalo je upozorenje da će u slivu Zapadne Morave biti velikih količina padavina, a one izazivaju jake bujične poplave na pritokama. Jedan potok, koji u normalnim uslovima može da se prepešači, za nekoliko minuta može da se pretvori u pravi cunami, bujicu koja nosi sve pred sobom. Za kratko vreme voda dođe i ona brzo ode, ali za sobom ostavlja pustoš. To se desilo i na Studenici, maloj rečici koja se uliva u Ibar, gde je, nažalost, jedan bračni par stradao. Ljudi koji žive pored malih vodotokova moraju da se pripreme na opasnost. Meteorolozi su upozorili da su izlivanja moguća, ali mere mora da preduzima zajednica. Jedan pljusak duž potoka može da napravi veliku štetu, ali to nije pretnja i za Dunav ili Savu, jer korita velikih reka tu količinu padavina prihvataju. Da bi se stvorila opasnost na njima potrebno je da danima padaju velike kiše u Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Vesti sa naslovne
• Da li smo mogli da izbegnemo štetu od grada?

- Grad je prirodna pojava koja se javlja u kumulonimbusima, snažnim oblacima vertikalnog razvoja, koji i do 15 kilometara u visinu. U njima se javljaju snažna silazno-uzlazna strujanja vazduha i turbulencije, a oblak ide i do područja gde je temperatura -60 stepeni. Kada grad dostigne određenu težinu, on pada. Raketa ne može da spreči padanje grada, ali može da ga usitni i tako smanji štetu. Problem je kada u Srbiju stigne već razvijeni oblak, a to se često dešava sa zapada i jugozapada, dakle iz Bosne i Hercegovine, i tada je kasno da se reaguje.

• Kako objašnjavate ljudima da vi nemate čarobnu kuglu, već da prognoza za određeno vreme unapred predstavlja samo verovatnoću? Kako izgleda kad uđete u raspravu i "branite profesiju".

- Neki misle da mamo čarobnu kuglu, da sam ja neki vračar. Malo ljudi zna da je meteorologija ozbiljna nauka i da bi se došlo do tih par rečenica koje čujete u najavi prognoze ogroman je put. Koriste se superračunari i matematički modeli. Za kraći vremenski period prognoza se najčešće ostvari. Retko, možda dva do tri puta godišnje, dešavaju se greške kada je u pitanju prognoza za naredni dan i period od tri do pet dana. Razilaženja među prognozama moguća su za period duži od sedam dana. Međutim, postoje dani kada je atmosfera burna i nestabilna i situacija se menja iz časa u čas. Mi navedemo u prognozi da će biti lokalnih pljuskova sa grmljavinom na nekom području, na primer u Beogradu, ali ljudi ne treba da očekuju da će pljuskova biti na celoj toj teritoriji grada. Ne može da se predvidi da li će lokalni pljusak biti na Vračaru ili u Zemunu.

Foto: Mateja Beljan

• Možemo li ove godine da očekujemo vrelo leto? Koji deo leta ili narednog perioda će biti najpakleniji?

- To je teško prognozirati. Za sada se čini da će temperature biti oko prosečnih vrednosti, malo iznad proseka. Biće, naravno i tropskih dana. Naša klima je takva, umereno-kontinentalna i imamo topla leta i hladne zime. Takođe, maj i jun su poznati kao kišni meseci, premda smo sada imali veću količinu padavina od proseka. Najviša temperatura u Beogradu izmerena je 2007. godine, 43,6 stepeni. Ali sve to samo po sebi ne znači da je posledica klimatskih promena. Sve što se događa danas, događalo se i u prošlosti. Tornada je bilo i pre 100 i pre 200 godina...

• Mnogi se ne bi saglasili s tim da se klima ne menja.

- Tačno je da ovako nagli vremenski preokreti nisu uobičajeni. Imali smo sušni prvi deo proleća, pa zatim kišoviti drugi deo. Poslednjih godina se često dešavaju neke situacije koje su bile vidljive jednom u 10 ili jednom u 100 godina. Primetan je i porast temperatura na globalnom nivou. Da li je u pitanju klimatska promena ili ne, za taj odgovor je potrebna velika analiza. Jer, da bi se govorilo o klimatskim promenama ne možemo da posmatramo period od nekoliko godina, već duži period, na primer pedesetak godina.

• Koja je najgora kombinacija za "pakleni dan"?

- Upravo ono što smo imali prošle nedelje - porast temperature nakon pljuskova dovodi do osećaja sparine, jer je velika vlažnost. Tako, subjektivni osećaj može da bude da je temperatura i 40 stepeni, a da nije prešla 32 ili 33 stepena. Najgora kombinacija su visoke temperature, visoka vlažnost i nizak vazdušni pritisak.

Foto: Tanjug/AP

• Da li ste se nekada prevarili sa prognozom i - pokisli?

- Često pokisnem, ali ne zato što grešim, nego ne nosim kišobran, ne volim kišobran i sa namerom pokisnem. Bila je jedna šala pre desetak dana, pokisao sam do gole kože i onda mi u kafiću kaže gazda "Eto, osvetilo ti se vreme". Volim da posmatram oluje i nepogode. Ono što je za ljude "ružno vreme", za meteorologe je "lepo vreme".

• Da li više volite zimu ili leto?

- Mogu reći da se zimi prijatnije osećam, jer nema sparine, ali volim leto baš zato što se tada događaju burne promene u atmosferi.

• Kako izgleda vaš radni dan?

- Svako jutro u 6 sati na računaru osmatram kakva je situacija i da li se prognoza od sinoć slaže sa novim stanjem. Ako je potrebno, to se koriguje. Potom popijem kafu, a onda u toku prepodneva pripremam prognozu za sutra i za period od 5 do 7 dana. Svi ti podaci iz matematičkih modela moraju koncizno da se prevedu u vremensku prognozu. Prognoza za naredni dan je, tako, gotova do 10-11 sati. U toku dana pratim razvoj situacije i radarske slike, gde se nalaze oblaci u kom trenutku. Mnogi završe sa poslom u 17 sati, a naš posao je da takav da se radi u kontinuitetu, moram stalno da pratim stanje da bih ostao u toku. Nije bilo dana u poslednjih 10-15 godina da sam preskočio jedan dan. Za svoju dušu, vremenske prilike pratim i kada sam na odmoru.

(M. Beljan)