Kako doktori "narodski" objašnjavaju fenomen korone: Od "džepova" i "repova" do "čekića" i "plesa"

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Ćudljivu koronu brojni naučnici pokušavaju da objasne i nekim "narodskim" izrazima, kako bi ljudima slikovitije predočili opasnosti i načine borbe. Tako svi znamo šta je "žarište" i "džep", ali nejasno je ostalo šta je "rep" epidemije. Svi znamo da smo u "prvom" talasu, ali je pitanje da li nam sada treba "čekić" ili "ples".

Preporučujemo

Kada je u pitanmju "talas", korona nas je ovog juna prevarila. Novi talas zaraze, zapravo, ne može se nazvati još uvek "drugim talasom", jer njega očekujemo tek na jesen. Može se reći da nam se korona "vratila", da je "eksplodirala" i da su se otvorila nova "žarišta", koja su zamenila "džepove".

Pod "žarištem" u Srbiji podrazumevamo čitave gradove i opštine gde se za kratko vreme zabeleži veći broj zaraženih, što podstiče i dalje širenje virusa. Na samom početku to je bila Kikinda, sećamo se i Valjeva, Ćuprije, a potom i gradova na jugu i istok zemlje.

Veliko "žarište" bio je i Novi Pazar, a ovaj grad sada se ponovo može okarakterisati tako, zajedno sa Tutinom, Kragujevcom, Vranjem i Beogradom.

Na nivou Evrope i sveta, žarišta su pojedine države, a u velikim državama kao SAD federalne jedinice.

U trenucima kada smo mislili da "prvi talas" jenjava imali smo "džepove" i stručnjaci su nas upozoravali na njihovu opasnost. "Džepovi" su bili pojedina preduzeća, ustanove za stara lica, pa čak i sela u kojima do tada nije bilo virusa, a ljudi su se opustili i on je buknuo napravivši zabačeno "mini žarište".

"Džepovi" su se smatrali lokalno opasnim, ali fenomenom koji obeležava kraj epidemije...

Interesantan je i izraz "čekić i ples", izraz nekog od svetskih naučnika koji je rado citirao dr Srđa Janković. Još dok smo bili u jeku epidemije, on je objašnjavao da "čekić" znači borba da se "kriva" što pre zaravni, kao da je rušimo udarcima čekića.

"Ples" nas, govorio je, očekuje na jesen (tada se verovalo da će tokom leta situacija biti stabilna), a to znači da određenim merama reagujemo kako bi se smanjio broj zaraženih u periodima kada se primeti njihov rast. Dakle, kada kriva lagano poraste, kreće se sa merama koje je smiruju.

Na "rep" smo svi zaboravili

Tokom prvog naleta korone  često se govorilo i o "repu" epidemije, kao pojavi koja bi pratila njen dalji tok. Međutim, stručnjaci su različito definisali ovaj izraz, od toga da "rep" ne postoji kod korone do toga da je "rep" iznenadni porast obolelih koji može da se javi i dugo posle epidemije.

- Rep epidemije je kada se ugasi epidemija, a ostanu osetljivi ljudi, kao što mi sa imamo stare i ostane osetljivost dečje populacije, a onda se virus vrati nazad. Taj rep epidemije može nekad da bude mnogo žestok zato što se zavaraju ljudi da je sve završeno - kazao je ranije dr Predrag Kon i dodao da je pitanje da li bi to moglo da se desi u ovoj sezoni ili sledećoj.

Dr Branislav Tiodorović rekao je da su repovi epidemije uvek najopasniji, ali je pritom mislio na ponovnu uzlaznu putanju krive novoobolelih.

- Ako popusti koncentracija i odgovornost svih nas, doći ćemo do toga da nas taj rep ošine i da krenemo sve ispočetka. Čak i zemlje koje su objavile da su završile sa epidemijom, kao što je Singapur, imale su situaciju da im se ponovi i da dodje do drugog talasa. Važno je da obezbedimo da ne dođe do drugog talasa i da postepeno ukidamo one mere koje mislimo da mogu da obezbede stanovništvu da funkcioniše - kazao je Tiodorović.

Kod korona virusa nema repa, govorio je dr Zoran Radovanović, već samo "talasa".

- Rep je kod drugih bolesti. Epidemijski rep javlja se ako se veći broj ljudi razboli zato što su, na primer, jeli isti sladoled, a onda oni zaraze ukućane. Rep tako čine oni koji se zaraze od prvoobolelih, pa izlazni krak krive bude razvučen. Ovde možemo da govorimo o drugom talasu - kazao je Radovanović za "Telegraf".

(M. Beljan)