Udruženje za zaštitu životinja davi se u dugovima, nemaju ni za hranu: Brinu o 300 pasa i 40 mačaka

Foto: Udruzenje Beta Zajecar

Društvenim mrežama u danima za nama kruži apel za pomoć Udruženju za zaštitu životinja "Beta" iz Zaječara. Kako su nam potvrdili, reč je o 130.000 dinara duga koji je nastao odvajanjem za najosnovnije potrebe skoro 250 pasa i 40-ak mačaka. Tu spadaju hrana i veterinarska nega, a dug je, saznaje Telegraf.rs, konstantan.

Preporučujemo

Kako nam je rekao član "Bete" Miloš, dug postoji i izmiruje se, ali nastaje iznova. Objašnjava da je u pitanju začarani krug. "Beta" pronalazi životinje u nevolji, nalazi im smeštaj, kupuje im hranu, donacijama se deo duga otpisuje, ali priliv novih životinja ga iznova povećava. U tom začaranom krugu jasno se može uočiti uzrok problema.

- Nisu ti psi nikli iz zemlje, nego ih je čovek izbacio. Neadekvatno obeležavanje životinja i nepostojanje sankcionisanja neodgovornog vlasništva, to su dva glavna uzroka za broj napuštenih životinja na ulici. Ne možemo da spasemo onoliko životinja koliko drugi mogu da izbace - kaže nam Miloš.

Objašnjava i da dugovi postoje uprkos brojnim popustima kojima im drugi izlaze u susret, kao i besplatnom radu veterinara. Kaže i da su njihovi apeli stalni, ali da ne odjekne svaki u medijima. Finansiraju se putem donacija i to su, primećuje, uvek jedni isti ljudi.

- Finansiramo se isključivo iz donacija, uglavnom pojedinačnih privatnih. Nešto vrlo malo ide projektno i od lokalne samouprave, ali to nije ni deset odsto od potrebnih sredstava na godišnjem nivou - kaže dodajući da dug ne preti da ih zatvori, ali da preti da im blokira račun.

Prete im izvršiteljima

Kako nam otkriva, deo dobavljača preti im izvršiteljima, a za "Bete", raspoređene po gradovima, "labavo povezane" i autonomne u radu, to ne bi bio prvi slučaj da se pretnje i ostvare.

Nada se da će otpisati dug i kako bi mogli da učine nešto da zaustave priliv tolikog broja napuštenih životinja.

- Ako ne otplaćujemo dug, on će samo rasti. Doći ćemo u situaciju da prodajemo privatne stanove i automobile kako bismo servisirali dug koji su napravili neodgovorni građani.

Treba da smanjimo dug kako bismo neka sredstva mogli da preusmerimo na akcije sterilizacije, na neke druge aktivnosti koje će sprečiti pojavu novih životinja - objašnjava dodajući da je broj životinja pod zaštitom zaječarske "Bete" nikad drastično veći ni drastično manji od danas spomenute cifre.

Ima ih, dakle, 300-ak, međutim, velika se razlika, navodi Miloš, oseti u retkim mesecima kada se usvoji po 20, 30 životinja i kad se isti taj broj usta "skine sa spiska". Ne može da proceni koliko im hrane dnevno treba, ali kaže da dug na računu nije napravljen tek tako.

-  Životinja koja je teška 5 kg jede 100 g granula dnevno, a pas od 50 kg jede 600, 700 g. Teško je napraviti procenu koliko je hrane azilu dnevno potrebno. Mi, nažalost, kupujemo i jeftiniju hranu kako bismo mogli da ih prehranimo. Čak smo imali aranžmane sa fabrikama da nam daju hranu po fabričkim cenama - kaže dodajući da je najveći priliv odraslih životnja s jeseni, te da ih ostavljaju "vikendaši": - Zato što oni koji su preko leta čuvali neke životinje u vikendicama, stave životinju u kola i istresu je u grad u septembru. Ostave ih negde po gradu misleći da će neko da ih primi.

Oni takve životinje spasavaju i potom apeluju na druge da ih prihvate do udomljenja.

Spasu životinju, pa je izdržavaju

- Neke životinje su kod nas i po sedam, osam godina da niko nije pitao za njih da ih udomi - kaže dodajući odgovor na pitanje znači li to da ih "Beta" sve vreme izdržava: - Apsolutno da.

Foto: Facebook/Naomi Veselinovic

To je tek jedan način na koji rešavaju "stambeno" pitanje spasene napuštene životinje. Smeštaju ih i po plaćenim pansionima ili po svojim kućama.

- Rad uduženja je na nekoliko koloseka. Jedan koji je najvidljiviji i koji pravi najveće troškove je taj animal help, tj. pomaganje ugroženim životinjama koje se pronađu na ulici, koje su do udomljenja smeštene po plaćenim pansionima ili po nekim privatnim privremenim smeštajima ili kod nas po kućama. Mi nismo prihvatilište, mi nizmo azil.

Drugi deo priče je saradnja sa nadležnim službama, sa Ministarstvom poljoprivrede, sa veterinarskom i komunalnom inspekcijom, sa gradskim upravama itd, a to se odnosi na lociranje i kažnjavanje neodgovornog vlasništva koje i dovodi do pojave napupštenih životinja na ulici.

Zatim, izrada strateških dokumenata u nekim opštinama u smislu programa kontrole, izmene odluka o držanju životinja koje su najčešće neusklađene sa važećim zakonima već više od deset godina - objašnjava nam šta je to što "Beta" radi.

Kako nam je dodatno pojasnio, plaćenih pansiona za životinje po Srbiji ima mnogo.

- Ljudi kupe plac, naprave boksove i na mesečnom nivou naplaćuju boravak kod njih. Takvih pansiona ima mnogo. Kada treba da smestimo neku životinju nama je bitno kakvi su uslovi i to košta koliko košta - napominje da nema prostora za pregovore.

(B. Petrović - b.petrović@telegraf.rs)