Naslednice Darije Kisić: Završile medicinu sa prosekom iznad 9, ostaju na Kosovu da rade

Jelena Šubarić Filimonović (levo) i Milica Stevanović (desno) Foto: Privatna arhiva

Jelena Šubarić-Filimonović (27) iz Zvečana, i Milica Stevanović (26) iz Kosovske Mitrovice, jedne su od 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta, koje su u petak dobile posao, a ono što ih izdvaja jeste što su želele da ostanu da rade na Kosovu, gde su i završile fakultet, i ta želja im se ispunila. Milica je dobila posao otorinolaringologa (ORL) u Kliničkom centru u Kosovskoj Mitrovici u kojem će već sutra obući mantil, dok se Jelena odlučila za epidemiologiju, i radiće u Zavodu za javno zdravlje, u istom gradu, a počinje sa radom 1. jula.

Preporučujemo

Obe su sa Kosova. Jelena je rođena u Prištini, živela je sve do udaje u Donjoj Gušterici, a od 2018. je u Zvečanu, gde je osnovala porodicu. Pre dve godine, 2018., sa prosekom 9, 23, završila je Integrisane akademske studije medicine, koje je upisala 2012. godine na Mediciniskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Milica je rođena u Kosovskoj Mitrovici  i čitav svoj život provela je u tom gradu. Nakon završene Matematičke gimnazije upisala je 2013. godine Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedistem u Kosovskoj mitrovici. Fakultet je zavrsila prva iz svoje generacije, već jula 2019. godine sa prosečnom ocenom 9,40. Tokom svih 6 godina studiranja, kaže, stremila je tome i vredno radila i učila da bih ostvarila takve rezultate, a uvek se potajno nadala da će doći dan, kakav joj se desio u petak da bude nagrađena za sav trud i zalaganje tokom studija.

Kada ih pitate, zašto medicina, Jelena otkriva da je često i sama sebi postavljala to pitanje, ali odgovor, ipak, zna. A Milica... Miličine želje su bile usmerene drugom svetu. 

Kada i ako dođe drugi talas korona virusa, Jelena će se boriti protiv njega Foto: Privatna arhiva

JELENA: Volim da pomažem ljudima, jer je to prelep osećaj, volim da istražujem nepoznato, imam preveliku želju za dokazivanjem i učenjem.Takođe, potičem iz porodice lekara, moja mama je vanredni profesor na Medicinskom fakultetu – odsek stomatologija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

MILICA: Medicinski fakultet nije bio oduvek moja želja, moram da budem iskrena. Moja velika želja i ljubav je oduvek bio Fakultet dramskih umetnosti, ali nisam imala podršku svojih najdražih i najbližih ljudi za taj izbor, koja je meni uvek bila važna. S obzirom da sam odrastala uz lekare, jer mi je otac stomatolog kao i dva starija brata, a mama je sudija, od mene se očekivalo da nastavim nekim od ta dva puta, ali sam odlučila da moj životni put usmerim ka medicini.

• Milicu pitamo zašto baš otorinolaringologija (ORL), a Jelenu da li je i koliko korona virus uticao da se opredeli za epidemiologiju?

JELENA: Epidemiologiju sam zavolela još tokom studiranja s obzirom na to da ima dodirnih tačaka sa svim granama medicine. Odmah po završetku studija upisala sam Doktorske akademske studije na Medicinskom fakultetu u Prištini, i nakon godinu dana dobila sam ugovor na određeno kao Saradnik u nastavi upravo na predmetu epidemiologija na Medicinskom fakultetu u Prištini. Od novembra meseca 2019. godine započela sam volontersku specijalizaciju iz epidemiologije. Iako mnogi ne misle tako, epidemiologija je jako važna grana u medicini, što se pokazalo mnogo puta, a evo i sada tokom pandemije COVID-a 19. Epidemiologija pruža veliki broj naučno-istraživačkih mogućnosti, radila bih i na sprečavanju i suzbijanju bolesti. Osnovni cilj epidemiologije je identifikacija faktora povezanih sa pojavom bolesti, što stvara osnov za preveniranje oboljenja. Smatram da će epidemniologija tek zaživeti i da će se shvatiti njen značaj onako kako ona zaslužuje, jedinstvena, prelepa, zahvalna grana medicine.

Iako nije htela medicinu, Milica kaže da bi je opet upisala, i to bez razmišljanja Foto: Privatna arhiva

MILICA: ORL sam zavolela na fakultetu, pored sjajnih predavača i zanimljive materije, privlači me rad sa pacijentima, koji je u ovoj grani medicine od dečjeg uzrasta do najstarijih pacijenata kao i širina te specijalizacije. U nju je sažeto sve ono što me je privlačilo iz svih ostalih predmeta. Danas, kad pogledam iza sebe presrećna sam jer znam da bih opet odabrala medicinu.

• Koliko dugo ste čekale na posao i kako je izgledao momenat kada su vam javili da ste ga dobili?

JELENA: S obzirom na to da sam godinu dana po završetku studija započela rad na Medicinskom fakultetu, za rad u struci sam čekala nepune dve godine. Osećaj kad su mi javili da sam dobila posao je neverovatan, presrećna sam jer mi se ispunila jedna od najvećih želja i jako sam ponosna na svoju zemlju. Zahvalna sam, pre svega, svojoj državi na ukazanoj prilici, predsedniku države Aleksandru Vučiću, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, svim nosiocima ovog projekta kao i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privemenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici na pruženom znanju.

MILICA: Upravo u tome je veličina projekta koje je nase Ministarstvo zdravlja osmislilo i sprovelo u delo. Ja na posao nisam gotovo ni čekala. Krajem februara sam polozila stručni ispit, i onda se spletom nesrećnih okolnosti desila pandemija Covid-19, tako da je ceo svet stao i ništa se u tih par meseci nije ni moglo desiti. A, eto, već u junu sam dobila poziv, koji će mi sasvim sigurno promeniti život iz korena. Bio je to poziv od Ministarstva zdravlja za odabir radnog mesta, specijalizacije i plaćene doktorske studije. Zaista ne znam šta bih mogla više da poželim za svoju karijeru od ovakve prilike i nagrade koju sam dobila. U trenutku kada sam dobila poziv radila sam u Covid ambulanti u Kosovskoj Mitrovici. Čini mi se da je cela ambulanta čula moje koleginice kad sam im rekla o čemu se radi, a ja, ja sam bila presrecna, ruke su mi drhtale i pozvala sam svoju porodicu da im saopstim te divne vesti. Taj trenutak je ono što sam čekala čitavo studiranje.

Koliko sam zahvalna, ne umem ni da opišem. Pre svega sam zahvalna ministru Zlatiboru Lončaru koji je moje kolege i mene primio kao sebi ravne, kao prijatelje i kolege, strpljivo saslušao i ispoštovao svaku našu želju, bilo je i šale i smeha, priredio nam je jedan nezaboravan dan. Zahvalila bih se čitavoj Vladi Srbije kao i našem Predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je podržao ovu izuzetnu inicijativu i stao i za nas na samom početku naše karijere kada je to i najvažnije. 

Uspomene na dan kada su dobile posao. Milica fotografiše Jelenu FOTO: Ministarstvo zdravlja

• Da li ste u nekom momentu studirajući, želeli da odete iz Srbije? I, kako to da ne želite da radite u Beogradu, već zelite da ostanete na Kosovu?

JELENA: Da odem iz Srbije i ne baš. Želim da ostanem u Kosovskoj Mitrovici, na svom Kosovu i Metohiji,  jer sam tu rođena, školovala se, osnovala porodicu i sada dobila posao u struci na neodređeno.

MILICA: Nikada nisam želela da napustim Srbiju, niti sebe vidim u nekoj drugoj zemlji. Ne postoji baš nijedan narod sličan nama, naše životne navike i neposrednost su nešto što mi uvek fali ma gde otputovala. Kosovska Mitrovica je moj grad, tu sam odrasla, tu sam stekla svo obrazovanje, tu živi moja porodica, moji najdrazi ljudi, prijatelji, tu je moj dom. Volela bih da umem da nađem reči i opišem vam kakav je naš grad, kako mi funkcionišemo, kako smo kroz sve ove godine naučili da jedni drugima pomažemo, da se dopunjavamo i da ni od čega pravimo nešto, da od ruševina napravimo Univerzitet, bolnicu, Dom Kulture, sportske terene... Tada bi vam bilo jasno zašto nisam tražila radno mesto u Beogradu, već u Kosovskoj Mitrovici.

• Da li ste bili angažovani tokom korona virusa i šta vas je epidemija COVID-a 19 naučila?

JELENA: Tokom pandemije nisam bila angažovana, jer imam dete mlađe od godinu dana, ali moje starije kolege sa više iskustva jesu.

MILICA: U jednom trenutku sam se pridružila kolegama u covid ambulanti, i potrudila sam se da dam svoj doprinos u ovako teškoj situaciji, koja nas je zadesila. Pandemija nas je naučila da, ipak, sve može malo da sačeka, da možemo da odvojimo malo vremena da pomognemo onima kojima je malo teže da ‘skoknu’ do prodavnice, da možemo bez žurbe i rokova. Naučila nas je da je zaista zdravlje najvažnije i najdragocenije, koliko su vredni lekari, koliko je vredan naš zdravstveni sistem, koliko je jedan lekar, na kojeg do juče nismo obraćali pažnju i te kako vredan gromkog aplauza. Volela bih da tako i ostane.

• Kao najboljih diplomci medicine, šta imate da preporučite generacijama koje još studiraju i koje tek upisuju Medicinski fakultet? Da li je medicina zaista teška, ili je sve lakše što radite s ljubavlju?

JELENA: Želela bih da poručim da je medicina prelepa, zahtevna, treba puno odricanja, ali se trud i učenje uvek isplate, kao što je meni i mojim kolegama, najboljim diplomcima.

Tačno tako, medicina zahteva veliki napor, odricanje i strpljenje, a sve se to ne može postići ako nemate ljubav i želju da istrajete u tome tokom školovanja. Naravno, još je teže kada stupate na radno mesto gde je odgovornost mnogo veća, kada treba pokazati i primeniti znanje, umeće, humanost, požrtvovanost, a sve u službi pacijenta.

MILICA: Kao jedan od najboljih diplomaca koji je u petak ostvario svoj najveći san, koji je dobio sve ono na šta se godinama čeka, mogu samo da im svojim primerom pokažem da se zaista isplati svaka neprospavana noć, svaki propušten izlazak, svako odloženo putovanje i svaka pročitana knjiga od korice do korice. Samo napred!

Medicinski fakultet je zahtevan, treba imati radnu naviku i dobru organizaciju vremena zbog brojnih vežbi i predavanja, a naravno ako uz to ima i ljubavi prema profesiji koja najhumanija i toliko divna sve to ide svojim tokom.

• Kako ocenjujete srpsko zdravstvo?

JELENA: Zdravstveni sistem u Srbiji je dobro organizovan, deo sam tog sistema i naravno da cenim njegov rad, Imamo dobar i kvalitetan kadar, koji je spreman da reaguje i uspešno se izbori u svim situacijama. Smatram da se u zdravstveni sistem treba još više investirati jer samo jakim zdravstvom imaćemo zdravu naciju i jaku državu.

MILICA: Mislim da su svi shvatili na kom je nivou naše zdravstvo baš u ovim najtežim trenucima. Čak su i naši građani, koji dugo žive u inostranstvu prepoznali kvalitet našeg zdravstvenog sistema i vratili se u Srbiju iz mnogo razvijenijih i bogatijih zemalja. Naravno da uvek može bolje i uvek može više, ali uz ovakvo zalaganje naše države, uz ovakve izuzetne programe našeg Ministarstva zdravlja, na nama koji radimo za ovu zemlju i njene građane je samo da se trudimo da pratimo korak sa svetom i opravdamo poverenje koje smo dobili od naše Srbije.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)