Slavica je sanjala kneza Lazara, pa rodila dvoje dece, oboje na Vidovdan: To nije jedina podudarnost

Foto: Privatna arhiva

Slavica i Saša Mijović, iz Lužnice kod Kragujevca, imaju sina i ćerku koji su rođeni istog datuma, ali sa osam godina razlike. Ne bi to bio baš podatak toliko vredan pažnje da sestra i brat, Svetlana i Slađan, nisu rođeni na Vidovdan, ali potpuno istog sata i minuta, tačno u 9.55. Štaviše, tokom oba porođaja, majka Slavica primljena je u porodilište 27. juna, a otpuštena 4. jula.

Preporučujemo

Kada se, osam godina posle ćerke Svetlane, koja se rodila 28. juna 1988. godine, rodio i Slađan, roditelji u prvi mah nisu primetili podudarnost. Prvi je to primetio dr Dušan Đokić, u to vreme lekar u Zdravstvenoj ambulanti Lužnice i prijatelj Mijovića.

Kao što je i red, brat i sestra Mijović zajedno slave rođendane. Kako za Telegraf.rs kaže Slađan Mijović, ove godine su planirali da odu do nekog manastira i da taj dan provedu tamo. Ipak, dan pre rođendana imali su porodičan ručak, pa su rođendan dočekali sa društvom u kafani.

Razmena poklona

- Ujutru u 8 smo otišli porodično u crkvu da se pomolimo gospodu Bogu i Knezu Lazaru - kaže Slađan. - Nismo previše matori za poklone, ja nisam, ona jeste. Baš smo pre nekoliko dana pazarili poklone, ja sam kupio njoj poklon, ona meni. Kupio sam joj sat, obično to bude tako nešto, sat, parfem... I ona je meni isto kupila sat. U principu znam kakav ukus ima, ali ne bih da joj nešto kupim, a da joj se to ne svidi. Oboje radimo, ali ne bismo da bacamo novac na nešto što će stajati - iskren je Slađan.

Sestra je skromna, brat razmažen

Za sestru kaže da je malo skromnija pošto je prvo dete.

- A ja sam drugo, pa sam malo razmažen. Previše smo umiljati i ona i ja. Umemo da se podvučemo pod kožu, dok ja to umem i da iskoristim na najbolji način - smatra Slađan.

Kako kaže, mnogo je veliki problem razlika u godinama.

- Sad kad smo odrasli to se i ne vidi toliko. Zbog razlike u godinama nemamo toliko dodirnih tačaka kad je društvo u pitanju, a malo su nam drugačiji i pogledi na svet. Kad smo bili deca to se baš osetilo. Mislim da je velika greška praviti toliko veliku razliku u godinama dece - navodi Slađan i napominje da je pričao sa roditeljima o tome.

- Roditelji kažu da to nisu mogli oni da biraju, da je to dar od Boga. Majka je imala problema kod prvog porođaja, pa je trebalo da prođe malo vremena. Godinama su pokušavali, ali nije išlo.

Majka i baka sanjale kneza Lazara

A onda nam je ispričao priču koju je slušao od majke i bake, a odnosi se na period pre njegovog rođenja. Obe su pričale da su često sanjale čoveka sa bradom i da je on najavio njegov dolazak na svet.

- Pričale su da su sanjale da se on pojavio oko naše slave, mi slavimo Svetu Petku, rekao je nešto poput "Ja sam Lazar, donosim ti nešto". Posle toga sam ja rođen na Vidovdan. Mi inače u kući imamo sliku kneza Lazara. Mi mislimo da je možda to neka sila, malo je sve to nemoguće - priča Slađan.

Kako kaže, pričao je sa mnogim profesionalcima o tome kako se i kada upisuje vreme kad se beba rodi. Rekli su mu da je procedura definisana i da tu ne može da bude greške.

- Dok sam bio mali nisam shvatao koliko je to krupna stvar, ali sad mi je drago što se tako nešto desilo i to baš na veliki praznik - zaključuje Slađan Mijović.

(J. V.)