Sramota: Đaci imaju nedopustivo malo časova srpskog jezika i književnosti, remek-dela samo "pretrče"
Učenici u Srbiji imaju nedopustivo mali broj časova srpskog jezika i književnosti. Zbog toga se, kažu profesori, preko kapitalnih književnih dela samo "pretrčava". Rešenje je, tvrde, da se poveća fond časova ili da se razdvoje srpski jezik i književnost.
Međutim, prof. dr Rajna Dragićević smatra da srpski treba da dobije status kakav ima ruski jezik u Rusiji, čime bi mogao da dobije više pažnje u obrazovnom sistemu, pišu Novosti.
- Rešenje je u tome da se javno, možda i službeno propiše drugačiji status srpskog jezika. Naime, srpski jezik se ubraja u opšteobrazovne predmete, ne može biti, i kao takav, u nekim srednjim stručnim školama trebalo je da bude skrajnut u korist uže stručnih predmeta- kaže prof. dr Rajna Dragićević.
Ona navodi da se na sajtu ruskog Ministarstva prosvete, navodi pojam "natpredmetnosti" ruskog jezika, tj. natpredmetna funkcija kursa maternjeg jezika.
- Ovakav natpredmetni status ruskog jezika omogućava da se u ruskim školama podrazumeva da u nastavi dominira ruski jezik - pojašnjava ona.
Natpredmetni status
Stoga, kaže ova profesorka, nikome nije neobično što u prvom razredu osnovne škole postoji devet časova ruskog jezika i književnosti, a četiri časa matematike, tri časa fizičke kulture, dva časa prirode i društva i po jedan muzičkog, likovnog i tehničkog obrazovanja. U petom razredu, predviđeno je osam časova ruskog jezika i književnosti, a pet časova metematike, tri časa engleskog jezika, po dva časa istorije, biologije i tehničkog obrazovanja i po jedan čas osnova pravoslavne kulture, muzičkog i likovnog obrazovan.
- U Srbiji se stalno uspostavlja paralela između srpskog jezika i matematike i insistira se na istom broju časova iz ova dva predmeta. Ovaj ruski primer pokazuje nam da ubedljivu prednost, ipak, treba dati srpskom jeziku. Zadatak nadležnih za pitanje statusa srpskog jezika u školi jeste da se izbore za njegov natpredmetni status - navodi prof. dr Rajna Dragićević.
A o malom broju časova srpskog jezika u gimnazijama i mukama kako da sve gradivo obrade na valjan način svedoče profesori ovog predmeta.
Oni kažu da u prvoj godini gimnazije sva tri smera imaju po četiri časa nedeljno, u drugoj godini društveni i opšti smer imaju, takođe, po četiri časa, dok na prirodnom smeru taj broj pada na tri. U trećem i četvrtom razredu društveni smer ima pet časova, opšti smer u trećem i četvrtom razredu ima četiri časa, dok prirodni smer u trećem ima tri, a u četvrtom četiri časa.
- Školska godina traje devet meseci a za to vreme treba da se pređe 11 kapitalnih dela svetske i naše književnosti. Na tim časovima, takođe, uči se i srpski jezik i kultura izražavanja. Nemoguće je sve to uraditi na kvalitetan način - kaže Marina Panić, profesorka srpskog jezika o književnosti u gimnaziji.
Kada se "pretrči" Dostojevski, radi se "Derviš i smrt"
Ona objašnjava da se Dostojevski radi pet časova, pa kada se "pretrči" Dostojevski radi se "Derviš i smrt"...
- Kako đaci na pravi način na tako malo časova da "dožive" ta dva dela. Mi često "uštinemo" od drugih oblasti kako bismo posvetili više pažnje kapitalnim delima. A u četvrtom razredu su još i "Faust", "Hamlet", "Koreni", "Vreme smrti", "Majstor i Margarita"... - nabraja ova profesorka.
Prof. dr Rajna Dragićević kaže da je broj časova maternjeg jezika u nižim razredima osnovne škole veći u skoro svim zemljama nego kod nas, i u proseku iznosi sedam nedeljno, a u Srbiji - pet. U višim razredima i srednjoj školi u mnogim državama poput Rusije, Belorusije, Ukrajine i Turske, jezik i književnost su razdvojeni i imaju po pot časova nedeljno.
Samo prikaz izbornih dela
Izborna lektira, u koju je svrstano i "Proljeće Ivana Galeba" Vladana Desnice, zbog manjka vremena, ostaje na nivou prikaza, navodi profesorka Marina Panić:
- Decu uputimo da ta dela postoje, jer nemamo vremena za nešto više.
Video: Dečak sedi na podu knjižare i čita enciklopediju
(Telegraf.rs)
Video: Radujko poručio na Zlatnoj lopti: "Da se reprezentacija "pobije" za najviši plasman,..
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ccc
Pa razdvojte.Jednostavno.Srpski jezik, samo gramatika i pismenost da se forsira, a na casu knjizevnosti da se raspravlja da li je trebalo roknuti babu ili ne, da li je Karenjina trebala skociti pod voz, sta znam, snadjite se, skole su dzungla.I zasto da se forsiraju stranj pisci, kada imamo nase pisce?Neke cak izbacuju iz gradiva.
Podelite komentar