U Srbiji u maju znatno manje migranata: Vide nas samo kao destinaciju, malo ko traži azil

U Srbiji je u maju bilo znatno manje migranata, tražilaca azila i izbeglica koji se nalaze smešteni u azilnim, tranzitno-prihvatnim centrima, kao i u institucijama dečje zaštite, a sa ukidanjem vanrednog stanja taj broj sa 9.100 pao je na 6.000, izjavio je direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje (CKRP) Vladimir Sjekloća.

On je naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Bangladeša, ali i iz svih krajeva Azije i Afrike, odnosno zemalja iz kojih beže osobe koje odgovaraju definiciji izbeglica.

S obzirom na to da u Srbiju dolaze neregularno, Sjekloća objašnjava da su ovi ljudi pod velikim pritiskom krijumčara da napuste našu zemlju i da stignu u svoju destinaciju. Dodaje da je njihov put skup, te da oni koji se odluče da tako putuju, upadaju u ogromne dugove.

- Oni sami, njihove porodice se zadužuju, uglavnom kod samih krijumčara. Pod velikim pritiskom su da zarade novac kako bi taj dug, koji eksponencijalno raste, nekako otplatili - rekao je on.

Napominje da treba da budemo svesni i toga da su mnogima porodice ostale kod kuće i da kriminalne mreže vrše pritisak, prete i zlostavljaju kako same izbeglice, tako i njihove porodice.

- Koristim termin izbeglice, jer u ovom mešovitom kretanju koje podrazumeva različite migrante i izbeglice, mi ipak dolazimo u kontakt sa ljudima koji beže od vojnih sukoba, ratova i progona i samim tim odgovaraju definiciji izbeglice. Često zaboravljamo na sukobe koji u Avganistanu, sa retkim prekidima, traje decenijama, a da nam je Sirija još veoma sveža u sećanjima i nekako zaboravimo i na sve one političke, verske i ostale neistomišljenike u svim zemljama iz kojih ljudi dolaze, kao i na decu koje ima mnogo, LGBTI pripadnike i na žene koje su se drznule da budu žene i da razmišljaju svojom glavom.

- Svi oni su ugroženi, predrasude i diskriminacija kojima su izloženi u zemlji porekla često vode do progona, a neretko i do ubistava. Najveći problem prave te užasne kriminalne mreže, razvijene u zemljama porekla, tranzita i destinacijama koje ljude vode kroz ovaj nehuman put koji podrazumeva velike rizike, preživljavanje na hladnoći, u nehumanim uslovima, zlostavljanje, a i smrt - rekao je direktor CRPC.

Mnogi Srbiju vide samo kao destinaciju, kao jednu od zemalja na svom putu, te dodaje da mali broj njih koji dođe zatraži azil u našoj zemlji.

- Međutim, sa ukidanjem vanrednog stanja, očekuje da će se ljudi zainteresovani za zaštitu u Srbiji javljati svojim pravnim zastupnicima i da će nastaviti sa nesmetanim pristupom azilnoj proceduri - rekao je te objasnio i da svako ko odluči da ostane ovde, po izlasku iz kolektivnih centara, počinje svoj suživot sa građanima Srbije.

- Takav život sigurno ima svojih prednosti, veće slobode, no, on podrazumeva i sve radosti i muke koje građani ove zemlje prolaze. Samo, njima je teže. Nedovoljno poznavanje srpskog jezika, kvalifikacije, kao i predrasude, stereotipi i otpor određenih članova našeg društva prema bilo kakvoj različitosti, otežavaju im pristup legalnom tržištu rada i integraciji uopšte - istakao je Sjekloća.

Država, prevashodno Komesarijat za izbeglice i migracije, kao i UNHCR i brojne NVO, kako je istakao, rade mnogo na tome da integracija bude uspešna i da se umanji jaz između “njih i nas”.

Postoji, dodaje, veliki broj lažnih vesti koje se namerno i populistički plasiraju o ovoj populaciji sa ciljem da se predstave kao spoljni neprijatelj koji se polako infiltrira u naše društvo "kako bi nas porobili, silovali, islamizirali i preuzeli radna mesta".

- Istina je daleko od toga. Oni su ljudi koje beže i njihova najveća nesreća je ta da su rođeni gde jesu, a Srbija ih pomaže prevashodno sredstvima EU i UN-a (UNHCR, IOM, UNICEF i brojne druge agencije) - naveo je Sjekloća.

Prema njegovim rečima, lažne vesti škode slici ovih ljudi i takvi glasovi su trenutno brojniji od glasova koji zagovaraju toleranciju. Podsetivši na narodne parole - Sjekloća je istakao da one uskraćuju osobama pravo da budu na otvorenom, a da upadanje desničarskih organizacija u prihvatne centre, nisu i ne smeju biti slika Srbije.

Ističe da se mnogi građani, pa i on sam diče antifašističkom prošlošću, pa samim tim i smatr da jedina netolerancija i treba da bude ona koja je usmerena prema idejama koje ruše demokratske vrednosti koje imamo ili prema kojima težimo.

- Veliki broj građana Srbije, obrazovanog sveta je našao posao u ovoj oblasti, kako u državnim institucijama, tako i nevladinim organizacijama, veliki broj je ostao u Srbiji, između ostalih i u CRPC-u. To su ljudi koji imaju ozbiljne diplome i koji su postali ozbiljni stručnjaci koji i danas rade ovde, a nemali broj je u svetu, rade za ozbiljne agencije kao poštovani stručnjaci izbegličke i migrantske zaštite koji svoje znanje stečeno u Srbiji nesebično dele sa kolegama iz celog sveta - dodao je.

Govoreći o tome koliko je zaista društvo u Srbiji otvoreno, Sjekloća je rekao da veruje da mi imamo kapacitet da se ostvarimo kao tolerantno društvo.

- Često zaboravimo muke koji su naši sunarodnici prošli kao izbeglice ili interno raseljena lica. Treba da imamo kapaciteta da razumemo patnju i da nastavimo da pomažemo, jer kao što znamo, svet je turbulentno mesto, karte se brzo okreću, treba da budemo ponosni na to kako smo pomogli ove ljude i da se nadamo da mi ne budemo, opet, u njihovoj koži. I ako nas ikada zadesi neka ovakva nesreća da se prema nama neki drugi odnose dostojanstveno i sa poštovanjem, jer smo  mi svi ipak pripadnici jedne rase - ljudske rase - zaključio je Sjekloća.

(Telegraf.rs)