Kad konji Bećir i Rubin prođu selom, sve staje: Izgledaju fascinantno i vrede čak 10.000 evra

Na levoj obali Zapadne Morave u selu Tučkovo kod Lučana, na prostranstvu od 200 hektara slobodno galopira dvadeset pet konja. Ovo neobično krdo u vlasništvu je porodice Milosavljević, koja već trideset godina sa puno ljubavi i pažnje vode brigu o ovim životinjama.

Preporučujemo

- Od kad znam za sebe, u domaćinstvu imamo konje. Kako smo mi stasavali, svake godine smo kupovali po nekoliko i sada imamo toliko grla. Svaki ima ime i posebno mesto u krdu. Broj se stalno povećava zato što dobijamo novu ždrebad, ali i samo kupujemo. Kad vidimo dobrog konja ne pitamo koliko košta. Više ugađamo njima, nego nama - rekao je za RINU Velimir.

Svakog konja, Milosavljevići paze kao da im je rod rođeni. Vode računa o njihovoj ishrani, kupuju profesionlane samare, kako im ne bi napravili rane i potkivaju. Trojica braće Velimir, Veljko i Vladimir svakodnevno drvenim splavom prelaze Moravu i hrane konje koji se nalaze na ostrvu pored kuće. Deo ovih životinja smešten je u štali, i oni su jedini koju ovim vrednim domaćinama donose zaradu, ostali su tu iz čiste ljubavi.

- U letnjim mesecima, nekoliko konja stavljamo na kamion i vozimo na Taru. Izvlače drva na mestima gde mehanizacija nije dozvoljena, oni su obučeni za to i specijalni su konji za vuču. Kad ih kupujemo, proveravamo koliko su spremni i spretni, jer je to na nepristupačnim deonicima od izuzetnog značaja - kaže Veljko.

Ipak, od dvadeset pet konja koliko ih imaju, posebno mesto na njihovom imanju zauzimaju, kako kažu, dva najlepša - Bećir i Rubin. Jedan je kupljen u Kraljevu, a drugi u Sjenici, a zajedno vrede čak 10.000 evra.

- Njih vodimo na štraparijade širom Srbije i osvajamo vredne nagrade. Jako je važno kakvi su konji, koliko su snažni, a oni ispunjavaju baš sve kriterijume. Vodimo računa i njihovom izgledu, pa im vrlo često ukrašavamo samare. Kad njih dvojica prođu, sve staje i svi ostaju bez teksta, jer zajedno izgledaju fascinantno - rekao je Veljko.

Porodica Milosvaljević broji dvanaest članova. Otac Slobodan pononosan je što su njegovi sinovi odlučili da ostanu na selu, ožene se tu i dobiju unuke. Pored konja, u njihovim štalama nalazi se na desetine grla krava i ovaca, a svi članovi žive upravo od poljoprivrede.

- Ništa nije teško kad su ukućani složni. Pod jednim krovom živi tri generacije i udruženim snagama možemo sve. Jedino što nam predstavlja problem, jeste jako loš put, koji vodi do nas. Pa nam je vrlo teško kad deca treba da idu u školu, ili kad po mleko dolazi mlekadžija. Sve ostalo, što možemo mi da završimo ćemo lako - kaže glava porodice Slobodan.

(Telegraf.rs/RINA)