Komisija koja je "proterala" Desanku: Nije bilo mesta ni za Pekića, pa je nepravda ispravljena

 
 ≫ 
  • 19

Dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije već su se obrađivala u korpusu međuratne poezije, navodi koordinatorka komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić

Desanka Maksimović Desanka Maksimović / Foto: Wikimedia/B.Milakara

U javnosti se digla velika bura nakon vesti da je iz programa za treći razred gimnazije isključen izbor iz poezije čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović, a iz četvrtog njena najpoznatija zbirka "Tražim pomilovanje".

Na to je reagovala Zadužbina „Desanka Maksimović“ koja je uputila pisma Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a stavove Zadužnine podržali su brojni književnici, među kojima su Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo… Studenti četvrte godine Filozofskog fakulteta iz Novog Sada pokrenuli su peticiju da njena dela budu vraćena u školski program.

Oglasila se i koordinatorka komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić koja je za Danas rekla "da program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu".

Njena dela su prisutna u svakom razredu osnovne škole

– Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović prisutno je, s razlogom, u svakom razredu osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela (na društveno-jezičkom smeru, koji ima najveći fond časova, taj broj je 100), kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program „upriličimo“ zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu – ukazuje Milijić Subić.

Desanka Maksimović Foto: Wikimedia/B.Milakara

Nije bilo mesta za Ivana V. Lalića, Stevana Raičkovića, Borislava Pekića

Ona napominje i da u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića „Zapisi o crnom Vladimiru“. Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta „nepravda“ ispravljena je predlogom novog programa, kaže naša sagovornica.

– S obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti (Šekspirov „Hamlet“, Geteov „Faust“, Dostojevski, Kami, Beket, Bulgakov, Andrić, Selimović, Ćosić, Pavić, Kiš), bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „“Desanka Maksimović“ predložili smo da se zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“ u kontekstu – kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela (i ne samo književna dela) iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove. Naravno, uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i ići „linijom manjeg otpora“, to ne bi izazvalo nikakva komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način – rekla je za Danas Milijić Subić.

Njena dela nikada nisu bila u obaveznom programu

Ona napominje i da dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije već su se obrađivala u korpusu međuratne poezije sa ostalim pesnicima koji su o tome pisali. Pošto se veliki broj njenih pesama te tematike već obrađuje u osnovnoj školi, Komisija je smatrala da nema razloga da se ponavljaju u trećem razredu gimnazije.

Članovi komisije

Milijić Subić naglašava da su u komisiji koja je radila predlog programa bili, između ostalog, predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta, kao i da je se o njemu izjasnio Nacionalni prosvetni savet.

Spisak dela koja se obrađuju u osnovnoj školi:

Prvi razred – Prvak; Hvalisavi zečevi/U gostima/Livadsko zvonce

Drugi razred - školska lektira: Bajka o labudu. Domaća lektira: Ako je verovati mojoj baki, Prsten na morskom dnu, Bajka o trešnji, Slikarka zima, Kako su pužu ukrali kuću, Tri patuljka, Čika-Mraz, Božić-batini crteži, Trave govore bakinim glasom, Oraščići-palčići, Kći vilinog konjica (tri bajke po izboru učenika)

Treći razred - “Vožnja”

Četvrti razred - “Srebrne plesačice”

Peti razred - “Gračanica”

Šesti razred - “Krvava bajka”

Sedmi razred - “Prolećna pesma“/ “Opomena”

Video: Ko je, zapravo, Nađa Đoković, koja je naciju oduševila obradama u karantinu

(Telegraf.rs)

Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Đorđe

    7. jun 2020 | 12:57

    Treba smisliti izgovor. Logičan sled je novi udžbenik koji će koštati 800-1000 dinara, a štampaće ga izdavač, moguće i verovatno, iz neke od okolnih zemalja.

  • Deja

    7. jun 2020 | 13:40

    Svima datI O T K A Z....

  • Ma

    7. jun 2020 | 12:57

    Cini mi se da nam komisiju sacinjavaju ljudi iz sudsjedstva

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA