Svaki Srbin godišnje napravi 330 kilograma smeća: Kakav onda vazduh dišemo i kakvu vodu pijemo?

U Srbiji, kao i celom svetu, danas se obeležava Međunarodni dan zaštite životne sredine, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u razgovoru za Telegraf.rs kaže da je najveći problem u našoj zemlji što ne postoji dovoljno svesti među građanima o njenom očuvanju. Navodi da svaki stanovnik Srbije godišnje stvori oko 330 kilograma otpada, ali i da je korona virus, koji je i dalje prisutan u našoj zemlji, doprineo većoj količini medicinskog otpada, pa se po bolničkom krevetu stvarao 1,5 kilograma ovog otpada. Objašnjava da maske i rukavice, takođe, spadaju u opasan medicinski otpad, i otkriva koji su gradovi u 2019. godini bili rekorderi po zagađenosti vazduha.

- Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu svake godine inicira i organizuje događaje na Svetski dan zaštite životne sredine, koji podstiču svest i svetsku akciju u svrhu očuvanja životne sredine. Proslavlja se 5. juna u preko 100 zemalja. Tema Svetskog dana zaštite životne sredine 2020. je „Vreme za prirodu“ sa fokusom na njenu ulogu u pružanju osnovne infrastrukture koja podržava život na Zemlji i ljudski razvoj. Iako je ova oblast u Srbiji zakonima definisana još pre 15 godina, čini mi se da je najveći problem nedovoljno postojanje svesti javnosti o očuvanju životne sredine. Dovoljno je reći, da i dalje često možemo da vidimo ružne prizore bačenog otpada na nepredviđenim lokacijama - kaže Radović.

Na konstataciju da je Telegraf.rs baš pre par dana pustio sliku iz Starog Slankamena, na kojoj je veća količina smeća baš na mestu gde stoji tabla na kojoj piše da je zabranjeno bacanje smeća, kaže:

- To je upravo ovo o čemu sam malopre govorio. Briga o životnoj sredini treba da pođe od pojedinca, problemi se dešavaju na lokalnom nivou, a država izrađuje mehanizme za uspostavljanje zdravog životnog okruženja. Prosečan stanovnik u Srbiji godišnje stvara oko 330 kilograma otpada.

Prema njegovim rečima u jeku pandemije korona virusa, generisalo se oko 1,5 kilogram medicinskog otpada po bolničkom krevetu na dnevnom nivou.

- Reč je o vrsti opasnog otpada, i on se uništava tretmanima na visokoj temperaturi u posebnim mašinama, nakon čega je bezopasan i može se bezbedno odložiti na deponiju. U Srbiji trenutno postoji 90 takvih uređaja od čega je više od 20 u Beogradu. Srbija tokom korona virusa odlaže medicinski otpad onako kako se to radi u svakoj evropskoj razvijenoj zemlji, a tačne podatke o upravljanju otpadom nastalim u КOVID bolnicama imaćemo 2021. godine, kada se bude izveštavalo za aktivnosti u 2020. godini - priča Radović i dodaje i da korišćene rukavice i maske, spadaju u opasan medicinski otpad:

- Bez obzira na COVID 19, one spadaju u opasan medicinski otpad. Svrstavaju se u kategoriju otpada iz zdravstvene zaštite, čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije.

U jednom delu zime, koja je iza nas, građani nisu mogli da izađu iz kuće ili su disali na škrge zbog smoga i zagađenosti vazduha. Naš sagovornik precizira da smo protekle zime imali dve takve epizode, koje su trajale po nekoliko dana.

- Povećano zagađenje vazduha u Srbiji tokom proteklog zimskog perioda obeležile su dve epizode koje su trajale po nekoliko dana, i manifestovale su se porastom dnevnih koncentracija suspendovanih čestica PM10 na svim mernim mestima na kojima se ova zagađujuća materija merila. Agencija sprovodi državni monitoring kvaliteta vazduha, trenutno na 36 stanica širom Srbije, gde se prate standardne zagađujuće materije: sumpor-dioksid, azot-dioskid, prizemni ozon, ugljen-monoksid i suspendovane čestice. Svi podaci iz ovog monitringa su dostupni na sajtu Agencije i aplikaciji za mobilne uređaje u realnom vremenu, i predstavljaju jedini pouzdani izvor informacija o stanju kvaliteta vazduha u našoj zemlji - navodi on.

Šta se desilo, pa smo imali visoku zagađenost vazduha? 

- Pored prisutnih emisija iz saobraćaja i individualnih ložišta, izrazito nepovoljni meteorološki uslovi doveli su do toga da se ove zagađujuće materije dugo zadrže u prizemnom sloju atmosfere. Hladne zime sa prisustvom temperaturnih inverzija i slabim vetrom što se javlja u anticiklonu, glavni su uzrok prekomernom zagađenju vazduha. U ostalim evropskim zemljama, ali ne samo u njima, karakteristični zimski meteorološki uslovi, koji izrazito nepovoljno utiču na nivo zagađujućih materija u atmosferi, smatraju se dominantnim uzrokom prekorečenja dnevnih limita u južnom delu Poljske, Nemačke i na severu Italije. Istina je, i da zvanična metodologija upoređivanja kvaliteta vazduha u pojedinim zemljama kao celinama, ne postoji - objašnjava Radović.

Valjevo je i prošle godine, kao i 2018, poneo neslavnu titulu najzagađenijeg grada u našoj zemlji. 

- U njemu je zabeleženo čak 145 prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10, uz napomenu da je ovaj polutant najodgovorniji za loš kvalitet vazduha. U ostalim gradovima broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti PM10 u 2019. godini je sledeći: Niš 86, Кosjerić 76, Smederevo 70, Beograd 63, Novi Sad 58, Beočin 51, Popovac 37, Bor 34 i Obrenovac 25 dana - navodi naš sagovornik.

Podseća da na koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu najviše utiču industrija, saobraćaj i pre svega individualna ložišta i manje toplane:

- Osim emisija zagađujućih materija, na periode povećanih, često maksimalnih koncentracija utiču nepovoljni meteo uslovi, odnosno pojave stabilne stratifikacije atmosfere koje dovode do višednevnog kumulativnog nagomilavanja emitovanih zagađujućih materija. Smanjenje aerozagađenja, odnosno poboljšanje kvaliteta vazduha se može efikasno regulisati delovanjem na uzroke emisija odnosno korišćenjem čistih tehnologija u industriji, postepenom zamenom postojećeg voznog parka savremenijim motorima sa smanjenim emisijama i drastičnim smanjenjem korišćenja fosilnih goriva za grejanje uz povećanje energetske efikasnosti objekata.

Na pitanje za koliko bi vazduh bio bolji kada bi stali svi automobili, odgovara:

- Prema analizama emisija zagađujućih materija koje se dostavljaju u Agenciju može se reći da je na nivou Srbije udeo putničkog saobraćaja u lošem kvalitetu vazduha oko 6 odsto, ali u većim gradovima u pojedinim periodima dostiže znatno više, dok individualna ložišta ostaju dominantan uzrok aerozagađenja.

Kvalitet vode na zadovoljavajućem nivou, sa trendom poboljšanja

Iako nije prisutna svest građana o očuvanju životne sredine, čini se da površinske vode tome prkose. Njihov kvalitet je na zadovoljavajućem nivou, a najlošije stanje je u Vojvodini.

- Кvalitet površinskih voda poslednjih godina beleži se rastući trend, odnosno poboljšava se kvalitet vode. Analizom preko 25.000 uzorka, sa 250 mernih mesta uzorkovanih u proseku jednom mesečno u periodu 1998-2018. godine, utvrđeno je najlošije stanje na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, dok je najbolji kvalitet vode na brdsko-planinskim područjima - navodi Radović.

Sezona je polena, sve na aplikaciji "Alergeni polen"

- Trenutno su aktuelni poleni drveća, kao što su poleni borova, koji su u povišenim koncentracijama ali se posle ovih kiša očekuje znatno smanjenje. Кrenula je da cveta lipa, ali u malim koncentracijama, kao i poleni trava, koji imaju veliki alergeni potencijal kao sama zrna, ali i ona su trenutno u graničnim vrednostima. Кrenuli su i korovi kao što su koprive, kiselice, bokvica i konoplje koje su u malim koncentracijama - navodi Radović i dodaje da se danas zna za više od 20 biljnih vrsta da proizvode polenske čestice koje izazivaju alergijske reakcije:

-  Procenjuje se da od polenskih alergija pati više od jedne petine ljudske populacije. Građani koji strepe od sezone polenskih alergija, sada se mogu pripremiti i zaštititi od tegoba zahvaljujući svojim mobilnim telefonima, potpuno besplatno. Podaci o emitovanju polena, koji se prikupljaju na 26 lokacija u Srbiji, sada su uobličeni u praktičnu i preglednu aplikaciju za mobilne telefone "Alergeni polen". Ona prikazuje koncentracije polena na svakoj od lokacija i pruža predviđanje trenda za narednu nedelju. Aplikacija prati 3 grupe izvora polena - drveće, trave i korov, i daje informacije o alergenskom potencijalu i koncentraciji polena.

Кalendarski nam se bliži leto, a mi ni proleće nismo lepo osetili, jer smo izgubili godišnja doba za šta stručnjaci krive klimatske promene. Radović kaže da upravo one predstavljaju najveći izazov za savremenu civilizaciju, i da je borba protivnjih danas jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice.

Ističe da će očekivane  promene klime dovesti do niza negativnih posledica po društvo i njegov razvoj.

- Među najnegativnijim direktnim posledicama svakako je porast temperatura, čije promene utiču na zdravlje i život ljudi, ali i na poljoprivrednu, proizvodnju energije i pojave šumskih požara. S druge strane ekstremne padavine, koje za posledicu imaju pojavu poplava i klizišta, direktno ugrožavaju ljudske živote i imovinu, kao i sigurnost snabdevanja i dostupnost hrane, vode, energije. S tim u vezi neophodno je računati na promenu klime pri planiranju razvoja i infrastrukture u Srbiji, imajući u vidu da su ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim uslovima u našoj zemlji, od 2000. do 2015., veće od pet milijardi evra, a da je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka jesu poplave koje su samo u 2014. prouzrokovale ogromne štete.

Kazne za buku od pola do milion dinara 

Na život u Srbiji utiče i buka, a za nepoštovanje dozvoljenih decibela, propisane su i kazne. Dozvoljeni nivo buke u zaštitnoj sredini razlikuje se od zone, ali i od toga koje je doba dana. 

- Nivoi buke se razlikuju od zone u kojoj se posmatra uznemiravanje bukom. Najniži nivo ima zona koja obuhvata područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone, parkove, velike parkove i tu su nivoi za dan 50 dB (decibela) a za noć 40 dB, kao i u zoni turističkih područja i školskih zona. Čisto stambena imaju nivo za dan 55 dB a za veče 45 decibela, poslovno stambena i  dečja igrališta za dan 60 dB dok je noću 50 decibela. Dozvoljeni nivo buke u gradskom centru,  zanatskoj, trgovačkoj i zona duž autoputa po danu je 65 decibela, a noću 55.  Za nepoštovanje propisa predviđene su kazne. Njih određuje inspekcija za zaštitu životne sredine, i one u rasponu od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, preduzeće ili pravno lice - navodi Radović i dodaje da se u poslednjih par godina počelo se sa izradom strateških karata buke, i da su JP Putevi Srbije uradili Strateške karte buke i akcione planove.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)