U srpskim selima i dalje postoji "sveto drvo": Veruje se da "zapis" štiti od nevremena i nesreće
Tradiciju obožavanja drveća na naše prostore doneli su još stari Sloveni, preci su je poštovali, a u skoro svakom srpskom selu nekada je postojalo drvo koje se nazivalo svetilištem i bilo je centralno mesto na kom su se ljudi okupljali. Ovo sećanje na prošla vremena i dalje se čuva u srcu Šumadije, u selu Ramaća.
- Za vreme vladivine Turaka Srbi nisu smeli da se mole u crkvama i zato su to činili ispred drveća. To je bilo sveto drvo u kojem je bio upisan krst, pa se zvalo još i "zapis". Urezani krst je stajao na zapadnoj strani, tako da onaj ko stoji ispred njega može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Nekada su se tu održavala i suđenja, jer se smatralo da čovek ne sme da laže pored svetog drveta - rekla je za RINU Ivana Ćirjaković, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.
Ova stara tradicija se sačuvala do danas, jer se u selima i dalje u drveće jednom godišnje urezuje krst i zaliva vinom. Uloga ovog drveta posebno je istaknuta u vreme obeležavnja seoske slave. Na tom mestu čita se molitva i kreću litije, a nakon toga organizovala se gozba. Za "zapis" se uvek biralo rodno drvo, pa su kroz Srbiju to često šljive, kruške, ali i drvo hrasta.
- Smatra se da ovo drvo štiti selo, ljude i stoku od vremenskh nepogoda i bilo kakve nesreće. Ono se čuva sa posebnom pažnjom i smatra se grehom uništiti ga ili poseći. Vrlo često se može čuti da onog ko to učini čeka božija kazna. Do Drugog svetskog rata ova tradicija je bila veoma zastupljena, u toku komunizma je prekinuta, a ponovo se u naša sela vratila devedesetih godina - izjavila je Ivana.
Ispred drveta najčešće se nalaze takozvani trpezari napravljeni od kamena i drveta, gde su seljani ostavljali darove. Кoliko je poštovano sveto drvo govori i podatak da se u Istočnoj Srbiji ne dira čak ni otpala kora, a ukoliko se sruši ne pomera se.
Video: Ko je štitio Srbiju od grada i nepogoda pre protivgradnih raketa?
(Telegraf.rs/RINA)
Video: Vučić dočekao predsednika Kazahstana Tokajeva ispred Palate Srbija
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Perun
PERUNOV HRAST ZAPIS Na moju iskrenu radost sećanje na daleku sjajnu prošlost Srba niko nije a i neće uspeti da uništi. Hrast je bio neodvojivo vezan za Peruna. Bitka za Hrast ukazuje na to koliko je čvrsto ukorenjen Perunov kult kod Srba. O posvećenosti Perunu ukazuje i činjenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime (Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj cvet perunika itd.). Uprkos pokušajima da se Perun potpuno uništi, njegovo ime je ostalo. Štaviše, Perun je jedan od najpoznatijih i najviše pominjanih slovenskih bogova. Sloveni su se Perunu molili u gajevima, ispod hrastova. Nakon dolaska hrišćanstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija. U narodnoj tradiciji Perun je ostao, kao i priče o njemu, s tim što su mnoge primile oblik priča o svetom Iliji, dok su druge takođe morale da promene ime glavnog junaka. Crkva je satanizovala Peruna, verovatno zbog njegovog jakog kulta i velikog uticaja na živote ljudi.
Podelite komentar
Stop nwo
Isus je reko da će nas mnogi prevariti i predstaviti se kao lažni proroci i spasitelji. Ipak Biblija je najjača knjiga a pravoslavlje religija uprkos tome što ljudi sebi grade idole pa i vraćajući se staroj veri koja je bila naravno od nečastivog nametnuta zato su je hrišćani suzbijali. Opet je se pojavila staroslovenska vera u Bogove...no ne treba to graditi navuće samo više đavola na narod što im i jeste cilj da bi uspostavili NWO
Podelite komentar