Dragan proslavio 85. rođendan, ljudi gledaju i plaču: Prošetao do rodne kuće s harmonikom kroz selo

Jedan deka iz sela Maskare kod Varvarina proslavio je svoj 85. rođendan uz muziku uživo, ali u najužem krugu. On i njegov komšija harmonikaš, čije kapije deli 80-ak metara daljine, prošetali su se od jedne do druge kuće gustrirajući uz zvuke pesme "Vidiš li onu reku zelenu".

To je bila želja dragog starca, Dragoslava Milenkovića, koga svi, sam kaže, zovu Draganom. Tako se i na početku snimka čuje komšija, harmonikaš, dekin unuk odmila, kako najavljuje pesmu po Draganovoj želji. Priznaje i da je nije znao, te da je naučio da je svira specijalno za priliku od 15. maja.

Kratka šetnja do rodne kuće deda Dragana, slavljenika velikog 85. rođendana, zaustavila se pred sobom u kojoj se rodio. U tom istom dvorištu izgradio je novu kuću. Istina, i ta nova je iz '70. godina, nije ni završena, kaže za Telegraf.rs, ali u njoj živi. To imanje njegova je dedovina.

- Darko je mnogo dobar čovek. Ja ga zovem 'moj unuk', a on mene zove 'dedo'. O, kako se ne družimo, pa ja nemam drugoga do njih tu. Volim ih, lepo popričamo, to mi mnogo znači - kaže dodajući da su "deca tamo, a on ovde".

Na rođendan se veselio tako da se gledalac rođendanskog snimka rasplače od miline. Izgleda da je i njemu bilo do suza.

- Imam neke stihove, kako mi je bilo, to ćete da čujete:

Vetar mi oči vadi, hladnoća trese mi telo.

Ja vidim da ludim, da samo gledam belo.

O, samoćo! O, samoćo!

Kuda bih sada kreno, kuda bih sada pošo,

Gde bih se sada deno?

Šumore zraci sunca, vetar grane njiše,

teški su otkucaji srca, a starost jedva diše - čita ih u dahu.

Kaže da je bio tužan i razočaran zašto je bio sam.

- Hteo sam da kažem ovoj sobi gde sam se rodio: 'Zbogom zanavek!' Tri meseca nisam izašao iz avlije - kaže dodajući da je njegova samoizolacija trajala duže nego što nalaže epidemijska situacija, te da ima problem sa alergijom kad cveće i drveće počnu da cvetaju: - Hoću da kažem zbogom sobi, sa Darkom da se proveselim malo. Veselio sam se ja, ali ne od srca.

Dvorište puno voća i piroške iz Varvarina

Pohvali se kako ima puno voća u dvorištu.

- Jeste li videli? - vešto menja uloge u razgovoru s novinarom.

Vraća se na rođendan. Kaže i da je pićem počastio drage komšije. Seća se koliko mu je njihova pomoć značila.

- Otišao sam da kupim piće da častim moje komšije drage što su mi svaki dan donosili hranu. Na kapiji mi ostave kesu - seća se sa ljubavlju njihove pažnje.

Ovih dana pomisli na piroške sa sirom iz Varvarina, ali iako je vanredno stanje ukinuto, ne odlazi po njih:

- Kažu da ne idu autobusi, ne znam - čuje se sleganje ramenima u glasu.

Nekad je živeo u velikom gradu, ali mu to duši nije prijalo.

- Živeo sam u Beogradu isto, ali kad sam se penzionisao, rekao sam: 'Idem ja tamo odakle sam se rodio'. I sad mi neka tuga. Otkako sam sâm, to mi teško pada - kaže odlučno dodajući da se u Beograd ne vraća: - Teške sam trenutke provodio tamo i rekao sam: 'Nikad više moja noga neće u Beograd'. Nedostajao mi je zavičaj, moje selo.

Vidiš li onu reku zelenu

Pesma koju je odabrao za proslavu svog rođendana malo je manje tužna od one koju je sam napisao. Srećom, ne čuje se dok je peva, samo se vidi osmeh na licu.

Vidiš li onu plavu planinu

i pod njom jednu varoš malenu?

Moja je prva ljubav i sada tu,

ja još mislim na nju.

Vidiš li onu reku zelenu,

tamo gde divlje ruže cvetaju?

Moja je jedna suza pala tu,

žaleci ljubav nevraćenu.

Vidiš li onu kuću malenu,

gde beli bagremi jos mirišu.

Moja je prva ljubav i sada tu,

ja još pamtim nju.

Vidiš li onu staru jabuku

i pod njom jednu klupu malenu?

Moja je majka nekad sedela tu,

ja još pamtim nju.

Ispod snimka slavljeničke šetnje, nižu se pohvalni komentari za razdragani dvojac. Gledaoci ponavljaju koliko su emotivno doživeli skromnu proslavu velikog jubileja.

- Ja plačem zbog dve stvari. Pod jedan: dirljivo, pod dva: meni je pradeda umro. Ove godine bi napunio 85, a i ja sviram harmoniku i ja bih ga ispratio - samo je jedan u nizu sličnih.

- Ja zaplakao, a vi?! Od sreće i dragosti naravno.

- Koliko je samo emocija stalo u ovih 6 minuta! Ko ne bi poželeo posetu rodnoj kući i dvorištu, na 85. rođendan, uz pratnju harmonike... Srećan rođendan! Živeo deda, živeo, Dare!

(B. Petrović - b.petrovic@telegraf.rs)