Danas se MEDICINSKA SESTRA piše ovako: One su iznele golgotu na plećima

Danas se MEDICINSKA SESTRA piše, upravo ovako, velikim slovima. One su te, kojima su tokom epidemije korona virusa u Srbiji, pacijenti zamenili članove porodica. One su te koje su 24 sata više brinule o obolelima od kovida 19, nego o svojima. Njima su nameštale krevete, umesto svojoj deci. Medicinske sestre su te, koje danima nisu mogle da zagrle svoje najbliže... Nisu znale ni šta je Vaskrs, ni šta je Prvi maj, nijedna nije tražila slobodan dan za praznik. Nasuprot tome, čim bi im istekla izolacija, vraćale su se da pomognu kolegenicama u borbi protiv nevidljivog neprijatelja.

Njima se danas klanjamo, a trebalo bi svaki dan.

Danas je, naime, Međunarodni dan sestara, koji se obeležava u svetu od 1965. godine a kod nas 21 godinu unazad, i to na dan kada je rođena Florens Najtingel. Dok se lekari kunu u Hipokrata, medicinske sestre se kunu u nju, koja im je kao začetnica profesije, postavila veliki zadatak i cilj. Da budu, što i jesu, okosnica zdravstvenih sistema.

(Ne)vidljiv značaj

U Srbiji jesu. Njihov značaj, i te kako je vidljiv u toku epidemije korona virusa, ali iskreni da budemo, on je postojao i pre kovida 19, samo što je to retko ko isticao u prvi plan. Bar u Srbiji, u kojoj i ovaj dan, one dočekuju bez rešenog statusa.

Dijana Otašević, predsednica Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Srbije, viša medicinska sestra, u razgovoru za Telegraf.rs izrazila je nadu da će sve ovo biti prepoznato u skorijoj budućnosti. Napominje da su sestre te koje su iznele golgotu na plećima u toku epidemije korona virusa.

- Danas je Međunarodni dan sestara, koji se u našoj zemlji obeležava unazad 21 godinu. Preporučena tema ICN za 2020. god je “Medicinske sestre: glas koji vodi svet ka zdravlju”. SZO je 2020. proglasila za godinu medicinskih sestara i babica na globalnom nivou, sa ciljem podrške i  isticanja značaja i doprinosa medicinskih sestara i babica  u svim zdravstvenim sistemima. U prilog tome je i obraćanje generalnog direktora SZO Tedros Adhanom Ghebreiesus-a povodom Godine sestrinstva 2020. u kojem on ističe da su “medicinske sestre i babice okosnica svakog zdravstvenog sistema, te 2020. god pozivamo sve zemlje da ulažu u medicinske sestre i babice, kao deo svoje posvećenosti zdravlju svih“. Medicinske sestre ulažu sva svoja znanja i veštine u prevenciji i zbrinjavanju obolelih, nesebično izvršavajući  profesionalne zadatke, pružajući  pomoć pojedincima, porodicama i društvu u celini - počinje razgovor za Telegraf.rs Dijana Otašević.

Prema zvaničnim podacima Komore medisicinskih sestara, u Srbiji ima nešto više od 85.670 sestara, a po podacima Svetske zdravstvene organizacije, one ostvaruju više od 69 odsto zdravstvenih usluga. 

Retko koju od njih, korona virus nije isključio iz porodičnog okruženja.

- Po informacijama sa terena, sestre koje su bile u Jedinicama intenzivne nege, direktno na nezi i zbrinjavanju pacijenata na respiratoru, ređe su odlazile kući, štiteći na taj način članove svojih porodica od mogućenosti prenošenja virusa. Ti momenti, kada vi ne možete da zagrlite svoje dete, i druge članove svoje porodice je, svakako, težak za svakog čoveka, pa i  za medicinske sestre. Znatan broj je takvih.

- Tokom epidemije kovida 19, svima nama život se promenio. I zdravstvenim radnicima i ostalim ljudima. Sve je to na neki način izmenilo naše živote. Ali ta požrtvovanost sestara, stručnost, znanje i želja da se pomogne pacijentima, je još jedan njihov doprinos. To treba da se ceni, ne samo odgovarajućom novčanom nadoknadom, već i statusom i profesionalnim identitetom u sistemu - kaže ona.

Patnja za porodicom 

Koliko su patile za decom, koliko ih je grizla savest što nisu sa njima, to samo one znaju.

-  Sigurno je da je svaka majka osetila grižu savesti i otpatila na svoj način. Kako je medicinska sestra to doživela, ona to najbolje zna. A, nijedna nije želela da kaže: "E, znate, ja neću da dođem na posao". Mi smo pre svega odani svojoj profesiji. Ovo je bila vanredna situacija, gde smo morali da se pokažemo kao pravi profesionalci, i zaista jesmo. Niko nije tražio odsustvovanje zbog proslave praznika, a imali smo i Vaskrs, i Prvi maj. Naprotiv, naše sestre obaveštavale su poslodavce kada im izlazi izolacija da bi se uključile i proces rada, upravo da bi se olakšalo kolegenicima koje rade. Izvinite, to je za poštovanje - ističe Dijana Otašević.

Naša sagovornica je bila mala kada je bila epidemija malih boginja. Seća se tog vremena, ali sa profesionalnog aspekta ne može, svakako, da uporedi tu i ovu epidemiju. Zna, međutim, da će joj ova biti upamćena, upravo, po doprinosu koju su njene kolegenice dale:

- Kao profesionalac ću je pamtiti po sestrama i doprinosu koje su dale rizikujući svoje zdravlje. Nikada ne možete sto odsto da se zaštitite. Svaka od nas je odlazila na svoje radno mesto, imali smo odgovarajuću opremu, ali uvek je postojao rizik, kako za medicinske sestre tako i za ostale zdravstvene radnike koji su učestvovali u zbrinjavanju pacijenata.

Ipak, sestre su te koje su uvek na udaru pacijenata. Neretko trpe i uvrede. Naša sagovornica kaže da to ne zaslužuje nijedan zdravstveni radnik, a ponajmanje one.

- One brinu za pacijenta 24 sata, od doma zdravlja na primarnom nivou, do bolnica sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Hajde, samo da zamislimo šta bi se desilo da nema medicinskih sestara? Kako bi izgledao rad u zdravstvenom sistemu bez njih? Da li bi te poslove radio neko ko je priučen sa 3 meseca kursa? E, to mora da se prepozna u našem sistemu. Sestra je ta koja pruža brojne intervencije, usluge, i zbrinjava potrebe pacijenata. Ona je za to obrazovana i kompetentna. Ona je tu, ne samo da mu da terapiju, i da sprovede dijagnostičke procedure, već i da ga ohrabri, podrži, da mu ulije nadu i da bude tu za njega. To je ono što ovu profesiju izdvaja - podseća Otašević.

Lekari su kunu u Hipokrata, a sestre u Florens Najtingel

-  Florens je medicinska sestra rođena 1820. godine. Ona je začetnica modernog sestrinstva u svetu. Ona je ta koja je prepoznala da medicinske sestre moraju biti školovane, obrazovane i da njihovo obrazovanje direktno utiče na kvalitetet zdravstvene nege. U našoj zemlji, u redovnim uslovima, nažalost profesionalni rad medicinskih sestara je nevidljiv, neprepoznat, nemerljiv, on se podrazumeva, kao i profesija kojom se bave. Ako do sada nije potpuno jasan i priznat značaj profesije sestrinstva, u ovoj situaciji – pandemije Covid -19, potrebno je odati priznanje i dodatno osnažiti profesiju medicinske sestre u zemlji Srbiji

Na pitanje da li korona učinila da se njihov značaj, konačno prepozna, kaže:

- Sestre ostvaruju preko 69 odsto svih zdravstvenih usluga. To je podatak iz SZO. S početka epidemije,  stalno je isticana profesija medicinske sestre, i njihov doprinos i značaj u radu sa pacijentima. Ali se plašim, kako epidemija jenjava, da se značaj sestara, malo zaboravlja. Medicinske sestre u svim situacijama, i u vanrednim, i u epidemijama, i u redovnim, obavljaju svoje profesionalne dužnosti.

- Pitate da li sestre imaju odgovarajuću platu? Nije samo plata u pitanju. Udruženje medicinskih sestara-tehničara i babica Srbije se dugo godina zalaže za bolje uslove rada sestara, za profesionalni status, da profesija dobije svoj zakon. E, to je ono što će zadržati medicinske sestre u našoj zemlji. Naše stanovništvo ima pravo da ga neguju najbolje obrazovane medicinske sestre -  ističe Dijana Otašević.

Zakon o sestrinstvu na čekanju godinama 

Prema njenim rečima, o Zakonu o sestrinstvu i babičkoj delatnosti se priča dugo godina unazad. Ali...

-  Nije na vidiku. Ono što očekujemo u ovoj godini, godini sestrinstva, jeste da profesija bude vidljiva, da se ukaže na njen značaj, da se ostvari profesionalni identitet sestrinske priofesije. A, to znači zakonska regulativa. Potrebno je, takođe, da sestrinska profesija bude zastupljena i u Ministarstvu zdravlja, i u lokalnoj samoupravi, i da to bude  medicinska sestra koja će zastupati interese profesije.. Danas  kod nas ne postoji, iako smo pre nekoliko godina imali savetnicu ministra zdravlja za sestrinstvo. Dokument bi regulisao profesiju – obrazovanje, kompetencija, kvalitet u zdravstvenoj nezi, istraživanja u sestrinstvu I druga pitanja od interesa za profesiju sestara I babica.

- Mi imamo znatan broj obrazovanih sestara, sa strukovnim i akademskim obrazovanjem,  ali to obrazovanje nije prepoznato u zdravstvenoj ustanovi. U katalogu radnih mesta, prepoznat je samo obrazovni nivo viša medicinska sestra, i tu je tačka. Ne postoji ni sestra sa fakultetom, diplomirana medicinska sestra, niti sestra specijalista, a mi imamo u našoj državi i sestre doktore nauka, master, sestre specijaliste, koje su same ulagale u svoje obrazovanje. Taj Zakon bi regulisao profesiju, i obrazovanje i kompetenciju i delokrug rada, i kvalitet u zdravstvenoj nezi... On je  upućivan ranijih godina. U svakom slučaju, mi sada očekujemo da ćemo ući u razgovore sa našim ministarstvom - rekla je Otašević.

Maske umesto aplauza

Za kraj, ona je apelovala na sve vlade u svetu da ulažu više u medicinske sestre i babice, jer su one okosnica zdravstvenog sistema. Zamolila je i građane da se pridržavaju propisanih mera, jer je korona i dalje prisutna.

- Epidemija jenjava, jenjava i broj obolelih, ali hajde da se i nadalje ponašamo odgovorno. Konkretno mislim na mlade i na građane starije od 65 godina, da ne ulaze u prevoz bez maske i rukavica. Treba da se ponašamo kao da smo svi zarazni i prenosioci virusa. Nemojte da pokvarimo sve ovo što smo postigli. Malo je apsurdno da nam svaku noć aplaudiraju u 20 sati, a ja u prevozu zatičem mlade, i znatan broj ljudi bez maski. To nije korektno prema nama - istakla je naša sagovornica.

Na današnji dan rođena je Florens Najtingel, britanska medicinska sestra koja je začetnica modernog sestrinstva kao priznate profesije.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)