Da li su granice najslabija karika u borbi protiv korone? Ovako će se kontrolisati "uvoz" virusa

Granice se stidljivo i lagano otvaraju, a one su ujedno i najslabije tačke kada je u pitanju prodor korona virusa u Srbiju. Jer, dok smo se sa našom epidemijom izborili, a virus oslabili, "uvozni" soj mogao bi ponovo da nam napravi novi problem.

Upravo zato doktor Kon savetovao je da ove godine letujemo u Srbiji. Ali, granice u bliskoj budućnosti ne možemo da držimo hermetički zatvorenim. Izvesne su ozbiljnije procedure prilikom ulaska u zemlju, podozrenje koje će trajati bar godinu dana i celo leto "na iglama" u iščekivanju verovatnog povratka virusa na jesen.

Kako je za Telegraf rekao epidemiolog Zoran Radovanović, mnoge države će barem godinu dana imati sisteme restriktivne kontrole putnika i eventualno karantin i zahteve za smanjenjem prometa.

- Neće virus da nestane, pošto još nije prokužen, biće epidemijskih talasa i države će morati da se štite. Kad mi suzbijemo ovaj talas epidemije, opasnost će da preti spolja - upozorava dr Radovanović.

Drugi talas je, svakako, veoma moguć.

- Ako bismo naglo povukli mere, onda bi drugi talas mogao da bude i pre leta, ali najverovatnije će biti u poznu jesen. Biće ga, ali ne zna se kada - kazao je naš sagovornik.

Međutim, za razliku od nekih epidemiologa, Radovanović smatra da promene u genetskom materijalu virusa neće uticati na epidemiju, da je u pitanju jedan virus i jedna bolest, ali je problem što nije dovoljno prokužen, pa imamo osetljive grupe.

- Ne mutira virus, to je RNK virus. Spontano dolazi do grešaka, ali to su minimalne promene, to ne znači da postoje različiti virusi u cirkulaciji. To je jedan virus i te promene ne utiču na epidemiju, za razliku od gripa koji hoće da se promeni i da deluje kao nova klica - kazao je doktor ističući da se promene mogu videti u laboratorijskim ispitivanjima.

Kako će teći otvaranje - nepoznanica

O tome kako će se Srbija otvarati govorilo se i juče u emisiji "Oko" na RTS.

- Mi smo zatvorili Srbiju, jednostavno smo je zatvorili, nema odakle da dolaze novi virusi, osim ovih koje sada otkrivamo. Ako smo sve njih zatvorili, a zato smo napravili ovakav jedan kapacitet da što više ljudi testiramo, znači sve ih odmah zatvaramo. Pitanje je kako bi se oni (virusi) ponašali da su potpuno na slobodi - rekao je epidemiolog Predrag Kon.

To što smo uradili donelo nam je veliko olakšanje, mada epidemiolozi upozoravaju da do konačnog predaha moramo još bar dve do tri nedelje da se strpimo. U ovom trenutku jedan zaraženi u proseku zarazi 0,5 do 0,6 drugih ljudi, što ne bi bilo tako da virus nismo kontrolisali.

Kontrola unutra, međutim, lakša je od kontrole spolja...

- Otvaranje granica mora da dođe na kraju, zato što za to moramo da imamo laboratorije, mi ćemo morati ogroman broj ljudi koji dolaze da testiramo, da ne bismo imali taj sekundarni talas koji Kina doživljava - rekao je epidemiolog Branimir Nestorović gostujući u istoj emisiji.

Dakle, biće mnogo ispitivanja, prepitivanja, pasoši iz udaljenijih zemalja biće "sumnjivi", uzimaće se brisevi... Sve to moglo bi da znači komplikovanu proceduru na već prebukiranim graničnim prelazima.

- To je ozbiljan posao, ne možete vi nekoga da zaustavite na granci... Ili mora da dođe sa gotovim testom, moramo da se dogovorimo s kojim testom, a moramo da vidimo i šta će drugi da rade, jer su to međunarodni propisi, postoji međunarodni zdravstveni pravilnik. Mi kao zemlja imamo na to pravo. To je ona priča zašto sada treba ostati u Srbiji. Po celom svetu da ideš, tamo možeš da sretneš ljude iz svih krajeva sveta - kazao je dr Kon.

Imunolog Srđa Janković kaže da je pandemija bilo i pre, ali da ova sada jeste potpuno drugačija i izvesno je da će nakon nje svi biti na oprezu.

- Granice za sada ostaju zatvorene i kada se otvore granični režim će da se promeni. To znači moraćemo mnogo strože da kontrolišemo kretanje potencijalnih nosilaca zaraze. Zaraznih bolesti je bilo i ranije, mi smo imali jedan period velikog popuštanja u pogledu pandemijskih pretnji - kazao je Janković.

Koje granice su otvorene?

Prva otvaranja granice sa Mađarskom ne znače da neko iz Beograda može da putuje u Budimpeštu. U pitanju je veoma blago, neznatno i lokalno popuštanje.

Građani Mađarske i Srbije od juče mogu da prelaze granicu, ako rade u susednoj zemlji ili obrađuju zemlju sa druge strane granice. Uslov je i da ljudi koji prelaze granicu ne žive dalje od 50 kilometara od granice. Za njih rade tri prelaza: Horgoš, Kelebija i Bački Breg.

Kako je istakao srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpuno otvaranje granica još se ne planira, ali jeste tema razgovora.

- Evropska unija, bez obzira što pokušava da ima jednu zajedničku mapu puta za popuštanje mera, nema zvanično zajedničku politiku tim povodom. To će verovatno biti na osnovu različitih procena. Najavili su da će prvo otvoriti promet putnika unutar EU, a koliko će se zadržati ta ograničenja, videćemo - rekao prekjuče je šef srpske diplomatije.

Koliko je virus prokužen?

Veliko je i pitanje koliki je naš kolektivni imunitet. Jasno je da su najosetljivije grupe starijih sugrađana, ali i deca u velikoj meri bila pošteđena zaraze, pa su im u najtežem trenutku sačuvani životi.

Međutim, oni sada nemaju imunitet, zbog čega će neki eventualni budući epidemijski talas ponovo biti problem.

Što se tiče ostalih, većinskog dela populacije, koji su se koliko-toliko kretali, veoma je važno istraživanje koje nam tek sledi, a to je - koliko građana je preležalo bolest, uključujući i one bez simptoma.

Problem je što različite studije daju drugačije podatke, pa sada svi sa nestrpljenjem iščekuju da saznaju koji je to procenat u Srbiji.

- Ono što je razlog moj za optimizam, jeste studija koja je završena u Kaliforniji, sa početka aprila meseca, u Santa Klari, jednom mestu, gde su serološki testrani pacijenti. Broj onih koji imaju antitela, znači koji su preležali bolest je 50 do 85 puta veći nego broj onih koji su registrovani kao pozitivni. To znači da je virus neverovatno lako infektivan, ali da najveći broj, u stvari, su asimptomatski nosioci ili imaju veoma blagu situaciju - kazao je dr Nestorović za RTS i dodao da bi množenjem takvih brojeva u Srbiji bilo oko 850 000 ljudi koji su već prelezali bolest.

Međutim, dr Janković upozorava da je u nekim studijama dobijen mnogo veći procenat prokuženih i onih koji imaju antitela i imuni su, a da u nekim drugim stuijama taj broj nije toliko velik.

Da li se virus menja?

Za razliku od profesora Radovanovića, Janković smatra da se virus značajnije menja i da već postoje izdvojeni podtipovi.

- Podelio se na podtipove, nisu svi podtipovi biološki ni medicinski važni. Imamo naznake da ovi glavni podtipovi imaju nešto različitu virulenciju, da oni nisu potpuno identični u smislu ponašanja u ljudskom organizmu, odnosno sposobnosti da nam naude i podaci o tome pristižu... - govorio je i istakao da je kratko vreme proteklo od trenutka kada ovaj virus postoji u ljudskoj populaciji.

On je objasnio i kako dolazi do promene.

- RNK virusi mutiraju brže, mutacije se zadržavaju kod njih brže, jer nemaju mehanizme popravke koje imaju DNK virusi. Pored mutacije u igri su rekombinacije, za sada kod ovog virusa još nismo imali - kazao je Janković.

Rekombinacija znači da dva slična virusa razmene materijal.

(M. B.)