Pismo profesora iz Glogonja o izolaciji zbog korone probudilo je sve. Sada objašnjava onlajn nastavu

Pre više od mesec dana ceo Glogonj, mestašce kraj Pančeva, bio je u panici zbog pojave korona virusa. Profesor matematike Oliver Petković tada se zbog kontakta sa obolelim prijateljem našao u izolaciji i postao centralna tema ne samo u selu, već i u Pančevu, pa i u Srbiji. Svojim pismom osvestio je mnoge, a danas se vratio na posao, ponovo predaje đacima - naravno iz "izolacije", više ne one obavezne jer se srećom nije zarazio, već "karantina" kroz koji prolazimo svi.

Zelena tabla i bele brojke, to je jedino što ovu onlajn školu podseća na onu pravu. Nastava na mreži potpuno je drugačija, a sa sve svojim prednostima i manama trenutno je nužna. Ovo vatreno krštenje samo je uvod u novi svet obrazovanja koji će i u budućnosti svakako sve više biti deo školovanja.

- Koristimo timsku platformu koju je donirao Majkrosoft. Kada je čas priključe se i đaci i ja, imam grafičku tablu i predajem lekcije kao i u školi. Nema imena učenika, nego ih vidim po broju, onako kako su upisani u dnevniku. Ja imam uključenu kameru, ali đaci nemaju mogućnost da uključe svoje. Oni se javljaju glasovnim putem i tako razgovaramo - priča profesor.

Deluje jednostavno, ali, kako to izgleda iz ugla jednog profesora, koji svakog učenika zna "u oko", koji ima istančan osećaj za svaki njihov pokret, boju glasa, koji ume rečju da ih smiri kad opadne koncentracija i promeni tempo predavanja? Neobično, svakako.

- Čas je živa stvar, ne znate gde će čas na kraju da vas odvede. Učenici su manje uključeni u samu nastavu putem online predavanja. Na času se međusobno gledamo i mogu da primetim da li je neko razumeo gradivo. Neko, na primer, gleda u objašnjenje i vidim da nije razumeo, a ustručava se da pita, pa ja to objašnjenje ponovim. Predavanje nije samo govor, tu je i mimika, pokreti tela - priča profesor Petković.

Ali, prednosti su takođe velike - pre svega od profesora se zahtevaju neke nove veštine i angažman. Dobar onlajn profesor mora sve do tančina da pripremi, a onda i da, posle časa, bude spreman da se konsultuje sa učenicima i prati rešavanje zadataka. Umesto da ih "pohvata" okom u razredu, sada mora da ih prati mišem... I, na kraju, sve što dobiju, učenici mogu da pogledaju ponovo kad god požele. Dakle, nema "sunđera" koji zauvek briše ono napisano na tabli dok tridesetak đaka hvata beleške.

- Onlajn nastava zahteva detaljniju pripremu nastavnika, jer ja se pripremim i postavljam gotov materijal. Taj materijal im ostavim i može da se koristi i ubuduće. Učenici biraju vreme kada će da rade, ja imam čas koji traje jedan sat i ne držim ga svakog dana. Ostalim danima im dopremam materijal, a oni traže objašnjenje - priča profesor.

Za razliku od vajber učenja, platforma omogućuje i njemu i učenicima da organizuje svoje vreme, pa te domaće zadatke van časova odrađuju u doba dana kada im najviše odgovara. Naravno, "domaći" zadatak ima i profesor, jer stiže gomila pitanja i nedoumica...

Kada se uporede prednosti oba načina rada, zaključak Petkovića je da bi u nastavi najbolje bilo zapravo kombinovati onlajn i tradicionalni metod. Ovaj prvi biće ključni kod dece koja iz nekog razloga duži period ne mogu da prisustvuju nastavi, a koja su do sada, ipak, bila skrajnuta.

Ne bih bio u koži nastavnika na RTS

Najviše pažnje privukli su časovi koji se emituju na RTS. Nastavnici su se odjednom našli u situaciji da umesto deci predaju kameri, što je i te kako težak posao.

Dok su ih neki kritikovali, Petković poručuje da im "ne bi bio u koži", da je taj posao i te ako zahtevan i, nažalost, tu nema nikakve interakcije.

- To nije najsrećnje rešenje. Ali, s obzirom na to da znanje mora da bude dostupno svima, jer je to ustavna obaveza, to je svakako rešenje za one koji nemaju drugi izbor. Ono što je preterano je to što nastavnici vode čas kao da pričaju s učenicima, a zapravo su ispred kamere. Međutim, dobro je to što sada preko RTS imamo jednu bazu lekcija - kazao je profesor Petković.

Video predavanja mu nisu strana, to je bila i tema njegovog master rada. On je proučavao kako izrada video prezentacija može da unapredi nastavu i učestvovao je u izradi nekih platformi.

- Cilj je da se stimuliše nastavnik da izradi video materijal i sada je to krenulo masovno. Znanje tako treba da bude dostupno svima - priča Petković.

Problem ocenjivanja

Kako kaže, od samog početka onlajn nastave postavilo se pitanje ocenjivanja. Učenici, naravno, rado prepisuju, pa je kontrola preko interneta nemoguća.

Ipak, kako kaže, u fokusu sada ne bi trebalo da budu ocene, već znanje.

- Učenici su naučeni da rade za ocenu, da uče za ocenu. Još u predškolskom ako dobiju zvezdicu, oni pitaju "a koja je to ocena". I roditelji najpre pitaju za ocenu. Međutim, različiti su kriterijumi kako ocenu uskladiti sa znanjem i problem je kako objektivno oceniti znanje. Zato, sada treba da evaluaciju ostavimo po strani i da se fokusiramo na znanje - kaže profesor.

Postoji formativno ocenjivanje (ocena aktivnosti učenika tokom časa, pripreme za čas i slično), ali i sumativno (ocenjivanje većeg dela gradiva). Postoji opisno i brojčano ocenjivanje i u celoj ovoj situaciji profesori, kaže Petković, nastavnici ponekad i mešaju.

"Preležao" izolaciju

Oliver Petković "preležao" je samoizolaciju bez ikakvih problema, nije bio zaražen i situacija u Glogonju se smirila. Njegov prijatelj je ozdravio i postao je prvi donor krvne plazme.

Ono što je profesora pogodilo na početku epidemije je etiketiranje. U Pančevu, pa i Beogradu, Glogonj je tada bio sinonim za zarazu korona virusom.

- Trebalo je dve nedelje dok ne vide ljudi da se to može desiti svima, da virus dolazi i sa drugih strana, a svi su sa osudom gledali na to. Ljudi koju su zaraženi, kao da su krivi što su se zarazili, pa će još i druge sad da zaraze. Neprijatno je bilo reći da ste iz Glogonja. Kada su krenuli da se bave mnome kao nastavnikom koji će da zarati svu decu ovog sveta, napisao sam to pismo - priseća se profesor.

(M. B.)