Danas je Velika subota: Telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla

Foto: SPC

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, jer to je dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu.

Preporučujemo

- U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti Njagovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63).

Raspeće Hristovo / Foto: SPC

- Reče im Pilat: "Imate stražu, idite te utvrdite kako znate". A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66).

Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja - navodi se u Novom zavetu, a ikona na kojoj je prikazan Hristos kako za ruku drži Adama i Evu, dok su mu pod stopalima razbijena vrata ada, prikazuje daj događaj.

Na ovaj poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici obično celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. No, kako su zbog korona virusa širom sveta privremeno obustavljene službe, vernici će se Isusove žrtve, podnete zarad spasenja ljudi, sećati u svojim domovima.

Ponoćna liturgija 2019. godine / Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom, koju će ove godine sveštnici služiti u hramovima, ali bez prisustva naroda, završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svetle odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Molitvom i sa upaljenim svećama u noći Subota na Nedelju iščekuje se Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

(Telegraf.rs)