Bila sam u samoizolaciji 28 dana nakon skijanja, prošla kroz faze: Imam poruku za one koji "ne mogu"

Foto: Tanjug/AP

"Toliko sam imala vremena da nisam znala šta ću od sebe, i onda sam radila - sve. Sve što zbog posla i nekog drugog života 'van kuće' sam zapostavila ili štaviše, nikada se njima nisam ni bavila. Ono na šta sam lično ponosna je to što sam naučila da mesim i što sam stalno nešto kuvala".

Preporučujemo

Ovako presabira utiske Srpkinja koja je provela 28 dana u samoizolaciji. Naime, njen dečko i ona zadesili su se na skijanju u Bugarskoj sredinom prošlog meseca, i to kada je u toj državi proglašeno vanredno stanje zbog korona virusa. Po povratku u Srbiju im je određena samoizolacija, koja je istekla juče. Na sreću, do tada, nijedno od njih dvoje niije imalo simptome ovog virusa.

U pismu koje je dostavila "Telegrafu" ona je opisala kako je provodila ovo obilje vremena, ali samo u četiri zida.

Prenosimo njeno iskustvo:

"Prvih dana nije bilo ništa toliko neobično. Tek smo doputovali smo i prijalo nam je da sedimo kod kuće uz TV i ne radimo ništa posebno. Šta ćemo sa hranom, kozmetikom, a šta ćemo kad nestane? To su neka od prvih pitanja koja su nam se vrzmala po glavi.

A onda je krenulo pravljenje spiska za kupovinu. Mogu vam reći da je ta zabrinutost da nešto ne zaboravimo da napišemo, vrzmanje po kući i duplo proveravanje bilo i simpatično. Videli smo da to funkcioniše odlično i nije nam predstavljalo problem. Ti divni ljudi koji su se pojavljivali na našim vratima bilo je sve od ljudi što smo videli tih 28 dana...

Kad smo kod hrane, pravljenje spiska otvorilo mi je i neke nove vidike što se tiče kuhinje. Razmišljala sam kako stvarno imam vremena da nam sama skuvam nešto lepo svakog dana, pa je tako i bilo.

I da, počela sam da mesim i na to sam posebno ponosna. Nema ničeg slađeg od vrućeg hleba tek izvađenog iz rerne.

Što se tiče mog posla, svakako sam ga zbog stanja u zemlji obavljala od kuće. Pa su tako sastanci bili onlajn.

Ali i pored toga, vremena je bilo na pretek, a ja sam prolazila kroz različite faze - od smeha i osećaja da mi sve ovo prija, preko besa, do plakanja zbog gluposti, ali i velikih stvari koje su mi nedostajale.

Na primer, kuću sam sređivala stalno, uvek je sve moralo da bude čisto i na svom mestu. Sve sam počela da primećujem. Pa tako primetih jednog dana i prozore, čak sam i njih oribala.

Kad smo kod ljudi, redovno sam se čula sa svim prijateljima. Čak sam se čula i sa ljudima sa kojima se nisam čula sto godina. I svakome od njih mogla sam da se posvetim maksimalno. Bila sam i tužna i stvarno su mi svi mnogo nedostajali, i porodica, prijatelji. Bila sam ja svesna da su i svi drugi uglavnom u kućama, ali sam osećaj da nešto ne smeš nikako potpuno je drugačiji od toga.

U redovnom kontatku sam bila i sa policijom, koja je proveravala da li smo kod kuće. I ne, nismo ostajali u kući samo zato što nam je tako rečeno, nego zato što smo od samog početka bili svesni situacije.

Neki kasni popodnevni i večernji sati uglavnom su bili rezervisani za serije koje sam već neko vreme planirala da odgledam, al nikako nisam nalazila vremena. I sada se desilo da sam ih bukvalno tri gledala paralelno.

Naravno, sedenje u kući nije nešto na šta sam navikla i šta želim u tolikoj meri pa sam zbog toga svakog dana po malo radila vežbe.

I kako se bližio taj dan kada ću moći da izađem rasla je euforija. Tog jutra prvo što sam uradila jeste da sam "protegla noge" oko zgrade, a onda otišla sama do prodavnice i kupila proizvode za negu i lepotu, koji su mi falili, mada mi je, iskreno, više falio, sam izbor i šetanje između rafova, miris proizvoda. Možda nekom deluje površno, možda nekom preterano, ali tek kada nemate te sitne stvari u životu i male događaje, shvatite koliko ih volite, koliko vam znače i fale.

Nisam se još videla sa najbližima, jer svi se čuvamo. A to je zapravo ono što mi je najviše falilo, meni i mom dečku. Da odem do mog zavičaja, u moju porodicu, da se zagrlimo, smejemo, družimo oko 'ognjišta'. Evo, uskoro će i Uskrs, a videćemo se ko zna kad, proći će dva meseca od našeg poslednjeg druženja.

Nisam ni slutila da će toliko da mi fale svi, od porodice preko prijatelja, pa čak do kolega. Porodični ručak, kafa i karte sa drugaricama, ili pauza sa kolegama.

Moja poruka je da svi možete to da izdržite, kao što sam i ja. Ne bežite iz samoizolacije, jer niste na taj način moćni buntovnici i ne rušite zakon i sistem, nego dovodite u veliku opasnost druge, a i sebe.

Pravila nisu tu da bi se kršila. I da, zdravlje jeste najbitnije. Ostanite zdravi i čuvajte druge.

Proći će i ovo, pa ćemo svi da odemo u zavičaje, na putovanja i na sva ostala mesta koja poželimo."

Kisić Tepavčević: Obazrivo prilikom vraćanja u svakodnevne životne aktivnosti nakon samoizolacije

- Svi naši građani koji su dobili rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor i kućnu izolaciju u periodu od 28 dana, ukoliko tokom ovog vremenskog perioda nisu dobili nikakve simptome i znakove bolesti, pa samim tim nije ni bilo potrebno testiranje, nakon isteka ovog perioda ističe im vreme za samoizolaciju i mogu da se vraćaju normalnim životnim aktivnostima, ali napominjem, imajući u vidu da postoji značajan rizik od lokalne transmisije u populaciji, da budu vrlo obazrivi prilikom vraćanja u svakodnevne životne aktivnosti - rekla je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević nedavno na jednoj od konferencija.

(Telegraf.rs)