Niš ima 4 klastera, Beograd 10: Zašto bi Srpkinja iz Lugana bila nulti pacijent? Proslave bile kobne

Otkako je počela epidemija korona virusa često od stručnjaka čujemo izraz "klaster" a on, kako za Telegraf.rs objašnjava profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv COVID-a, predstavlja grupu ljudi koju povezuje isti izvor infekcije. Tako u Beogradu, kako je juče izjavio epidemiolog Predrag Kon, takođe, član Kriznog štaba, postoji 10 klastera, a u Nišu, koji je pored prestonice najveće žarište, ima ih četiri.

Profesor Tiodorović za naš portal objašnjava koji su ti ljudi koji su izazvali klaster, i kako se od njih širila zaraza. On kaže i da bi Srpkinja iz Lugana koja je stvorila prvi klaster u Nišu, sigurno u Srbiji bila nulti pacijent da se obratila našim lekarima zbog tegoba, a ne tek pošto je otišla u Švajcarsku. Nulti, sasvim sigurno u tom slučaju ne bi bio I. Đ. (43) iz Bačke Topole, kojem je virus dijagnostikovan 6. marta i koji je izlečen već napustio Klinički centar Vojvodine.

- Klaster čini grupa ljudi koju povezuje isti izvor infekcije. U Nišu postoji četiri klastera. Ona žena koja je došla iz Lugana, odnosno iz Bergama avionom, prvi je klaster u Nišu. Zarazila je ljude oko sebe, pa je jedan od njenih rođaka, preneo zarazu na svom poslu. Može da bude međusobno povezano i po nekoliko klastera. Konkretno, u tom slučaju može da bude tri. Jedan je klaster zaraze njenih rođaka, drugi kada je njen rođak preneo zarazu u firmi, a treći su one dve devojke koje su bila na Klinici za infektivne u Beogradu, koje su se u Nišu videle sa njom. Ta dama iz Lugana je bila inicijalni izvor zaraze - objašnjava prof. dr Tiodorović i podseća da je Srpkinja iz Lugana putovala autobusom u Kragujevac. 

Srpkinja iz Lugana napravila prvi klaster 

On kaže da nije istina da je ona boravila u Srbiji a da je znala da je zaražena korona virusom. Takođe, da se ovde obratila lekarima, ona bi bila prva osoba kojoj se u našoj zemlji potvrđen COVID 19. 

- Ona je za nas nulti slučaj. U Niš je došla 25. februara a vratila se u Švajcarsku 28. Da smo je mi otkrili tada, bila bi nulti ali se ona nije javljala nikome. Nije bila kod lekara. Nije smatrala da joj treba. Kada se 28. februara vratila, osećala se loše i otišla kod lekara. 8. marta je dobila rezultat testa da je u pitanju korona. U to vreme ni u Švajcarskoj, ni u Italiji, ni kod nas, nisu bile uvedene nikave rigorozne mere. To je sam početak. To se desilo pre nego što je u Subotici 6. marta potvrđen virus - priča naš sagovornik.

Kada je dobila rezultat, Srpkinja o kojoj svi pričaju, ispala je korektna, kako kaže prof. Tiodorović, i poslala rezultat našim doktorima u Nišu, odmah 8. marta. Istog dana kada je dobila nalaz testa na COVID.

- Retrospektivnom analizom smo utvrdili da je korona kod njenih rođaka i kontakata potekla od nje - kaže on.

Drugi i treći klaster koji smo imali potekao je od bračnog para, lekara, koji rade u dve zdravstvene ustanove a koji su bili na skijanju u Banskom, u Bugarskoj.

- Iz njihovih podataka smo saznali da je tamo bilo puno Italijana, Francuza, svi su kijali, kašljali... Njih dvoje kada su se vratili stvorili su dva klastera. Jedan u jednoj zdravstvenoj ustanovi, drugi u drugoj. Nije došlo do širenja zaraze, jer smo ih brzo uhvatili. Te klinike smo stavili na čekanje da ne rade, svi su otišli kući, a na posao su se vratili oni koji su bili na odmoru, slobodnim danima. Te ustanove su radile po sistemu pripravnosti, a sreća, nisu po život važne - objašnjava za naš portal profesor Tiodorović.

Let iz Bergama vulkan za Niš 

Četvrti klaster koštao je života doktorku ginekologa Biljanu Natić Ljumović (59), koja je iz Prokuplja, ali je radila u Nišu.

- Doktorka je radila i u privatnoj klinici, koja je radila i vantelesnu oplodnju. Klinika je imala odličnu sardanju sa Italijom, odakle su dolazili pacijenti. Tako je došla pacijentkinja, isto letom iz Bergama, koji je kao vulkan za nas, i doktorka se zarazila. Doktorka nije išla u Italiju. Izvor zaraze je došao kod nje. Cela ta klinika je zatvorena - ispričao je prof. Tiodorović.

On dodaje da jedna osoba zaražena korona virusom može da inficira dve do tri, što je prednost u odnosu na grip, kojim jedan oboleli prenese virus na 7 do 10 osoba:

- To je bitna razlika, koja je dobra. Ali, ovo je novi virus, opasniji i agresivniji.

U Beogradu, kao najvećem žarištu, 10 klastera 

Doktor Predrag Kon, kazao je juče na konferenciji za novinare, da u Beogradu, koji je najveće žarište u Srbiji ima 10 klastera.

Objašnjavajući kako se određuje novo žarište rekao je da se ono utvrđuje na osnovu broja otkrivenih slučajeva, ali i pojave više malih klastera.  

- Trenutno u Beogradu, koji je već žarište, indentifikovano je desetak klastera i povezivanje ostalih slučajeva sa njima. U manjim mestima, žarišta se određuju na drugačiji način, ali je suština pre svega u broju infiricanih. Na osnovu toga lokalne epidemiološke službe navode da se radi o žarištu - objasnio je dr Kon.

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" prof. dr Darija Kisić-Tepavčević naglasila je da nema ništa tajnovito u vezi zarišta.

- Uveke se kreće na isti način. Imamo prvi slučaj koji unese infekciju, pa onda istraživanje pokazuje da je bilo nekog okupljanja, proslave, koje je dovelo do širenja. Uvek je isti obrazac ponašanja. Nema mnogo nepoznanica - rekla je ona.

Sveštenici iz Valjeva bili na svečanosti 

Upravo o tim okupljanjima pričao nam je i profesor Tiodorović. On kaže da su okupljanja kriva za žarišta u Ćupriji, Valjevu...

- Žarište je termin koji se koristi i stručno a i u javnosti. Stručno govori o tome kada je negde veći broj ljudi obolelo u kratkom vremenskom periodu. Uvek je vezano za broj stanovnika tog mesta i za broj obolelih. To su ta dva parametra, koja se međusobno ukrštaju. Ako u Ćupriji imamo 20.000 stanovnika, a odjednom oboli 70, pa imamo 120 obolelih, to je za toliki grad udar. Kruševac je zato sada postao interesantan. Imate 56 ljudi koji su oboleli u jednom relativno kratkom periodu od 10 do 15 dana.  To je, ipak, jedan kratak period za međusobno povezane slučajeve. Zbog toga je on interesantan, kao što je Ćuprija u početku imala 70, 80. To znači da su oni bili negde zajedno. Kao što je u Ćupriji bila proslava povratnika, u Valjevu je firma jedna slavila nešto, a bila je i druga svečanost na kojoj su bili sveštenici, pa među njima imamo obolelih i umrlih. Ista je situacija i sa Čačkom, u kojem je, takođe, bila proslava - navodi prof. dr Tiodorović.

On dodaje da ne obole svi odjednom.

- Virus pronađe one koji su najosetljiviji. Pogotovo ako se nije poštovala socijalna distanca.

U Srbiji je korona virus potvrđen kod 2.447 osoba a uzeo je 61 život. Najviše zaraženih kao što rekosmo je u Beogradu (990) i Nišu (153), slede ga Novi Sad (104), Ćuprija (84), Valjevo (66), Kruševac (62), Vranje (38), koliko je i u Leskovcu, Kragujevac (34), Čačak (32), Paraćin (28), Zaječar (25), Jagodina (24), Novi Pazar (23), Pančevo (23), Subotica i Užice po  20, Surdulica (19), Pirot (15), Kraljevo (14), koliko je i u Požarevcu. U Kosovskoj Mitrovici i Šapcu ima po 11 zaraženih. U ostalim gradovima je taj broj ispod deset.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta: https://www.telegraf.rs/covid-19

(Ljubinka Račić - lj.racic@telegraf.rs)