Sav užas korone u mirnoj valjevskoj ulici: Nastao je muk kada se komšija iz bolnice vratio u sanduku

Jako lepo napisano i potseca, na nekad stara vremena. Gde smo svi bili isti, radovali se malim stvarima, druzili, pili kafu, nosili komsiluku kolace. Sada toga vise nema, ni pre corone ni sada. Ljudi koji nemaju cute i trpe i ljudi koji imaju hvale se sta jedu, sta kupuju gde idu. Mozda ce posle ove nesrece biti bolje, ujedinjenije ali tesko je verovati. Ljudi su postali zli. I ovaj tekst je predivno secanje, za necim sto je vredelo vise od svega, secanje na ljudskost, druzenje i prijateljstvo. Sada je stvarnost corona i zivot kao u fantasticnim filmovima. Dokle, dok nas sve ne istrebe, saka ludaka, koji upropascavaju nase zivote, smatrajuci da imaju prava da nas pobiju. Sta reci?!

Tako emotivno napisano,u dušu me pogodi.. Kao da sam u pomenutoj ulici..Ali svako od nas treba i mora da zna da u toj ulici, i ne daj Bože,u tim kolima, može da bude bilo ko od nas,od naših voljenih i bližnjih ukoliko ovo olako shvatimo i ne poštujemo mere,ali svi zajedno. Možemo to i moramo!!! Čuvajte sebe i druge! Živi i zdravi bili..

Šetači, imate li komentar na ovo?