Kako će izgledati Vaskrs 2020: Vernici zbunjeni dok od SPC još čekaju konkretne odgovore

Kako će izgledati Vaskrs 2020. godine usred vanrednog stanja pitanje je koje svi hrišćani ovog sveta trenutno postavljaju, svesni da savršen odgovor verovatno ne postoji. Ukoliko se taj dan ne pričeste i ne odu u hram, hoće li izdati svoju veru i 2.000 godina dugu tradiciju? A ako to učine, hoće li time dovesti u problem svoje sveštenike i izazvati osudu dela društva, odnosno - hoći li to društvo uvesti u greh? I to na dan kada treba da budu primeri radosti i mira?

Dok će većina hrišćana najveći praznik proslaviti ove nedelje, 12. aprila, oni koji se nalaze na vrhu pravoslavnih crkvi imaju još nepune dve sedmice da donesu konačna uputstva za svoje vernike. A svaka zemlja, zasada, misli drugačije.

Na Vaskrs i celu Stradalnu nedelju liturgije će se vršiti iza zatvorenih vrata, odlučio je Sveti Sinod Grčke pravoslavne crkve, dok će se sama Vaskršnja liturgija uz prisustvo vernika održati 26. maja, ukoliko to restrikcije povodom epidemije dozvole.

Ukrajinski predsednik tražio je od Crkve da predloži "Pashu kod kuće", dok Rusi još uvek nemaju jasan stav. RPC je zasada samo pozvala svoje vernike da se pripreme na to da će se Sveta liturgija na Vaskrs prenositi putem medijskih servisa, jer im neće biti dozvoljeno da dođu u hram.

Kakvo će uputstvo dobiti pravoslavni vernici u Srbiji i dalje nije poznato.

Po prvi put su u svojim životima, a možda čak i u istoriji, hramovi su u Srbiji u nedelju bili nedostupni vernima. Za utehu su imali TV prenos, zvuk zvona i saznanje da se molitve ipak i dalje služe. Pričešćivanje se ostalih dana posta, po blagoslovu SPC i zahtevu vernika, vrši kod kuće, baš kao i Sveta tajna ispovesti.

Zašto 26. maj? 

Pravoslavci u Srbiji, koji ne kriju da su zbunjeni, svesni da po svoj prilici pričešća na Vaskrs neće biti. Među sobom sada dele svaku dostupnu informaciju. Jedna od njih je i pitanje da li je "odlaganje Vaskrsa", kakvo je usvojila Grčka, i ovde moguća opcija?

Naime, po predanju, Hristos je još 40 dana nakon Vaskrsenja javljao svojim učenicima i savetovao ih da se ne udaljuju od Jerusalima. Otuda se Vaskrs slavi sve do Vaznesenja, a vernici se pozdravljaju sa "Hristos Vaskrse". Vaznesenje uvek pada u četrvtak 6. nedelje po Vaskrsu - ove godine to je 28. maj. Ipak u noći između utorka i srede (26. i 17. maja 2020.) drži se odanije - zadnji dan kada vernici mogu da proprate Vaskrs, a da to ima smisla. Na odanije se vrši ista služba kao na vaskršnje jutro.

Redakcija portala Telegraf obratila se SPC sa molbom da nas upute na sagovornika koji bi mogao da nam kaže kako bi proslava Vaskrsa mogla da izgleda ove godine, no do objave ovog teksta od njih nismo dobili odgovor. Bez blagoslova/dozvole iz Patrijaršije nijedno svešteno lice ne sme da priča za medije.

Vernici imaju različite stavove

A bez konkretnih odgovora i uputstava od strane Crkve, sami vernici rade isto ono što su radili na početku vanredne situacije - drže se osnovnih postulata svoje vere i načina na koji je praktikuju.

- Ne znam, zbunjeni smo. Zamena za liturgiju u suštini ne postoji, zar ne? Suština liturgije je evharistija, tj. pričešće. Kako će to izgledati kada na Vaskrs sveštenik kaže: "Sa strahom Božijim i verom pristupite", a onda se okrene, a u crkvi nema nikoga? A preko TV-a niko ne može da pristupi. To je teško i zamisliti. Bolje je, opet, imati makar i takvu molitvu, nego nikakvu. Ali ne mogu da se ne zapitam - da li time, na neki način, potiremo našu veru? - kaže Pavle M.

- Svakako da treba slušati struku i lekare. Isus je rekao "Caru carevo, Bogu Božije", pa valjda onda i "lekaru lekarevo". Nema osobe na ovom svetu koja želi da se zarazi, a kamoli još da zarazi nekog drugog. Mislim da bi trebalo da ostanemo u kućama, pojačamo veru i baš zbog svega ovog budemo bolji nego ikada, a kad se konačno vratimo u svoje crkve, da ih nikada više ne uzmemo zdravo za gotovo. Da nas nikada više ne mrzi da ustanemo u nedelju ili da tražimo bilo kakav drugi izgovor. Predugo smo zapostavljali litirgije, ni ne sluteći koliko nam lako mogu biti uskraćene - kaže Milica D.

- U početku nisam, ali sada apsolutno razumem SPC i zašto su uveli ovakve mere. Onaj koji veruje zna da se neće zaraziti od putira, ali sasvim je moguće da se na putu do crkve zarazi u prodavnici, na ulici, sutradan na radnom mestu... A svi bi potrčali da kažu kako se zarazio na pričešću. Nakon silnih nepravednih i neobjektivnih napada koje pravoslavni svet trpi proteklih nedelja, nakon izrugivanja kome su izloženi naši sveštenici, a koja uvek dolaze od strane onih koji ne žele da nauče i razumeju šta je hrišćanski život, sasvim sam uverena da bi pojedini mediji i ta vrsta anonimne mase jedva dočekali da optuže SPC za širenje zaraze. Ionako stalno traže razlog da im Crkva za nešto bude kriva... - ističe Dragana M.

- Nije mi jasno. Mogli smo da se pričestimo u subotu ili danas na Blagovesti... Zbog čega onda udar na nedelju? Pre bih razumeo da su uveli 24 sata zabranu, nego da je jedino jutro u kome ne smeš napolje bude ono nedeljno, koje treba da posvetiš Bogu - pita se Slobodan S.

- U Vaskršnjoj besedi Svetog Jovana Zlatoustog se na pričešće pozivaju svi hrišćani, koji su postili i koji nisu. Kako onda da se ne pričestimo na Vaskrs? I nije samo reč o Vaskrsu. Kako u petak plaštanica, kako Veliko bdenije na Veliki četvrtak? A to je uvek uveče, tj. nakon početka policijskog časa - podseća Stefan K.

- Ovo je vreme u kome moramo ono što nam Crkva kaže shvatiti kao poslušanje i biti uz njih - ističe Olja S.

- Ne znam kako će biti, samo se nadam da ćemo biti jednaki. Ne bi bilo pravedno da ove nedelje rimokatolicima i protestantima službe budu uskraćene, a da se onda nama dozvole sedam dana kasnije - misli Lela B.

- Čekamo da čujemo šta će nam Crkva reći. Sa jedne strane Vaskrs bez liturgije i pričešća nema smisla. Ali da li bih prekoračio mere da bih taj dan otišao u crkvu, verovatno ne. Ne želim ni da svoje sveštenike uvodim u problem ili da sablažnjavam nekog policajca koji će mi napisati prijavu za kršenje policijskog časa, nekog sudija koji će to procesuirati... Ne plašim se kazne, ali šta sam uradio ako sam nekog svog brata ili sestru uveo u greh? Bojim se da tako neću biti dobar hrišćanin, dobar vernik - kaže Dragan T.

Vaskrs kod kuće - kraj hrišćanstva

Dok pravoslavni vernici u Srbiji strpljivo čekaju šta će im SPC odlučiti, osluškuju i šta sveštenstvo van naše zemlje govori. Poslednjih dana se na grupama na društvenim mrežama naočito deli tekst protojereja Andreja Tkačova, koji važi za jednog od najpoznatijih misionara i propovednika danas.

Ovaj sveštenik Ruske Pravoslavne Crkve je u izjavi koju je dao za Carigrad TV rekao kako je ideja Vaskrsa kod kuće (koju je konkretno predložio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski) zbog zaštite od korona virusa vodi ka kraju hrišćanstva.

- Vaskrs je praznik pobede života nad smrću. Istina? Istina! Hrišćani su oni koji veruju u Isusa Hrista, Sina Božijeg, kao pobedioca smrti, Onoga Кoji je pobedio smrt Svojom smrću, i Кoji daruje život. Istina? Istina! Zato mi odlazimo u hramove za vreme Vaskrsa da zajedno proslavimo Hristovu pobedu nad smrću. Istina? Istina!

Prema svešteniku, projekat ''Vaskrs kod kuće'' je apsurdni momenat u kom ''hrišćani, koji imaju užas da se razbole i umru, bukvalno iz straha od smrti, odbijaju da proslave Hristovu pobedu nad smrću“.

- Iskreno govoreći, ne mogu da zamislim veći apsurd. Sećam se reči Grigorija Palame, koji kaže da ako nismo čedni, niko nam neće verovati da je Hristos rođen od Device. Slažem se sa njim... I isti Grigorije Palama kaže da nam niko neće verovati da je Hristos vaskrsao iz mrtvih ako imamo strah od smrti  - podsetio je misionar.

Sveštenik Andrej je dodao da se svi ljudi plaše smrti, ali savršena ljubav proteruje strah.

- Pa ispada da ako iznenada Vaskrs proslavimo kod kuće (ne isključujem takvu mogućnost), ispašće da smo uništili sve. Biće uništeno na takvom nivou, da smo iz straha od smrti, mi odbili da istinski verujemo u Pobedioca smrti - rekao je sveštenik, prenosi portal SPŽ.

On je istakao da su čak i u opkoljenom Lenjingradu, pod stalnim granatiranjem, ljudi koji su bili iscrpljeni od slabosti i gladi, išli u crkve i držali bogosluženje u danima Hristovog Vaskrsenja i Njagovog rođenja.

- Ako ste čitali istoriju opkoljenog Lenjingrada, leševi su ležali po ulicama. Snabdevanje vodom je bilo blokirano, sve je bilo ledeno, a šetači u senci, koji malo liče na ljude, šetali su ulicama; grad je bio zasut granatama i bombama. U gradu se još uvek mogu videti komemorativne ploče na kojima piše: „Idite na drugu stranu koju su bombardovali“. Ipak, hramovi su bili otvoreni. I Vaskrs i Božić su se tamo slavili - rekao je sveštenik Andrej.

On je skrenuo pažnju vernicima da se u Moskvi u 30-im i 45-47-im godinama 19. veka, kada su se "usled kolere poremećaji kaskadirali", crkve nisu zatvorile i nikome nije palo na pamet da proslavi Vaskrs kod kuće.

- Ako hrišćani od straha od smrti odbiju da proslave Vaskrsloga, to će biti kraj hrišćanstva. Možda smo tome svedoci i sada pred očima. Predlažem vam da dobro razmislite o tome. Ako se stidite, onda ste još živi  - rekao je sveštenik Andrej.

Pročitajte na sledećim linkovima stavove vlasti i struke o ovom pitanju:

Šta mislite o svemu ovome? Kako ćete proslaviti Vaskrs?

(D.D.S.)