Ne treba aplauz, već da budete kod kuće: Poruka lekarke iz Beograda građanima, podrška samo sipa

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Ja...
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Mihailo

    05. april 2020 | 09:50

    Poštovanje ovih ljudi mnogo je veća nagrada od aplauza. Aplaudiram i ja iako od početka znam da im taj aplauz ništa ne znači ako ih ne poštuješ njih i njhov trud. Zato obično kažem, ne ja ne aplaudiram medecinarima, APLAUDIRAM DA BIH OTERAO VIRUS TO JE UJEDNO I NAJVEĆA POMOĆ I NAMA A POGOTOVU LEKARIMA JER U TIM APLAUZIMA JE I ŽELJA, OGROMNA ŽELJA DA NAM SE NIKO BAŠ NIKO OD NJIH NE RAZBOLI A VERUJTE, DA, APLAUZI ĆE POMOĆI I NAMA I NJIMA NE ODUSTAJMO. Samo još poređenje baš zbog aplauz. Kad imate vojnika, ratnika koji je još ostao hendikepiran, pa mu dodelite medalju za hrabrost a po tom ga ostavite da se u daljem životu snalazi sam bez ičije i ikakve pomoći, šta njemu znači medalja. Ispada, daš mu medalju i okreneš mu leđa aboraviš da je on dao sebe za ovu našu zemlju za tebe i tvoje sve đto imađš.To se uglavnom dešava svim ratnicima sveta. Tako je to u životu podržavaš nekog ko ti treba dok ne ostvariš svoju želju, kada si je ostvario, sve pripišeš sebi i svojim sposobnostima zaboraviš onog koji je dao sebe da ti ostvaroš svoju želju, TO BOLI, Uvek me to u životu bacalo u očaj. Zašto smo takvi. Poštovanje svih i svega oko sebe pa čak i kamen o koji si se spotako je deo tebe, mi smo jedno, ne ružimo ljude i prirodu oko sebe.

  • Marija

    05. april 2020 | 09:15

    S obzirom na blaćenje lekara u Srbiji i negativnu nastrojenost koja traje godinama,mislim da je licemerno da dajete ikakve aplauze, nego fino ruke pod vodu, bolje perite ih nego što tapšete da bi se malo uveče razonodili i bili cool u očima drugih. Svi znamo da će opet biti sve po starom čim ovo prođe. Žao mi je svih vas kojima je dom tako loše mesto da se ne možete zatvoriti i ne izlaziti okolo da širite zarazu. Muž, deca i ja nismo izašli evo 31.dan teče. I predobro nam je. Zajedničkog vremena više nego ikad, a uvek nam ga je falilo. Ja sam jedna od onih koja je kupila svega za dva meseca ( i toalet papira), ali ne brinite kvasac nisam dirala, brašno sam vam ostavila. Ne što mislim nestaće, nego prosto da ne izlazim i ne dolazim u kontakt s takvima koji su juče bili na pikniku.

  • Lepi

    05. april 2020 | 08:56

    Ako ne poslusamo savete,necemo imati kome da aplaudiramo I???

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA